Слатководна хидра
| Слатководна хидра | ||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||||
| Hydra vulgaris Pallas, 1766 |
||||||||||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||||||||||
|
Hydra attenuata |
||||||||||||||||||||
| Екологија таксона |
Слатководна хидра (лат. Hydra vulgaris) је једноставна животиња из типа жарњака. Она је радијално симетрични предатор[1][2].
Морфологија [уреди]
На хидри се разликују:
- епидермис
- ендодермис
- танак слој мезоглеје (у којој нема ћелија)
Њена величина је око 1 цм, а пипци могу бити дужине и неколико центиметара. Она живи причвршћена за стабиљке водених биљака, гранчице, и листиће, у чистим рекама и барама. Око усног отвора се налазе пипци чији број варира од 6 до 12. То је њена орална страна. На супротном крају је аборална страна којом је причвршћена за подлогу. Хидра је цилиндричног облика са радијалном симетријом.
У епидермису се налазе и специјализоване епитело-мишићне, жарне, нервне и ембрионалне ћелије.
- Епителомишићне се налазе у ендодермису и помоћу њих се врше покрети тела и пипака.
- Жарне ћелије се налазе око усног отвора и на пипцима и у њима се синтетише отровна супстанца која се преко једног кончића убацује у жртву и паралише је.
- Нервне ћелије су облика звезде и са наставцима којима су повезане и формирају најпростији дифузни или мрежасти нервни систем.
- Ембрионалне ћелије имају способност деобе и на њихов рачун настају све остале ћелије уз процес диференцијације.
У ендодермису се поред епителомишићних налазе и жлездане ћелије које луче ензиме у гастроваскуларну дупљу која преко уста комуницира са спољашњом средином. Жлездане ћелије имају по 2 трепље чијим покретима се покреће вода у којој су хранљиве честице, а ензими излучени у гастроваскуларну дупљу разградјују ту храну и ситне честице. Хранљива честица доспева у вакуолу где се завршава разградња. Несварени делови се преко уста избацују напоље.
Код слатководне хидре постоји само полипоидна генерација или полип (бесполна). Међутим, хидра пред зиму прелази на полни начин размножавања, а током лета се размножава пупљењем. На телу се формира пупољак који временом добија облик родитеља,затим се одваја од њих и наставља самостално да живи,а то значи да не ствара колоније. Слатководна хидра је хермафродит, али је оплодјење искључиво између две јединке. Из прве полне ћелије прелазе у другу, спајањем настаје зигот обавијен чврстим омотачем који га штити од измрзавања. Хидра се током зиме смрзне и угине. У пролеће се развија нова хидра која се током лета размножава пупљењем.
