Лиценца софтвера
Софтверска лиценца (енгл. Software Licence) је правни документ којим је регулисано коришћење и дистрибуција софтвера. Софтверска лиценца омогућава крајњем кориснику дозволу да користи једну или више копија неког софтвера на такав начин да штити сва права аутора. Сав софтвер је заштићен копирајтом осим оног који је у јавном домену. Софтвер, такође, може бити у форми слободног софтвера и у shareware форми. Софтверске лиценце се могу поделити на: власничке лиценце и лиценце слободног и отвореног кода.
Власнички софтвер[уреди | уреди извор]
Власнички софтвер је компјутерски софтвер лиценциран под строгим законски прописаним правима власника копирајта. Примаоцу ове лиценце се даје право да користи софтвер под одређеним условима, док се забрањују друге врсте коришћења попут мењања, даље дистрибуције или обрнутог инжењеринга.
Историјат софтвера и настанак власничког софтвера[уреди | уреди извор]
До касних 1960-их година, компјутери су били огромне и скупе мејнфрејм машине које су се налазиле у специјалним климатизованим просторијама. У оваквој форми, у то време, компјутери су најчешће били достављани по систему лизинга, пре него што су били део купопродајног система.[1] Ова услуга и сав пратећи софтвер су најчешће били достављани и наплаћивани као једно све до 1969. године. Чак је и изворни код био испоручиван. Корисници су сав развијени софтвер објављивали јавно, без икаве накнаде. 1969.године компанија ИБМ је повела целу компјутерску индустрију у велику промену започињањем одвојене наплате за хардвер и софтвер, као и за услуге, притом престајући да допремају изворни код. [2]
Карактеристике власничких лиценци[уреди | уреди извор]
Главна карактеристика власничких лиценци је то што њима произвођач софтвера гарантује коришћење једне или више копија софтвера уколико крајњи корисник пристане на услове лиценце, док произвођач остаје власник тих копија. Ово значи да су нека права везана за софтвер задржана од стране аутора или издавача софтвера. У оквиру ових лиценци, уобичајено је да се дефинишу нека питања везана за коришћење и дистрибуцију софтвера, као што су дозвољен број инсталација једне копије, дозвољен број резервних копија које крајњи корисник сме да направи, услови дистрибуције,... Без прихватања услова власничке лиценце, крајњи корисник уопште не сме да користи заштићени софтвер.
Најчешће рестриктивне мере[уреди | уреди извор]
Власник овакве врсте софтвера најчешће ограничава број компјутера на који се софтвер може инсталирати. Ова рестриктивна мера се најчешће уводи кроз неку од следећих техничких мера: увођења неопходности активације софтвера пре првог коришћења на одређеној машини, увођења серијског броја, хардверског кључа или неке од постојећих врста заштите од копирања. Власник још и може да дистрибуира верзије програма којима недостају функционалности или групе функционалности, или верзије у којима су активна само одређена поља. Овакве верзије софтвера се најчешће дистрибуирају за некомерцијалну и непрофитну употребу или за коришћење у едукативне сврхе. Рестриктивне мере варирају у зависности од лиценце. На пример:
- Wиндоwс Виста Стартер верзија је ограничена на покретање максимално три конкурентне апликације.
- Wиндоwс XП се може инсталирати на једном компјутеру, и ограничава број конекција за дељење фајлова кроз мрежу на 10. Хоме верзија овог оперативног система онеспособљава неке од напреднијих могућности професионалне верзије.
- Многе апликације компаније Адоби су ограничене на једног корисника, али дозвољавају инсталирање по једне копије на десктоп и лаптоп рачунар.
Лиценце слободног и отвореног кода[уреди | уреди извор]
Главна последица форме лиценцирања слободног софтвера је да прихватање услова лиценце није обавезно у свим случајевима. Крајњи корисник може да користи, проучава и мења софтвер без прихватања услова лиценце. Међутим, уколико корисник жели да дистрибуира софтвер, мора да прихвати, и обавезан је да поштује, софтверску лиценцу.
Лиценце слободног и отвореног кода се могу сврстати у две категорије: оне које садрже минимум захтева везаних за редистрибуцију софтвера (допуштајуће лиценце) и оне које желе да очувају слободе дате корисницима тако што ће осигурати да сви даљи корисници добију та права (копилефт лиценце). Пример копилефт лиценце је ГНУ-ова општа јавна лиценца (енгл. GNU General Public License скраћено ГОЈЛ, на енглеском GNU GPL или само GPL). Ова лиценца даје свим корисницима неограничену слободу да користе, проучавају софтвер и праве измене на њему, а онима који прихвате услове ГОЈЛ, и слободу да редистрибуирају софтвер или било коју његову промењену верзију. На пример, све измене направљене и редистрибуиране од стране крајњег корисника морају да садрже изворни код и њихове лиценце не смеју да додају било која нова ограничења преко оних које ГОЈЛ дозвољава.[3]
Примери допуштајућих лиценци слободног софтвера су БСД лиценце и МИТ лиценца, које крајњем кориснику софтвера дају неограничену слободу да користи, проучава и мења софтвер и садрже минималне захтеве везане за редистрибуцију овог софтвера. Овакве лиценце дају кориснику могућност да њихов изворни код користе као део софтвера затвореног кода или софтвера заштићеног власничком софтверском лиценцом.
