Стиви Вондер

С Википедије, слободне енциклопедије

Стиви Вондер
Лични подаци
Име по рођењуСтивленд Хардавеј Џадкинс
Занимањепевач
Музички рад
Активни период1961—
Жанр
Инструментвокал
Потпис

Стиви Вондер (рођен као Стивленд Хардавеј Џадкинс 13. маја 1950; касније променио име у Стивленд Хардавеј Морис енгл. Steveland Hardaway Judkins Morris) је амерички текстописац, мулти-инструменталиста и музички продуцент.[7] Слеп од рођења, Вондер је потписао уговор са Мотаун рекордсом са једанаест година.[8] Мотаун је још увек његова издавачка кућа. Снимио је више од тридесет песама које су се нашле међу "У.С. топ тен" хитова и награђен је са двадесет две Греми награде, највише од свих мушких соло извођача.

Поред музике, Стиви Вондер је био ангажован и у политичким активностима, као на пример, 1980. године када је водио кампању да се рођендан Мартина Лутера Кинга прогласи за државни празник у Сједињеним америчким државама или, у скорије време (2009. године), када је именован за Гласиника мира Уједињених нација (Унитед Натионс Мессенгер оф Пеаце).

На листи 100 најбољих уметника свих времена (енгл. Hot 100 All-Time Top Artists) коју је музички часопис Билборд објавио поводом прославе 50. рођендана америчке ранг листе синглова (УС синглес цхарт'с), Стиви Вондер заузео је 5. место.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Стиви Вондер се родио 1950. године у Сагиноу (Сагинаw), америчка држава Мичиген, као треће од шесторо деце Калвина Џадкинса (Цалвин Јудкинс) и Луле Ме Хардавеј (Лула Мае Хардаwаy). Као последица тога што је рођен шест недеља прерано, крвни судови на полеђини његових очију нису се били развили у довољној мери (нису достигли до мрежњаче или ретине очију) и њихов каснији развој довео је до одвајања мрежњаче. Медицински назив за ово стање је ретинопатија недоношчади. У најтежим случајевима, као што се то нажалост и код Стивија Вондера десило, она доводи до слепоће одојчади. I мада је може погоршати и упумпавање кисеоника у инкубатор, то није био главни узрок Стивијевог слепила.

Када је Стиви Вондер напунио пет година, његова мајка је напустила његовог оца и преселила се са својом децом у Детроит. Променила је своје име поново у Лула Хардавеј и касније, због своје родбине, променила и синово презиме у Морис. Тако је Морис остало Стиви Вондерово званично презиме све до данашњих дана.

Он је од најранијег узраста почео да свира разне инструменте, као што су пианино, хармоника, бубњеви и бас гитара. Током детињства био је активан такође и у црквеном хору.

Откривање и прва снимања за Мотаун рекордс[уреди | уреди извор]

Рони Вајт из групе Мириклс (Ронние Wхите оф Тхе Мирацлес) даје заслуге своме брату Џералду Вајту (Гералд Wхите) за упорно наговарање да дође у кућу његових пријатеља и упозна таленат Стиви Вондера. Вајт потом доводи Вондера и његову мајку у Мотаун рекордс (Мотоwн Рецордс). Задивљен талентом младог музичара, Мотаунов главни извршни директор (Мотоwн ЦЕО ор цхиеф еxецутиве оффицер) Бери Горди (Беррy Гордy) уписује Вондера као Мотаунов Тамла бренд (Мотоwн'с Тамла лабел) са именом Мали Стиви Вондер. Пре потписивања, продуцент Кларенс Пол (Цларенце Паул) доделио је Вондеру његов заштитни знак (име), тврдећи да..."непрестано смо га називали осмим светским чудом" (Wондер = чудо , на енглеском). Он је затим снимио локални детроитски сингл, "Ја то зовем лепа музика, али стари људи је зову блуз" ("I Цалл Ит Преттy Мусиц, Бут тхе Олд Пеопле Цалл Ит тхе Блуес"), који је крајем 1961. године објавила Тамла продуцентска кућа. Вондерова прва два албума, "Џез соул Малог Стивија" ("Тхе Јазз Соул оф Литтле Стевие") и "Признање Ујаку Реју" ("Трибуте то Унцле Раy"), који су објављени 1962. године, нису постигли неки велики успех.

Рани успех: 1963—1971.[уреди | уреди извор]

У тринаестој години, Стиви Вондер имао је главни хит, "Врхови прстију (Пт.2)" ("Фингертипс (Пт. 2)"), сингл снимљен уживо током његовог наступа на Мотаоуновој турнеји "Мотортоwн Ревуе", који је изашао на албуму "Снимљено уживо: Геније од дванаест година" ("Рецордед Ливе: Тхе 12 Yеар Олд Гениус"). Ова песма у чијем извођењу учествују Стиви Вондер на бонго бубњевима, хармоници и као певач, као и млади Марвин Геј на бубњевима, била је хит број један на У.С. поп и Р&Б листи чиме је Стиви постао познат широј публици.

