Спашавање података

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Spasavanje podataka)

Спашавање података или спасавање података је поступак опорављања података са оштећених, енкриптованих или на други начин недоступних секундарних медија за складиштење података. Спашавање података се најчешће врши са хард дискова, солид стејт дискова (ССД), УСБ флеш дискова, РАИД система, трака, CD, ДВД и осталих медија у случајевима када је податке немогуће прочитати на матичном систему или на другом рачунару.

Спашавање података не треба мешати са дигиталном археологијом јер је у поступку спасавања података добијени резултат потребно само верификовати, а не даље анализирати или разумети. Термин се често везује за компјутерску форензику када се методе спашавања података примењују у циљу добијања дигиталних доказа. Компјутерска форензика такође захтева специјалистичко знање јер је често неопходно податке декриптовати или дешифовати.

У највећем броју случајева подаци постају недоступни услед проблема на оперативном систему рачунара. Процес спасавања података у овом случају се остварује копирањем података на други медиј.

Подаци могу постати недоступни и услед логичког проблема на партицији или фајл систему (логички кварови[1]). Случајеви логичких кварова су такође чести, али свакако тежи. Спашавање података се у овом случају изводи на различите начине који имају за циљ формирање привременог стања у коме се реконструише целокупно дрво (стабло) фајл система са свим подацима који су били записани на медију.

Постоје случајеви када је потребно спасити обрисане податке. Обрисани подаци се најчешће и даље налазе на медију, али су обрисани из дрвета (стабла) фајл система. У случају да су подаци били обрисани, а медиј активно коришцен након тога - у зависности од велицине, врсте и места или организације фајл система - одређене фајлове је немогуће спасити у целини.

Спашавање података се врши и са механички неисправних хард диск уређаја (механички кварови[2]). Случајеви механичких кварова захтевају искуство, вештину и велику прецизност, јер се помоћу посебних алата у условима релативно чистог постора врши замена одређених компоненти механичког склопа. Овакве операције укључују корекције на фирмверу диска.

Најтежи случајеви спашавања података су везани за губитак података на великим системима који укључују више засебих медија. Најчешце су то серверски или ентерпрајз хард дискови, везани у низ (РАИД). Подаци су у овим случајевима постали недоступни услед природне катастрофе или људске грешке и немара. Спашавање података са РАИД система је најкомпликованија операција, јер овакви случајеви захтевају специјалистичко знање из разних области.

Спашавање података са УСБ и солид стејт дискова (ССД) заснива се на формирању посебног софтверског алгоритма који се даље примењује на претходно формиране слике засебних чипова.

Спашавање података са хард диска[уреди | уреди извор]

Процес спашавања података са хард диска[3] отпочиње клонирањем диска са кога је потребно спасити податке, тзв. пацијент диска. Клонирање представља процес копирања потпуног садржаја једног хард диска, сваког његовог сектора, на други хард диск који се назива клон диск. Када је клонирање завршено, клон диск се анализира и приступа се спашавању података података са њега. Спашени подаци се снимају на нови хард диск који се назива дата диск. Овакав процес спашавања података је најсигурнији зато што подразумева да се сваком сектору неисправног хард диска приступа само једном. Такође, на овај начин подаци на пацијент диску остају у истом облику у коме су били пре интервенције.

Проблеми на хард диску се могу поделити на физичке и логичке. Логички проблеми подразумевају ситуације када је свим секторима на хард диску могуће приступити без икаквих проблема. Уколико на хард диску постоји неки од проблема који онемогућава приступ подацима, потребно је најпре хард диск оспособити за рад како би клонирање било могуће. Од физичких проблема на хард диску могу бити:

  • Неисправна електроника (ПЦБ)
  • Неисправне главе
  • Заглављен мотор
  • Оштећење плоча (лоши сектори)

За хард диск који има проблем, важно је не покушавати било шта што би могло додатно нарушити његово функционисање. За сваки озбиљнији квар хард диска, сви нестручни покушаји поправке могу додатно умањити могућност спашавања података. Препоручљиво је да се на неисправном хард диску нипошто не користе разноразни софтвери за дијагностику, хдд регенератор или други који својим радом могу неповратно оштетити плоче а самим тим и податке који су на диску.

Спашавање података са ССД-а (Солид Стате Дриве)[уреди | уреди извор]

У процесу производње ССД-ова користе се меморије од свега неколико произвођача, па разлику међу моделима праве само контролери и начини њиховог програмирања. Услед несавршености меморија, контролер управља меморијама „у лету“ и задужен је, између осталог, за операције читања, писања, ЕЦЦ (корекције грешака), wеар левелинг (нивелисање трошења меморијских локација), енкрипцију...

Поред свих предности које ССД има он, нажалост, није имун на кварове. Структура података код ових уређаја врло често компликованија него код већине РАИД система. Произвођачи на специфичан начин програмирају контролере како би код својих ССД-ова добили што боље перформансе, па се алгоритми, по којима су подаци смештени на меморијске чипове, чувају као комерцијалне тајне. Управо из овог разлога контролери представљају извор највећих проблема код спашавања података са ових уређаја.

Спашавање података са ССД-а[4] представља један од највећих изазова у послу спашавања података. Како би се приступ подацима био могућ, потребно је најпре скинути меморијске чипове са штампане плоче ССД-а и прочитати њихов садржај помоћу НАНД читача. Након тога, неопходно је по специфичном алгоритму сложити садржаје више меморијских чипова и емулирати рад контролера како би се садржај чипова „видео“ на исправан начин. Овај садржај чипова се затим анализира и приступа се самом извлачењу података.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]