Скрнављење

С Википедије, слободне енциклопедије

Скрнављење или оскврнуће је физички чин којим се нешто настоји лишити светих или посвећених особина, или сваки чин који за циљ или за посљедицу има уништитење, оштећивање, или недопустиву увреду неке особе или објект према којима друге особе осјећају посебно поштовање. Концепт скрнављења се у правилу везује за религију, те се као предмет скрнављења најчешће појављују цркве, џамије, храмови или други вјерски објекти који су предмет вандализма или дјела као што су убиства, силовања и сл. која би требало да им одузму „посвећени“ карактер.

Мотиви за скрнављење могу бити различити — од задовољавања појединачних деструктивних потреба, вјерске мржње или провођења државне идеологије у антиклерикалистичким режимима као што су, на примјер, били Прва француска република и Совјетски Савез.

Концепт скрнављења се, међутим, може користити и у секуларној сфери, па тако кривична законодавства неких држава, укључујући насљеднице бивше Југославије познају кривична дјела као што су скрнављење гробова и лешева.

Види још[уреди | уреди извор]