Списак есенцијалних лекова Светске здравствене организације
Списак есенцијалних лекова Светске здравствене организације је списак есенцијалних лекова који је формирала Светска здравствена организација. Овај списак је базиран на 17. издању из марта 2011.[1]
Списак је приви пут објављен 1977 и обнавља се сваке две године.[2] Шеснаесто издање за одрасле особе и друго издање за децу су објављени марта 2009.[3][4] Седамнаесто издање за одрасле и треће издање за децу су објављени марта 2011.[5][6]
Анестетици[уреди | уреди извор]
Генерални анестетици и кисеоник[уреди | уреди извор]
Инхалациони лекови[уреди | уреди извор]
Ињективни лекови[уреди | уреди извор]
Локални анестетици[уреди | уреди извор]
Преоперативни лекови и седација за краткотрајне процедуре[уреди | уреди извор]
Аналгетици, антипиретици, нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИМ), лекови који се користе за третман гихта и болест модификујући агенси за реуматоидне поремећаје (ДМАРД)[уреди | уреди извор]
Неопиоидни и нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИД)[уреди | уреди извор]
Опиоидни аналгетици[уреди | уреди извор]
Лекови за третман гихта[уреди | уреди извор]
Болест модификујући агенси који се користе за третман реуматоидних поремећаја (ДМАРД)[уреди | уреди извор]
Антиалергици и лекови који се користе за анафилаксу[уреди | уреди извор]
- Хлорфенамин
- Дексаметазон
- Епинефрин (адреналин)
- Хидрокортизон
- Преднисолон
Антидоти и друге супстанце које се користе код тровања[уреди | уреди извор]
Неспецифични[уреди | уреди извор]
Специфични[уреди | уреди извор]
- Ацетилцистеин
- Атропин
- Калцијум глуконат
- Метилтионинијум хлорид (метиленско плаво)
- Налоксон
- Пенициламин
- Калијум фери хексацијано‐ферат(II) ‐ 2H20 (Пруско плаво)
- Натријум нитрит
- Натријум тиосулфат
- Дефероксамин †
- Димеркапрол †
- Натријум калцијум едетат †
- Сукцимер †
Антиконвулсиви/антиепилептици[уреди | уреди извор]
- Карбамазепин
- Диазепам
- Лоразепам
- Магнезијум сулфат
- Фенобарбитал
- Фенитоин
- Валпроинска киселина (натријум валпроат)
- Етосуксимид †
Антиинфективни лекови[уреди | уреди извор]
Антелминтици[уреди | уреди извор]
Интестинални антелминтици[уреди | уреди извор]
Антифиларијали[уреди | уреди извор]
Антисхистозомали и други антитрематодни лекови[уреди | уреди извор]
Антибиотици[уреди | уреди извор]
Бета лактамски лекови[уреди | уреди извор]
- Амоксицилин
- Амоксицилин/клавуланска киселина (амоксицилин + клавуланска киселина)
- Ампицилин
- Бензатин бензилпеницилин
- Бензилпеницилин
- Цефалексин
- Цефазолин
- Цефиксим
- Цефтриаксон
- Клоксацилин
- Феноксиметилпеницилин
- Прокаин бензилпеницилин
- Цефотаксим †
- Цефтазидим †
- Имипенем/циластатин (Имипенем + циластатин) †
Други антибиотици[уреди | уреди извор]
- Азитромицин
- Хлорамфеникол
- Ципрофлоксацин
- Кларитромицин
- Доксициклин
- Еритромицин
- Гентамицин
- Метронидазол
- Нитрофурантоин
- Спектиномицин
- Триметоприм/сулфаметоксазол (сулфаметоксазол + триметоприм)
- Триметоприм
- Клиндамицин †
- Ванкомицин †
Антилепрозни лекови[уреди | уреди извор]
Антитуберкулозни лекови[уреди | уреди извор]
- Етамбутол
- Етамбутол + изониазид
- Етамбутол + изониазид + пиразинамид + рифампицин
- Етамбутол + изониазид + рифампицин
- Исониазид
- Исониазид + пиразинамид + рифампицин
- Исониазид + рифампицин
- Пиразинамид
