Стријела

„Стрела” преусмјерава овдје. За друге употребе, погледајте Стрела (вишезначна одредница).

Стријела је дрвени или метални штап (шипка) са каменим или металним шиљком, која се избацује из лука или самострела. Дјелови стријеле: стрјелица (која по облику може бити: лисна, трокутаста, ромбоидна) начињена од кремена, кости, бакра, бронзе или гвожђа; шипка или штап, промјера 7—10 мм, дуга око половине дужине лука, израђивана је од лаког дрвета или трске; и крила (од лаког дрвета или перја) натакнута или залијепљена на штап. Врсте стријеле: обичне; пробојне (енглески лук пробија даску дебљине 2,5—5 цм); отровне (налеп) премазиване соком од јадића, лиандера, бунике, татуле, велебиља и чемерике и умакане у разни други биљни као и змијски отров; запаљиве, са намотаном битуменском материјалом или смолом.

Употреба лукова и стрела од стране људи претходи забележеној историји и уобичајена је за већину култура. Занатлија који прави стреле је стрелар, а онај који прави врхове стрелни ковач.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији доказ о вероватним врховима стрела, који датира до пре око 64.000 година, пронађени су у пећини Сибуду, садашња Јужна Африка.^[2]^[3]^[4]^[5]^[6] Вероватни врхови стрела направљени од животињских костију откривени су у пећини Фа Хиен у Шри Ланки, што је уједно и најстарији доказ употребе стрела ван Африке који датира од пре око 48.000 година.^[7]^[8] Најстарији докази о употреби лука за избацивање стрела датирају од пре око 10.000 година; то је заснивано на стрелама од борове шуме пронађене у долини Аренсбурга северно од Хамбурга. Оне су имале плитке жлебове на подлози, што указује да су избачене из лука.^[9] Најстарији до сада пронађени лук стар је око 8.000 година, пронађен у мочвари Холмегорд у Данској. Изгледа да је стреличарство стигло у Америку са арктичком традицијом малих алата, пре око 4.500 година.

Величина[уреди | уреди извор]

Величине стрела се веома разликују у различитим културама, у распону од осамнаест инча до шест стопа (45 цм до 150 цм).^[10] Међутим, већина модерних стрела има дужину од 75 цм (30 ин) до 96 цм (38 ин). Стреле пронађене са Мери Роуз, енглеског ратног брода који је потонуо 1545. биле су углавном дугачке 76 цм (30 ин).^[11] Коришћене су веома кратке стреле, испаљене кроз вођицу причвршћену или за лук („прекорачење“) или за стреличев зглоб (турски „сипер“).^[12] Оне могу летети даље од тежих стрела, а непријатељ без одговарајуће опреме можда неће моћи да их врати.

Основа[уреди | уреди извор]

Осовина је примарни структурни елемент стреле, на који су причвршћене остале компоненте. Традиционалне осовине за стреле су направљене од јаког, лаганог дрвета, бамбуса или трске, док модерне осовине могу бити направљене од алуминијума, пластике ојачане карбонским влакнима или комбинације материјала. Такве осовине су обично направљене од алуминијумског језгра омотаног спољашњим карбонским влакнима. Традиционални врхунски материјал је Порт Орфорд Кедар.^[13]

Кичма[уреди | уреди извор]

Крутост осовине је позната као њена кичма, што се односи на то колико се осовина мало савија када се компресује, те се за стрелу која се мање савија каже да има више кичме. Да би се доследно ударало, група стрела мора бити на сличан начин окренута. Лукови са „централним ударцем”, у којима стрела пролази кроз централну вертикалну осу подизача лука, могу да добију доследне резултате од стрела са широким распоном осовина. Међутим, већина традиционалних лукова није усмерена на центар и стрела мора да се скрене око дршке у парадоксу стреличара; такви лукови имају тенденцију да дају најконзистентније резултате са ужим опсегом кичме стреле који омогућава да се стрела правилно скрене око лука. Лукови са већом тежином потезања ће генерално захтевати чвршће стреле, са више кичме (мање флексибилности) да би дали тачну количину савијања када се гађа.