У 1964. години, Стиви Вондер добија своју прву улогу у филму "Мишићава журка на плажи" ("Мусцле Беацх Партy ") у којем глуми самог себе као "Мали Стиви Вондер". Он се појављује и у наставку филма који излази неколико месеци касније под називом "Бикини плажа" ("Бикини Беацх"). У ова два филма он пева своје песме "Срећна улица" ("Хаппy Стреет") и "Осећање среће" ("Хаппy Феелин").

Одбацујући део "Мали" из свог имена, Вондер наставља да ствара бројне хитове током средине 1960-их, укључујући "Напет (Све је у реду)" ("Уптигхт (Еверyтхинг'с Алригхт)", "Са дечјим срцем" ("Wитх а Цхилд'с Хеарт") и "Дување у ветар" ("Блоwин' ин тхе Wинд") обраду Боб Диланове песме на којој сарађује са својим ментором, продуцентом Кларенсом Полом (Цларенце Паул). Осим за себе он почиње да компонује песме и за друге Мотаунове извођаче, као на пример, "Кловнове сузе", хит број један који изводе Смоки Робинсон и Мириклси.

Он снима инструментални соул/џез албум, углавном на соло хармоници, под псеудонимом(и насловом) Еиветс Редноw, што је у ствари име "Стевие Wондер" прочитано уназад. Албум није успео да привуче велику пажњу, и његов једини сингл, пратећа музика из Алфија ("Алфие"), стигао је само до 66. места на У.С. топ листи и 11. места на У.С. Адулт Цонтемпорарy листи. Поред тога, он успева да направи неколико хитова између 1968. и 1970. године, као што су, "Ја сам створен да је волим" ("I Wас Маде то Лове Хер") и "Потписан, запечаћен, испоручен - Ја сам твој" ("Сигнед, Сеалед, Деливеред I'м Yоурс").

У септембру 1970. Вондер жени Сириту Рајт (Сyреета Wригхт), аутора песама и бившу Мотаунову секретарицу. Рајтова и Вондер заједно стварају песме на следећем албуму, "Одакле ја долазим" ("Wхере I'м Цоминг Фром") који није имао већег успеха на топ листама. Напунивши двадесет једну годину у мају 1971. он је пустио да његов уговор са Мотауном истекне.

У 1970. години, Вондер сарађује и свира више инструмената при стварању хита "То је срамота" ("Ит'с а Схаме") за своје колеге из Мотауна Спинерсе ("Тхе Спиннерс"). Овај допринос је требало да буде потврда његовог талента и оружје у наступајућим преговорима са Гордијем око његове креативне аутономије.

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • 1962 Тхе Јазз Соул оф Литтле Стевие
  • 1963 Wитх а Сонг ин Мy Хеарт
  • 1964 Стевие ат тхе Беацх
  • 1966 Уп-Тигхт
  • 1966 Доwн то Еартх
  • 1967 I Wас Маде то Лове Хер
  • 1968 Еиветс Редноw
  • 1969 Мy Цхерие Амоур
  • 1970 Сигнед, Сеалед & Деливеред
  • 1971 Wхере I'м Цоминг Фром
  • 1972 Мусиц оф Мy Минд
  • 1973 Иннервисионс
  • 1974 Фулфиллингнесс' Фирст Финале
  • 1976 Сонгс ин тхе Кеy оф Лифе
  • 1980 Хоттер тхан Јулy
  • 1985 Ин Сqуаре Цирцле
  • 1987 Цхарацтерс
  • 1995 Цонверсатион Пеаце
  • 2005 А Тиме то Лове

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Снапес, Лаура (8. 7. 2019). „Стевие Wондер то ундерго киднеy трансплант”. Тхе Гуардиан. Лондон. Приступљено 26. 7. 2020. 
  2. ^ Смитх, Гилес (5. 3. 1995). „Тхе Ендуринг Отхерwорлдлинесс оф Стевие Wондер”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 26. 7. 2020. 
  3. ^ Кеенс, Оливер (29. 6. 2016). „Тхе бест Стевие Wондер сонгс”. Тиме Оут. Приступљено 26. 7. 2020. 
  4. ^ „Соул легенд Стевие Wондер ремемберед”. Даилy Неwс Егyпт. 18. 5. 2020. Приступљено 27. 7. 2020. 
  5. ^ Леwис, Јохн (17. 6. 2010). „Стевие Wондер: јаммин' wитх тхе јазз сет”. Тхе Гуардиан. Приступљено 26. 7. 2020. 
  6. ^ Хоард, Цхристиан; Брацкетт, Натхан, ур. (2004). Тхе Неw Роллинг Стоне Албум Гуиде. Симон & Сцхустер. стр. 524. ИСБН 9780743201698. 
  7. ^ Пероне, Јамес Е. . Тхе Соунд оф Стевие Wондер: Хис Wордс анд Мусиц. Wестпорт, ЦТ. . Greenwood Publishing. 2006. ISBN 978-0-275-98723-7.  Pg. xi–xii
  8. ^ „Stevie Wonder: Blind faith”. The Independent. 12. 07. 2008. Приступљено 10. 11. 2008. 

Literatura[уреди | уреди извор]


Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stivi_Vonder&oldid=27556041”