- Рифабутин
- Рифампицин
- Стрептомицин
- Амикацин †
- Капреомицин †
- Циклосерин †
- Етионамид †
- Канамицин †
- Офлоксацин †[ноте 2]
- п-аминосалицилна киселина †
Антифунгални лекови[уреди | уреди извор]
Антивирусни лекови[уреди | уреди извор]
Антихерпесни лекови[уреди | уреди извор]
Антиретровирусни лекови[уреди | уреди извор]
Нуклеозидни/нуклеотидни инхибитори реверзне транскриптазе[уреди | уреди извор]
- Абакавир (АБЦ)
- Диданозин (ддИ)
- Емтрицитабин (ФТЦ)
- Ламивудин (3ТЦ)
- Ставудин (д4Т)
- Тенофовир дизопроксил фумарат (ТДФ)
- Зидовудин (ЗДВ или АЗТ)
Ненуклеозидни инхибитори реверзне транскриптазе[уреди | уреди извор]
Протеазни инхибитори[уреди | уреди извор]
- Атазанавир
- Индинавир (ИДВ)
- Лопинавир + ритонавир (ЛПВ/р)
- Ритонавир
- Саквинавир (СQВ)
Комбинације са фиксним дозама[уреди | уреди извор]
- Ефавиренз + емтрицитабин + тенофовир
- Емтрицитабин + тенофовир
- Ламивудин + невирапин + ставудин
- Ламивудин + невирапин + зидовудин
- Ламивудин + зидовудин
Други антивирални лекови[уреди | уреди извор]
Антипротозоални лекови[уреди | уреди извор]
Антиамебни и антигијардијазни лекови[уреди | уреди извор]
Антилеисхманиасис лекови[уреди | уреди извор]
Антималариал лекови[уреди | уреди извор]
За лечење[уреди | уреди извор]
- Амодиаквин
- Артеметер
- Артеметер + лумефантрин
- Артесунат
- Хлороквин
- Доксициклин
- Мефлоквин
- Примаквин
- Кинин
- Сулфадоксин + пириметамин
За профилаксу[уреди | уреди извор]
Антипнеумоцистозни и антитоксоплазмозни лекови[уреди | уреди извор]
Антитрипанозомално лекови[уреди | уреди извор]
Афричка трипанозомијаза[уреди | уреди извор]
Лекови за третман првог степена афричке трипанозомије[уреди | уреди извор]
Лекови за третман другог степена афричке трипанозомије[уреди | уреди извор]
Америчка трипанозомијаза[уреди | уреди извор]
Антимигренски лекови[уреди | уреди извор]
Лекови за акутне нападе[уреди | уреди извор]
Лекови за профилаксу[уреди | уреди извор]
Антинеопластици, имуносупресиви и лекови који се користе за палијативну негу[уреди | уреди извор]
Имуносупресивни лекови[уреди | уреди извор]
Цитотоксични и адјувантни лекови[уреди | уреди извор]
- Алопуринол †
- Аспарагиназа †
- Блеомицин †
- Калцијум фолинат †
- Карбоплатин †
- Хлорамбуцил †
- Циклофосфамид †
- Цитарабин †
- Дакарбазин †
- Дактиномицин †
- Даунорубицин †
- Доцетаксел †
- Доксорубицин †
- Етопозид †
- Флуороурацил †
- Хидроксикарбамид †
- Ифосфамид †
- Меркаптопурин †
- Месна †
- Метотрексат †
- Паклитаксел †
- Прокарбазин †
- Тиогуанин †
- Винбластин †
- Винкристин †
Хормони и антихормони[уреди | уреди извор]
Лекови са применом у палијативној нези[уреди | уреди извор]
- Амитриптилин
- Циклизин
- Дексаметазон
- Диазепам
- Докусат натријум
- Флуоксетин
- Хиосцин хидробромид
- Ибупрофен
- Лалтулос
- Мидазолам
- Морфин
- Ондансетрон
- Сена
Антипаркинсонски лекови[уреди | уреди извор]
Лекови који утичу на крв[уреди | уреди извор]
Антианемијскеи лекови[уреди | уреди извор]
Лекови који утичу на коагулацију[уреди | уреди извор]
Други лекови за хемоглобинопатије[уреди | уреди извор]
Крвни производи и замене плазме[уреди | уреди извор]
Замене плазме[уреди | уреди извор]
- Декстран 70
Фракције плазме за специфичне примене[уреди | уреди извор]
- Фактор VIII концентрат †
- Фактор IX комплекс (коагулациони фактори II, VII, IX, X) концентрат †
