Стронцијум титанат

Stroncijum titanat
Nazivi
	Sistemski IUPAC naziv Stroncijum(2+) oksotitanijum
	Drugi nazivi Stroncijum titanijum oksid Tausonit
Identifikacija
CAS broj	12060-59-2 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChemSpider	74801 ;
ECHA InfoCard	100.031.846
EC broj	235-044-1
MeSH	Strontium+titanium+oxide
PubChem C ID	82899;
	SMILES [Sr++].[O-][Ti]([O-])=O; [Sr+2].[O-][Ti]([O-])=O; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	SrTiO; 3
Molarna masa	183,49 g mol-1
Agregatno stanje	Beli, neprozirni kristali
Gustina	4,81 g cm-3
Tačka topljenja	2.060 °C (3.740 °F; 2.330 K)
Indeks refrakcije (nD)	2.41
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Jednostavna kubina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Stroncijum titanat je oksid stroncijuma i titanijuma sa formulom Sr Ti O₃. Na sobnoj temperaturi, on je centralno simetrični paraelektrični materijal sa perovskitnin strukturom. Na niskim temperaturama on se približava feroelektričnoj fazi prelaza sa velikom dielektričnom konstantom ~10⁴.^[4] Dugo se mislilo da je on isključivo veštački materijal, dok 1982 prirodni mineral tausonit^[5]^[6] nije otkriven u Sibiru. Tausonit je izuzetno redak mineral u prirodi. On se javlja u veoma malim kristalima. Najvažnija primena njegovog sintetičkog oblika je u optici, u varistorima, i keramici.

Reference[уреди | уреди извор]

^ G.J. Leigh; H.A. Favre; W.V. Metanomski. Principles of chemical nomenclature, A guide to IUPAC recommnedations (PDF).
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ K. A. Muller & H. Burkard (1979). „SrTiO3: An intrinsic quantum paraelectric below 4 K”. Phys. Rev. B. 19: 3593—3602. doi:10.1103/PhysRevB.19.3593.
^ „Tausonite”. Webmineral. Приступљено 6. 6. 2009.
^ „Tausonite”. Mindat. Приступљено 6. 6. 2009.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] G.J. Leigh; H.A. Favre; W.V. Metanomski. Principles of chemical nomenclature, A guide to IUPAC recommnedations (PDF).

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] K. A. Muller & H. Burkard (1979). „SrTiO3: An intrinsic quantum paraelectric below 4 K”. Phys. Rev. B. 19: 3593—3602. doi:10.1103/PhysRevB.19.3593.

[webmineral-5] „Tausonite”. Webmineral. Приступљено 6. 6. 2009.

[mindat-6] „Tausonite”. Mindat. Приступљено 6. 6. 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]