ГПИ рејтинг[уреди | уреди извор]

Тежина осовине стреле може се изразити у ГПИ (зрна по инчу).^[14] Дужина осовине у инчима помножена са ГПИ оценом даје тежину осовине у зрнима. На пример, осовина дугачка 30 ин (760 мм) и има ГПИ од 9,5 тежи 285 зрна (18 грама). Ово не укључује остале елементе готове стреле, тако да ће комплетна стрела бити тежа од саме дршке.

Ножне стреле[уреди | уреди извор]

Понекад ће осовина бити направљена од две различите врсте дрвета причвршћене заједно, што резултира такозваним стрелом са стопалом. Познате некима као најбоље дрвене стреле,^[15] стреле са стопалима користили су рани Европљани и Индијанци. Стреле са стопалима ће се обично састојати од кратке дужине тврдог дрвета близу главе стреле, док се остатак дршке састоји од меког дрвета. Ојачавањем подручја за које постоји највећа вероватноћа да ће се сломити, већа је вероватноћа да ће стрела преживети удар, задржавајући укупну флексибилност и мању тежину.

Цевасте дршке за стреле[уреди | уреди извор]

Цеваста дршка стреле је она која се сужава у пречнику двосмерно. Ово омогућава стрелу која има оптималну тежину, али задржава довољно снаге да се одупре савијању. Дрво стреле из династије Ћинг испитао је ентузијаста стреличарства Петер Декер и открио да показује следеће квалитете:^[16]

Укупна дужина осовине: 944 мм (37,2 ин)
Дебљина на линији струка: 8,5 мм (0,33 ин)
Дебљина на крају пера: 11 мм (0,43 ин)
Дебљина 530 мм (21 ин) од краја: 12 мм (0,47 ин)
Дебљина 300 мм (12 ин) од краја: 12 мм (0,47 ин)
Дебљина 218 мм (8,6 ин) од краја: 11 мм (0,43 ин)
Дебљина 78 мм (3,1 ин) од краја: 10 мм (0,39 ин)
Дебљина на крају: 9 мм (0,35 ин)

Резултујућа тачка равнотеже осовине стреле је према томе била 38,5% дужине стреле од врха. Цевасте дршке за стреле сматрају се врхунцем прединдустријске технологије стреличарства, достижући свој врхунац међу Османлијама.^[17]^[18]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Патерсон Енцyцлопаедиа оф Арцхерy п. 56
^ Бацкwелл L, д'Еррицо Ф, Wадлеy L.(2008). Миддле Стоне Аге боне тоолс фром тхе Хоwиесонс Поорт лаyерс, Сибуду Цаве, Соутх Африца. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, 35:1566–1580. . дои:10.1016/ј.јас.2007.11.006. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
^ Wадлеy, Лyн (2008). „Тхе Хоwиесон'с Поорт индустрy оф Сибуду Цаве”. Соутх Африцан Арцхаеологицал Социетy Гоодwин Сериес. 10.
^ Ломбард M, Пхиллипс L (2010). „Индицатионс оф боw анд стоне-типпед арроw усе 64,000 yеарс аго ин КwаЗулу-Натал, Соутх Африца”. Антиqуитy. 84 (325): 635—648. С2ЦИД 162438490. дои:10.1017/С0003598X00100134.
^ Ломбард M (2011). „Qуартз-типпед арроwс олдер тхан 60 ка: фуртхер усе-траце евиденце фром Сибуду, Кwа-Зулу-Натал, Соутх Африца”. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце. 38 (8): 1918—1930. дои:10.1016/ј.јас.2011.04.001.
^ Бацкwелл L, Брадфиелд Ј, Царлсон КЈ, Јасхасхвили Т, Wадлеy L, д'Еррицо Ф.(2018). Тхе антиqуитy оф боw-анд-арроw тецхнологy: евиденце фром Миддле Стоне Аге лаyерс ат Сибуду Цаве. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, 92:289–303. . дои:10.15184/аqy.2018.11. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
^ Лyн Wадлеy фром тхе Университy оф тхе Wитwатерсранд (2010); ББЦ: Олдест евиденце оф арроwс фоунд
^ „Анциент тоолс схоw хоw хуманс адаптед то раинфорестс”. Натионал Геограпхиц. 12. 6. 2020.
^ МцЕwен Е, Бергман Р, Миллер C. Еарлy боw десигн анд цонструцтион. Сциентифиц Америцан 1991 вол. 264 пп76-82.
^ Стоне, Георге Цамерон (1934). А Глоссарy оф тхе Цонструцтион, Децоратион, анд Усе оф Армс анд Армор ин Алл Цоунтриес анд ин Алл Тимес, Минеола: Довер Публицатионс. ISBN 0-486-40726-8
^ „Anon: The Mary Rose; Armament p.7”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2008. г.
^ Turkish Archery and the Composite Bow. Paul E. Klopsteg ISBN 978-1564160935
^ „Stickbow”. Stickbow.com. Приступљено 10. 2. 2018.
^ GPI explained by an arrow vendor (referred to from their listing of carbon arrows)
^ Langston, Gene (1994). „Custom Shafts”. The Traditional Bowyer's Bible - Volume Three. Guilford: The Lyons Press. ISBN 1-58574-087-X.
^ „Manchu war arrows | Fe Doro - Manchu archery”. www.manchuarchery.org.
^ „Arrow Shaft Design and Performance”. 4. 12. 2018.
^ „Turkish Flight Arrows”. www.turkishculture.org.