- Људски нормални имуноглобулин †
Кардиоваскуларни лекови[уреди | уреди извор]
Антиангинални лекови[уреди | уреди извор]
Антиаритмични лекови[уреди | уреди извор]
Антихипертензивни лекови[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за срчане инсуфицијенције[уреди | уреди извор]
Антитромботски лекови[уреди | уреди извор]
Агенси који снижавају ново липида[уреди | уреди извор]
Дерматолошки лекови (топикални)[уреди | уреди извор]
Антифунгални лекови[уреди | уреди извор]
Антиинфективни лекови[уреди | уреди извор]
Антиинфламаторни и антипруритски лекови[уреди | уреди извор]
Лекови који утичу на диференцијацију и пролиферацију коже[уреди | уреди извор]
Скабициди и педикулициди[уреди | уреди извор]
Дијагностички агенси[уреди | уреди извор]
Офталмички лекови[уреди | уреди извор]
Радиоконтрастни медији[уреди | уреди извор]
Дизинфектанти и антисептици[уреди | уреди извор]
Антисептици[уреди | уреди извор]
Дизинфектанти[уреди | уреди извор]
- Хлор основно једињење
- Хлороксиленол
- Глутарал
Диуретици[уреди | уреди извор]
Гастроинтестинални лекови[уреди | уреди извор]
Лекови против чирева[уреди | уреди извор]
Антиеметички лекови[уреди | уреди извор]
Антиинфламаторни лекови[уреди | уреди извор]
Лаксативи[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за дијареју[уреди | уреди извор]
Орална рехидрација[уреди | уреди извор]
Лекови за дијареју код деце[уреди | уреди извор]
Хормони, други ендокрини лекови и контрацептиви[уреди | уреди извор]
Адренални хормони и синтетичке супстанце[уреди | уреди извор]
Андрогени[уреди | уреди извор]
Контрацептиви[уреди | уреди извор]
Орални хормонски контрацептиви[уреди | уреди извор]
Ињективни хормонски контрацептиви[уреди | уреди извор]
Интраутерински уређаји[уреди | уреди извор]
- Интраутерински уређаји који садрже бакар
Методи баријере[уреди | уреди извор]
Имплантивни контрацепти[уреди | уреди извор]
- Имплант који отпушта левоноргестрел
Естрогени[уреди | уреди извор]
Инсулини и други лекови за диабетес[уреди | уреди извор]
- Глибенкламид
- Глукагон
- Инсулин ињекциони (растворни)
- Интермедијерно делујући инсулин
- Метформин
Овулациони индуцери[уреди | уреди извор]
Прогестогени[уреди | уреди извор]
Тироидни хормони и антитироидни лекови[уреди | уреди извор]
Имунолошки агенси[уреди | уреди извор]
Дијагностички агенси[уреди | уреди извор]
Сера и имуноглобулин[уреди | уреди извор]
- Анти‐Д имуноглобулин (човек)
- Антитетанус имуноглобулин (хуман)
- Антивеном имуноглобулин
- Дифтерија антитоксин
- Беснило имуноглобулин
Вакцине[уреди | уреди извор]
- БЦГ вакцина
- Колера вакцина
- Дифтерија вакцина
- Хемофилус инфлуенза тип б вакцина
- Хепатитис А вакцина
- Хепатитис Б вакцина
- Инфлуенза вакцина
- Јапанесе енцефалитис вакцина
- Мале богиње вакцина
- Менингококални менингитис вакцина
- Заушке вакцина
- Пертусис вакцина
- Пнеумококална вакцина
- Полиомијелитис вакцина
- Беснило вакцина
- Ротавирус вакцина
- Рубела вакцина
- Тетанус вакцина
- Тифоидна вакцина
- Варичела вакцина
- Жута грозница вакцина
Релаксанти мишића (периферно делујући) и инхибитори холинестеразе[уреди | уреди извор]
Офталмолошки препарати[уреди | уреди извор]
Антиинфективни агенси[уреди | уреди извор]
Антиинфламаторни агенси[уреди | уреди извор]
Локални анестетици[уреди | уреди извор]
Миотици и антиглаукомни лекови[уреди | уреди извор]
