Симфонија бр. 2 (Брамс)

СИМФОНИЈА број 2. D - Дур, опус 73, Јоханеса Брамса.^[1]

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Брамсова Друга Симфонија, настала је током 1877. и 1878. године и ове потоње премијерно изведена. То је једна типична Симфонија човекове идиле, позната и као „Брамсова Пасторална”. Конципирана је у четири става и трајања је 40 минута. Снажнијих звучних и ритмичких покрета, осим у четвртом ставу, готово и нема, мелодијска линија тече готово глатко и неупадљиво.

Анализа дела[уреди | уреди извор]

Опсежни први став, трајања 15 минута, је Allegro non troppo, који почиње пасторалним зовом рога и дрвених дувача, на који се надовезује прва тема у обои и виолинама, те друга тема, успаванка у виолама и виолончелима. Овакво расположење задржава и развојни део става, а након репризе тематског материјала, став окончава кода са љуљушкавим секундама у хорнама.^[2]

Други став је тамни Adagio non troppo, са карактеристичним мотивом виолончела, који следе дрвени дувачи. Наступа затим један ведрији Сичилијано у 12/8 такту, а онда став поново добија тамнији тон. Према крају, наизменичне наступе разних инструмената, завршавају виолине, потцртане ударима тимпана.

Трећи став је Allegretto grazioso, који, типично за Брамса, није нимало налик скерцу, већ више каквом менуету. Можда се само за средишњи трио може рећи да делује као скерцо иако садржи 2/4 такт, који прелази у 3/8.

Финални став, Allegro con spirito је сушта супротност претходним ставовима, својим живахним, веселим покретом. То је једна оркестарска фантазија у којој посебно плени друга тема, маршевског покрета, која доводи до финалног врхунца.