Literatura[уреди | уреди извор]

Weitzel, Tim. „American Indian Archery Technology”. The Office of the State Archaeologist, The University of Iowa. Архивирано из оригинала 2013-10-01. г.
Crombie, Laura (2016). Archery and Crossbow Guilds in Medieval Flanders. Woodbridge: Boydell and Brewer.
Alofs, Eduard (2014). „Studies on Mounted Warfare in Asia I: Continuity and Change in Middle Eastern Warfare, c. ce 550–1350–What Happened to the Horse Archer?”. War in History. 21 (4): 423—444. S2CID 163010878. doi:10.1177/0968344513517664.
Alofs, Eduard (2015). „Studies on Mounted Warfare in Asia II: The Iranian Tradition–The Armoured Horse Archer in the Middle East, c. ce 550–1350”. War in History. 22 (1): 4—27. S2CID 162976652. doi:10.1177/0968344513518333.
Callanan, Martin (септембар 2013). „Melting snow patches reveal Neolithic archery”. Antiquity. 87 (337): 728—745. S2CID 130099119. doi:10.1017/S0003598X00049425.
Gunn, Steven (2010). „Archery practice in early Tudor England”. Past & Present. 209 (1): 53—81. doi:10.1093/pastj/gtq029.
Jackson, Antoinette (2016). „A Rural Community and a Train Stop: Archery, Georgia, and the Jimmy Carter National Historic Site”. Urban Anthropology and Studies of Cultural Systems and World Economic Development. 45 (3): 265—301. JSTOR 26384874.
Johnes, Martin (април 2004). „Archery, romance and elite culture in England and Wales, c. 1780–1840”. History. 89 (294): 193—208. doi:10.1111/j.1468-229X.2004.00297.x.
Junkmanns, Jürgen; Klügl, Johanna; Schoch, Werner H.; Di Pietro, Giovanna; Hafner, Albert (децембар 2019). „Neolithic and Bronze Age archery equipment from alpine ice-patches: A review on components, construction techniques and functionality”. Journal of Neolithic Archaeology (21): 283—314. doi:10.12766/jna.2019.10.
Kaegi, Walter Emil Jr. (1964). „The contribution of archery to the Turkish conquest of Anatolia”. Speculum. Medieval Academy of America. 39 (1): 96—108. JSTOR 2850132. S2CID 161246352. doi:10.2307/2850132.
Klopsteg, Paul E. (1963). A Chapter in the Evolution of Archery in America. Washington, D.C.: Smithsonian Institution.
Laubin, Reginald (1980). American Indian Archery. University of Oklahoma Press.
Roth, Erik (2011). With a Bended Bow: Archery in Mediaeval and Renaissance Europe. The History Press.
Gwang Ok; Seokgyu Choi; Hee Surk Jeong (2010). „'The Disturbance of War': The Ancient Origin and Development of Korean Archery”. International Journal of the History of Sport. 27 (3): 523—536. S2CID 161376479. doi:10.1080/09523360903556824.
Selby, Stephen (2000). Chinese Archery. Hong Kong University Press.
Sutherland, Caroline (2001). „Archery in the Homeric epics”. Classics Ireland. 8: 111—120. JSTOR 25528380. doi:10.2307/25528380.
Wadge, Richard (2012). Archery in Medieval England: Who Were the Bowmen of Crecy?. The History Press.
The Traditional Bowyers Bible, Volume 1. The Lyons Press. 1992. ISBN 1-58574-085-3.
The Traditional Bowyers Bible, Volume 2. The Lyons Press. 1992. ISBN 1-58574-086-1.
The Traditional Bowyers Bible, Volume 3. The Lyons Press. 1994. ISBN 1-58574-087-X.
The Traditional Bowyers Bible, Volume 4. The Lyons Press. 2008. ISBN 978-0-9645741-6-8.
Kelley, Kevin (2010). What Technology Wants. New York: Viking. стр. 55. ISBN 978-0-670-02215-1.
„Glossary M - P”. Uwlax.edu. Архивирано из оригинала 11. 3. 2010. г. Приступљено 2013-01-28.
„BBC News - Oldest evidence of arrows found”. BBC. 2010-08-26. Архивирано из оригинала 26. 8. 2010. г. Приступљено 2010-08-26.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[Paterson56-1] Патерсон Енцyцлопаедиа оф Арцхерy п. 56