Мидријатици[уреди | уреди извор]
Окситоцици и антиокситоцици[уреди | уреди извор]
Окситоцици[уреди | уреди извор]
Антиокситоцици (токолитици)[уреди | уреди извор]
Раствори за перитонеалну дијализу[уреди | уреди извор]
- Раствор за интраперитонеалну дијализу (подесне композиције) †
Лекови за менталн и бихевиоралне поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови за психотичке поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за поремећаје расположења[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за депресивне поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за биполарне поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови за анксиозне поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови који се користе за опсесивно компулсивне поремећаје[уреди | уреди извор]
Лекови за поремећаје узроковане употребом психоактивних супстанци[уреди | уреди извор]
Лекови који делују на респираторни тракт[уреди | уреди извор]
Антиастматици и лекови за хроничну опструктивну плућну болест[уреди | уреди извор]
- Беклометасон
- Будезонид
- Епинефрин (адреналин)
- Ипратропијум бромид
- Салбутамол
Раствори који коригују водене, електролитне и кисело-базне поремећаје[уреди | уреди извор]
Орално[уреди | уреди извор]
Парентерално[уреди | уреди извор]
- Глукоза
- Глукоза са натријум хлоридом
- Калијум хлорид
- Натријум хлорид
- Натријум хидрогенкарбонат
- Натријум лактат, раствор
Разно[уреди | уреди извор]
- Вода за ињекције
Витамини и минерали[уреди | уреди извор]
- Аскорбинска киселина
- Холекалциферол[ноте 4]
- Ергокалциферол
- Јод
- Никотинамид
- Пиридоксин
- Ретинол
- Рибофлавин
- Натријум флуорид
- Тиамин
- Калцијум глуконат †
Уво, нос и грло стања код деце[уреди | уреди извор]
Специфични лекови за неонаталну негу[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ † индицира да је лек комплементарна ставка, за коју је специјализована дијагностика или надзор и/или специјализована обука неопходна. Ставка такође може да буде означена као комплементарна на основу више цене и/или мање атрактивног односа трошка и користи.
- ^ Тиопенал се може користити као алтернатива у завистности од локалне доступности и цене.
- ^ Левофлоксацин може да буде алтернатива зависно од доступности и медицинских околности.
- ^ а б в г Обухвата метопролол и карведилол као алтернативе.
- ^ Ергокалциферол се може користити као алтернатива.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „WХО Модел Лист оф Ессентиал Медицинес, 17тх лист (Марцх 2011)” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. 2011. Приступљено 1. 7. 2007.
- ^ WХО Модел Листс оф Ессентиал Медицинес
- ^ „WХО Модел Лист оф Ессентиал Медицинес, 16тх едитион (Марцх 2009)” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. 2009. Приступљено 11. 12. 2009.
- ^ „WХО Модел Лист оф Ессентиал Медицинес фор Цхилдрен, сецонд едитион (Марцх 2009)” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. 2009. Приступљено 11. 12. 2009.
- ^ „WХО Модел Лист оф Ессентиал Медицинес, 17тх едитион (Марцх 2011)” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион (WХО). 2011. Приступљено 3. 7. 2011.
- ^ „WХО Модел Лист оф Ессентиал Медицинес фор Цхилдрен, тхирд едитион (Марцх 2011)” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион (WХО). 2011. Приступљено 3. 7. 2011.