Сублиминална драж

С Википедије, слободне енциклопедије

Сублиминалне дражи, познате и као сублиминално оглашавање[1] и 25-ти кадар (од енгл. Subliminal messaging, обавештавање, слање порука испод прага свести) представља метод пропаганде у којем је послата порука по интензитету испод прага свести, па се региструје на подсвесном нивоу (сублиминална перцепција). Због тога се такве поруке ретко перципирају на свесном нивоу, чак и кад су врло очигледне. Сублиминално оглашавање може бити у виду слика, звука, текста итд.

Начин функционисања[уреди | уреди извор]

Сублиминалне поруке су по свом интензитету нешто испод прага свести, тако да прималац поруку "перципира" помоћу подсвесних механизама и није свестан да је порука уопште емитована. Подсвест обрађује и процесуира поруку, те активира понашање којим се одговара на поруку. На пример, уколико се за време пројекције филма, на биоскопском платну неколико пута емитују поруке "Пијте кока-колу" (које, због ниског интензитета и краткоће гледалац не региструје на свесном нивоу), након одређеног времена, подсвест ће активирати понашање које укључује повећану тражњу за кока-колом.

Идеја метода 25-ти кадар је да је људско око у стању да разликује не више од 24 фрејмова у секунди (мада то зависи од границе оштрине ивице и брзину кретања објеката на екрану). Дакле, страни оквир приказан на мање од 1/24 секунде, по овој теорији заобилазећи свест делује директно на подсвест. Даље, подсвест узима све информације које долазе у мозак па и ове које нијсу свесне, потом се оне обрађују и повезују са свешћу. [2]

Историја[уреди | уреди извор]

1957. године Џејмс Вајкер спровео је у позориштима Нев Јерсија следећи експеримент:Током приказивања филма "Пикник" у тренуцима промене оквира на пројектору показани су снимци скривене рекламе, као што је "Цоца-Цола", "кокице".Филмови су приказани током лета 1957. године. Продаја Цоца-Цола у позоришном бифеу, према Вајкеру, порастао је за 17%, а кокица за 50%. Затим је Џејмс Вајкер патентирао ову технологију и отворио фирму на сублиминалне рекламе у филмовима.

Медијски извјештаји су привукли пажњу научника, рекламних агената и државних службеника у поступку Вајкер, који је захтевао још један експеримент. Вајкер дао неколико демонстрација, које нису довеле до жељеног резултата.

1958. године Ресеарцх Фоундатион захтевао је од Вајкера да пружи податке и опис експеримента, спроведеног 1957. године, али је он то одбио.

Стјуарт Роџерс, студент из Њујорка, дошао у Форт Лее да напише есеј о проучавању Вајкера Он је утврдио да је биоскоп, у коме је, према Вајкеру експеримент спроведен. Директор позоришта је рекао да уопште није чуо0 о било каквим експериментима спроведеним у својој институцији.

Многи научници су покушали да понове експеримент Вајкера. На пример, 1958. рекламна агенција Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион током популарне ТВ емисије «Цлосе-уп» емитовала је убачен текст "Цалл Центар", али се број позива није повећао. Када гледаоци информисани о томе и тражили да погоде садржај поруке, нико није дао тачан одговор.

1962.године Вајкер је признао да је експеримент из 1957., заједно са свим статистикама измишљен. [3]

Недавне студије[уреди | уреди извор]

Међународни Популар Сциенце Магазине Нев Сциентист пише да је у неким случајевима, сублиминално оглашавање функционише.[4] Да би се ово функционисало садржај треба да се појави у времену дужем од 1/25 секунде (око 0,3-0,4 с).

Група научника Универзитета у Нијмегену у Холандији под вођством Јохана Кареманса спровели су експеримент којим се потврђује делотворност сублиминарне поруке под одређеним условима. Резултати су објављени у Јоурнал оф Екпериментал Социал Псицхологy. [5]

Током 1990-их, у Русији расте интересовање за 25-ти оквир. Новине објављују текстове о "зомбиирању становништва", рекламирању видео снимака којим се сугеришр учење енглеског језика, лечење разних болести (нпр, алкохол) користећи 25-ти оквир и сл. Новински чланци су извршили толики утицај да је у Русији то утицал чак и на доношење посебног Закона о оглашаваwу којим се забрањује употреба 25-тог оквира, као и друге методе скривеног рекламирања.

Специјалисти за Алл Руссиан Ресеарцх Институте ТВ и радио (ВНИИТР) развили су уређај који детектује, између осталог, "сувишне и неовлашћене информације" у телевизијском сигналу. Са овим уређајем, посебно је утврђено кршење одредаба Савезног закона "о оглашавању" Екатеринбург телевизијске компаније Атхлон [6] [7]

Политизација[уреди | уреди извор]

Током парламентарних избора у Украјини у 2006. године, шеф Партије региона предизборне кампање Јевгениј Кушнарев изјавио је да блок "Наша Украјина" користила такозване "25-ти оквир" у промотивном филму "Загроза. Страшна истина" показаног на Првом каналу. Према његовим речима, током филма пет пута, приказује оквир на коме се појављује лобања. Блок "Наша Украјина", са своје стране, негирао је преко свог прес службе наводе и приказа лобање и специјалних ефеката, и замерио Партији региона да надувавањем псеудо-сензација жели да скрене пажњу са инкриминисаних чињеница наведених у филму. Када се филм, медјутим, репродукује успорено евидентно је да се лобања манифестује у виду блица приликом промене сцене и то траје више од једног оквира, тако да се то тешк може оквалификовати као 25-ти оквир.[8]

Након инцидента у коме су јапански медији за епилептичке нападе јапанске деце оптужили користе оквир 25. је оптужен за популарне аниме серијала "Покемон". [13] [14]

Током политичке кризе у Украјини у 2013-14. године украјинске службе безбедности оптужиле су руски телевизијски програм да користећи "25-ти оквир".

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ “Сублиминал адвертисинг” Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2013) на Oxford Dictionaries: “the use by advertisers of images and sounds to influence consumers' responses without their being consciously aware of it.”
  2. ^ Репьев А. П. Миф о 25-м кадре. Российская глава
  3. ^ Боесе, Алеx (2002). Тхе Мусеум оф Хоаxес: А Цоллецтион оф Пранкс, Стунтс, Децептионс, анд Отхер Wондерфул Сториес Цонтривед фор тхе Публиц фром тхе Миддле Агес то тхе Неw Милленниум, Е. П. Дуттон. ISBN 978-0-525-94678-6.. |pages. 137-38.
  4. ^ Subliminal advertising may work after all
  5. ^ 25-й кадр все-таки воздействует на подсознание
  6. ^ „25-й КАДР ГОРДОНА”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 08. 2015. 
  7. ^ Российские рекламщики пользуются 25-м кадром, «citycat.ru», 25 июня 2002
  8. ^ Ющенко обвинили в использовании «25 кадра» с человеческим черепом Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2009), \'\'полит.ру\'\', 16 марта 2006