Лиценца слободног кода[уреди | уреди извор]
ГНУ општа јавна лиценца[уреди | уреди извор]
ГНУ-ова општа јавна лиценца (енгл. GNU General Public License) је једна од најкоришћенијих софтверских лиценца. Створена је од стране Ричарда Столмана за потребе ГНУ покрета. Ова лиценца користи линукс језгро. ГНУ општа јавна лиценца је најпопуларнији и најпознатији пример јаке ( копилефт ) лиценце која, у својој суштини захтева да изведена дела буду доступна под истом лиценцом (копилефтом). На основу ове филозофије, ГНУ општа јавна лиценца примаоцу рачунарског програма даје права из дефиниције слободног софтвера и користи правила копилефта да би осигурала очување тих слобода, чак и у случајевима када је дело измењено на било који начин. У томе се разликује од попустљивих лиценца за слободни софтвер, на пример од BSD лиценце. Постоје три верзије ове лиценце.
ГНУ-ова мање општа јавна лиценца[уреди | уреди извор]
ГНУ-ова мање општа јавна лиценца (енгл. GNU Lesser General Public License) је измењена ГНУ-ова општа јавна лиценца, и та измена је чини мање строгом, тј. попустљивијом лиценцом од основне. Намењена је софтверским библиотекама. Ова лиценца је дизајнирана као компромис између јаке, копилефт, ГНУ опште јавне лиценце и пропустљивих, лиценца отвореног кода. Такође постоји и ГНУ-ова лиценца за слободну документацију, чија је првобитна сврха била коришћење са документацијом за ГНУ софтвер, али је усвојена и у друге сврхе, као што је пројекат Википедије.
Лиценца отвореног кода[уреди | уреди извор]
БСД лиценце[уреди | уреди извор]
БСД лиценце су породица лиценци отвореног кода. Оригинална БСД лиценца је била коришћена за БСД (енгл. Berkeley Software Distribution), варијанту оперативног система Јуникс (енгл. UNIX) која је развијана раних 1970-их година на универзитету Беркли, по чему је и добила име. Оригинални власници ове лиценце је био управни одбор Универзитета у Калифорнији, јер је БСД био написан на Беркли-ју, који је део тог универзитета. Обзиром да је лиценца отвореног кода, БСД лиценца пружа минималне рестриктивне мере које се односе на коришћење софтвера, насупрот познатим копилефт лиценцама. Постоји неколико форми ове лиценце:
- БСД лиценца са четири клаузуле - оригинална БЦД лиценца је садржала једну клаузулу која се не може наћи у каснијим верзијама, која је позната под називом клаузула о рекламирању.[4] Ова клаузула је престављала правни проблем за особе које би желеле да објављују софтвер под овом лиценцом, чија је замисао ослањање на мање, потпрограме који користиве рестриктивнију ГНУ општу јавну лиценцу, која не подржава постојање овакве клаузуле. Када би се ови делови програма комбиновали међусобно, а притом дође и до промена у структури компаније која је издала софтвер (на пример промена имена, локације итд.) било би потребно поново дефинисати целокупну лиценцу.
- БСД лиценца са три клаузуле [5]- клаузула о рекламирању је представљала проблем, те ју је Вилијам Хоскинс, начелник Канцеларије за технолошко лиценцирање Универзитета Беркли, уклонио из текста лиценце 22. јула 1999.[6] Ова верзија лиценце дозвољава неограничену поновну дистрибуцију за било коју сврху, докле год су очувани услови пратећег копирајта и додатних гаранција. Такође, ова лиценца садржи и клаузулу која ограничава коришћење људи који су допринели рекламирању рада насталог поновном дистрибуцијом, без специфичних дозвола.
- БСД лиценца са две клаузуле [7]- још више упрошћена верзија оригиналне БСД лиценце, позната под именом енгл. FreeBSD због природе своје употребе.[8] Примарна разлика између ове верзије БСД лиценце и верзије са три клаузуле је у томе да се изоставља клаузула о забрани одобравања. Такође, додато је одрицање од погледа и мишљења изражених у делу обухваћеним овом верзијом софтвера.
МИТ лиценца[уреди | уреди извор]
МИТ лиценца своје порекло вуче из Масачусетског института технологије (МИТ) коме и дугује своје име. Ова лиценца је лиценца отвореног кода, и као таква дозвољава поновно коришћење сопственог софтвера докле год све копије лиценцираног софтвера садрже пун текст и све услове ове лиценце. Лиценца је компатибилна и може се користити у комбинацији са ГНУ општом јавном лиценцом.
МИТ лиценца је слична варијанти БСД лиценце са три клаузуле, са тим изузетком да БСЦ лиценца садржи забрану коришћења имена носиоца копирајта у промоцији софтвера. Чак и горе поменута клаузула о рекламирању постоји у појединим верзијама МИТ лиценце.