[Backwell-2] Бацкwелл L, д'Еррицо Ф, Wадлеy L.(2008). Миддле Стоне Аге боне тоолс фром тхе Хоwиесонс Поорт лаyерс, Сибуду Цаве, Соутх Африца. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, 35:1566–1580. . дои:10.1016/ј.јас.2007.11.006. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[3] Wадлеy, Лyн (2008). „Тхе Хоwиесон'с Поорт индустрy оф Сибуду Цаве”. Соутх Африцан Арцхаеологицал Социетy Гоодwин Сериес. 10.

[Lombard-4] Ломбард M, Пхиллипс L (2010). „Индицатионс оф боw анд стоне-типпед арроw усе 64,000 yеарс аго ин КwаЗулу-Натал, Соутх Африца”. Антиqуитy. 84 (325): 635—648. С2ЦИД 162438490. дои:10.1017/С0003598X00100134.

[Lombard_M-5] Ломбард M (2011). „Qуартз-типпед арроwс олдер тхан 60 ка: фуртхер усе-траце евиденце фром Сибуду, Кwа-Зулу-Натал, Соутх Африца”. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце. 38 (8): 1918—1930. дои:10.1016/ј.јас.2011.04.001.

[Backwell2018-6] Бацкwелл L, Брадфиелд Ј, Царлсон КЈ, Јасхасхвили Т, Wадлеy L, д'Еррицо Ф.(2018). Тхе антиqуитy оф боw-анд-арроw тецхнологy: евиденце фром Миддле Стоне Аге лаyерс ат Сибуду Цаве. Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце, 92:289–303. . дои:10.15184/аqy.2018.11. Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

[7] Лyн Wадлеy фром тхе Университy оф тхе Wитwатерсранд (2010); ББЦ: Олдест евиденце оф арроwс фоунд

[8] „Анциент тоолс схоw хоw хуманс адаптед то раинфорестс”. Натионал Геограпхиц. 12. 6. 2020.

[9] МцЕwен Е, Бергман Р, Миллер C. Еарлy боw десигн анд цонструцтион. Сциентифиц Америцан 1991 вол. 264 пп76-82.

[stone-glossary-arrow-10] Стоне, Георге Цамерон (1934). А Глоссарy оф тхе Цонструцтион, Децоратион, анд Усе оф Армс анд Армор ин Алл Цоунтриес анд ин Алл Тимес, Минеола: Довер Публицатионс. ISBN 0-486-40726-8

[11] „Anon: The Mary Rose; Armament p.7”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2008. г.

[12] Turkish Archery and the Composite Bow. Paul E. Klopsteg ISBN 978-1564160935

[13] „Stickbow”. Stickbow.com. Приступљено 10. 2. 2018.

[14] GPI explained by an arrow vendor (referred to from their listing of carbon arrows)

[Langston-15] Langston, Gene (1994). „Custom Shafts”. The Traditional Bowyer's Bible - Volume Three. Guilford: The Lyons Press. ISBN 1-58574-087-X.

[16] „Manchu war arrows | Fe Doro - Manchu archery”. www.manchuarchery.org.

[17] „Arrow Shaft Design and Performance”. 4. 12. 2018.

[18] „Turkish Flight Arrows”. www.turkishculture.org.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]