Сфингозин-1-фосфат
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.164.436 |
| МеСХ | спхингосине+1-пхоспхате |
| |
| Својства | |
| C18H38NO5P | |
| Моларна маса | 379,472 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Сфингозин-1-фосфат (S1P) је сигнални сфинголипид. Он је исто тако биоактивни липидни посредник. Сфинголипиди су велика класа липида која садржи алифатични аминоалкохол, сфингозин.
Продукција[уреди | уреди извор]
Сфингозини могу бити ослобођени из керамида, процесом који катализује ензим керамидаза. Фосфорилацију сфингозина катализује сфингозинска киназа, ензим које је свеприсутан у цитозолу и ендоплазматичном ретикулуму разних типова ћелија. S1P може да буде разграђен сфингозин фосфатазом.
Функција[уреди | уреди извор]
S1P је липидни посредник из крви, посебно у контексту липопротеина као што је липопротеин високе густине (HDL). Он је у мањој мери заступљен у флуидима ткива. Та појава се назива S1P градијентом. Она има биолошки значај у имунској ћелијској размени.
Оригинално се за њега сматрало да је интраћелијски секундарни гласник. Накнадно је утврђено да он дејствује као екстраћелијски лиганд за S1PR1 Г протеин спрегнути рецептор 1998 године. Сад је познато да су S1P рецептори чланови фамилије лизофосфолипидних рецептора. До сада су пет рецептора из ове групе описано. Већина S1P биолошких ефеката је посредована сигнализацијом кроз рецепторе на ћелијској површини.
Мада је S1P значајан за цело тело човека, он је главни регулатор васкуларног и имунског система. У васкуларном систему, S1P регулише ангиогенезу, васкуларну стабилност, и пермеабилност. У имунском систему, он је један од главних регулатора размене Т- и Б-ћелија. S1P интеракција са његовим рецептором S1PR1 је неопходна за излазак имунских ћелија из лимфоидних органа (као што је тимус и лимфни чворови) у лимфатичке судове. За инхибиција S1P рецептора је показано да је критична за имуномодулацију.
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Лек финголимод (FTY720), који је антагонист S1P рецептора,[3] спречава аутоимуне лимфоците да пређу из лимфних органа у централни нервни систем. Клиничка испитивања фазе III су показала редукцију релапса и побољшање других исхода код оболелих од мултипле склерозе.[4][5]
S1P посредује пролиферацију ћелија коже. То је посебно релевантно за кератиноците[6], док фибробласти нису условљени на овај начин. Док S1P супресује епидермалну пролиферацију попут глукокортикоида, он се разликује од њих, у смислу да пролиферација фибробласта коже није умањена. Заправо, S1P активира фибробласт-изведену продукцију екстрацелуларни матрикс протеина.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Baumrucker, T; et al. (2007). „FTY720, an immunomodulatory sphingolipid mimetic: translation of a novel mechanism into clinical benefit in multiple sclerosis.”. Expert Opin Investig Drugs. 16 (3): 283—289. PMID 17302523. doi:10.1517/13543784.16.3.283.
- ^ Ludwig Kappos et al. A placebo-controlled trial of oral fingolimod in relapsing multiple sclerosis, N Engl J Med 362:387, Feb. 4, 2010
- ^ Jeffrey A. Cohen, et al., Oral fingolimod or intramuscular interferon for relapsing multiple sclerosis, N Engl J Med 362:402, Feb. 4, 2010
- ^ Manggau M; et al. (2001). „1Alpha,25-dihydroxyvitamin D3 protects human keratinocytes from apoptosis by the formation of sphingosine-1-phosphate”. J Invest Dermatol. 117 (5): 1241—9. PMID 11710939. doi:10.1046/j.0022-202x.2001.01496.x.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Lee, MJ; et al. (1998). „Sphingosine-1-phosphate as a ligand for the G protein-coupled receptor EDG-1.”. Science. 279 (5356): 1552—1556. PMID 9488656. doi:10.1126/science.279.5356.1552.
- Bollag W (2003). „Paradoxical effects of sphingosine-1-phosphate”. J Invest Dermatol. 120 (4): xiii—xiv. PMID 12648243. doi:10.1046/j.1523-1747.2003.12116.x.
- Vogler R; et al. (2003). „Спхингосине-1-пхоспхате анд итс потентиаллy парадоxицал еффецтс он цритицал параметерс оф цутанеоус wоунд хеалинг”. Ј Инвест Дерматол. 120 (4): 693—700. ПМИД 12648236. дои:10.1046/ј.1523-1747.2003.12096.x.