Правни аспект софтверских лиценци[уреди | уреди извор]
Уз све своје предности, ове лиценце уводе и многе очигледне видове ризика за потенцијалну одговорност за превару у вези са интелектуалним власништвом и чињење кривичних дела за нарушавање ауторских и сродних права. Типични пројекат отвореног кода је дело труда које укључује доприносе многих људи. Овакав вид пуштања софтвера у промет може да доведе до забрињавајућих правних околности, са тачке гледишта интелектуалних и ауторских права јер ствара много прилика за оне који у некој тачки доприносе коду оваквог пројекта да дођу у ситуацију да могу да уносе штетан код (што може значити и унос рачунарских вируса). Обзиром на величину пројеката и на број људи који имају приступ коду, готово је немогуће да се прегледа цела база уноса и допуна у коду. Типични облици лиценци не садрже никакве уносе о заступању интелектуалног власништва нити гаранције у корист лиценце, већ садржи широк спектар тачака које користе ономе ко издаје лиценцу, као и онима који су допринели изради.
Са тачке гледишта лиценци отвореног кода, нуде се бројне предности, али се јављају и недостаци. Предности укључују постојање великог спектра софтверског талента коме је омогућен приступ, као и тенденцију раста и побољшања истог. Предности је и постојање могућности да се користи софтвер приближно истих могућности као и неки од скупљих софтвера, чиме се постиже и већа продуктивност, са финансијске тачке гледишта. Недостаци укључују ризик од коришћења софтвера који нарушава интелектуална и ауторска права власника. Нејасно дефинисани услови појединих лиценци могу да представљају проблем сами по себи, што се више пута и показало као тачно у пракси.[9]
Поред тога што обезбеђују права и одређују ограничења везана за коришћење софтвера, софтверске лиценце обично садрже одредбе којима се регулишу обавезе и одговорности између странака обухваћених уговором о лиценцирању. Код софтверских трансакција већих размера (комерцијални софтвер), о овим условима обично, у име свих страна, преговарају правници специјализовани за софтверске лиценце. У последње време је приметан пораст интересовања за област софтверских лиценци у оквиру правне науке, као и жеља софтверских компанија да уз правну помоћ заштите свој софтвер, како услед погрешног лиценцирања, не би био злоупотребљен или дистрибуиран на нежељени начин.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Паул Е.Церуззи (2003). А хисторy оф модерн цомпутинг. МИТ Пресс. стр. 445. ИСБН 978-0-262-53203-7. „'Алтхоугх ИБМ агреед то селл итс мацхинес ас парт оф а Цонсент Децрее еффецтиве Јануарy 1956, леасинг цонтинуед то бе итс преферред wаy оф доинг бусинесс.'”
- ^ Тyсвер, Даниел А. (23. 11. 2011). „Wхy Протецт Софтwаре Тхроугх Патентс”. Битлаw.цом. Приступљено 17. мај 2012. „'Ин цоннецтион wитх софтwаре, ан иссуед патент маy превент отхерс фром утилизинг а цертаин алгоритхм (суцх ас тхе ГИФ имаге цомпрессион алгоритхм) wитхоут пермиссион, ор маy превент отхерс фром цреатинг софтwаре програмс тхат перформ а фунцтион ин а цертаин wаy. Ин цоннецтион wитх цомпутер софтwаре, цопyригхт лаw цан бе усед то превент тхе тотал дуплицатион оф а софтwаре програм, ас wелл ас тхе цопyинг оф а портион оф софтwаре цоде.'”
- ^ „Тхе ГНУ Генерал Публиц Лиценсе в3.0 - ГНУ Пројецт - Фрее Софтwаре Фоундатион (ФСФ)”. фсф.орг. Приступљено 4.мај 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ Сталлман, Рицхард. „Тхе БСД Лиценсе Проблем”. Фрее Софтwаре Фоундатион. Приступљено 5. 5. 2012.
- ^ „Опен Соурце Инициативе - преглед БСД лиценце са 3 клаузуле”. ОСИ. Приступљено 31. 5. 2012.
- ^ „То Алл Лиценсеес, Дистрибуторс оф Анy Версион офБСД”. Университy оф Цалифорниа, Беркелеy. 22. 11. 1999. Приступљено 1.јун 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ „Опен Соурце Инициативе - преглед БСД лиценце са 2 клаузуле”. ОСИ. Приступљено 31.мај 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ „Тхе ФрееБСД Цопyригхт”. Тхе ФрееБСД Пројецт. Приступљено 21.мај 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|аццесс-дате=(помоћ) - ^ Сталлман, Рицхард. „А репорт оф тхе софтwаре лиценсинг цоммиттее оф тхе америцан бар ассоциатион’с интеллецтуал пропертy сецтион”. Америца'с Бар Ассосиатион. Приступљено 21. 5. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Паул Е.Церуззи (2003). А хисторy оф модерн цомпутинг. МИТ Пресс. стр. 445. ИСБН 978-0-262-53203-7. „'Алтхоугх ИБМ агреед то селл итс мацхинес ас парт оф а Цонсент Децрее еффецтиве Јануарy 1956, леасинг цонтинуед то бе итс преферред wаy оф доинг бусинесс.'”