Сукралоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Сукралоза[1]
Називи
IUPAC назив
1,6-Dicloro-1,6-dideoksi-β-D-fruktofuranozil-4-hloro-4-deoksi-α-D-galaktopiranozid
Други називи
1',4,6'-Трихлорогалактосахароза
Трихлоросахароза
Е955, 4,1',6'-Трихлоро-4,1',6'-тридеоксигалактосахароза, ТГС, Спленда[2]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.054.484
EC број 259-952-2
Е-бројеви Е955 (глазинг агентс, ...)
УНИИ
  • Cl[C@H]2[C@H](O[C@H](O[C@@]1(O[C@@H]([C@@H](O)[C@@H]1O)CCl)CCl)[C@H](O)[C@H]2O)CO
Својства
C12H19Cl3O8
Моларна маса 397,64 g/mol
Тачка топљења 125 °C (257 °F; 398 K)
283 g/L (20 °C)
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Поређење хемијских структура сахарозе (горе) и сукралозе (доле)

Сукралоза је вештачки заслађивач. Највећи део унете сукралозе се не резлаже у телу, те она има ниску калоријску вредност.[5] У Европској унији, она је такође позната под Е бројем (код адитива) Е955. Сукралоза је око 320 до 1.000 пута слађа од сахарозе (стоног шећера),[6] два пута је слађа од сахарина, и три пута од аспартама. Она је стабилна на повишеној температури и у широком опсегу pH вредности. Стога се она може користити при печењу, као и у производима који имају дуг рок трајања. Тржишни успех производа базираних на сукралози потиче од њеног повољаног укуса, стабилности и сигурности у односу на остале нискокалоричне заслађиваче.[7] Сукрулозни заслађивачи су у продаји под мноштвом имена, нека од којих су: Спленда, Сукрана, SucraPlus, Candys, Cukren и Nevella.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мерцк Индеx, 11тх Едитион, 8854.
  2. ^ Анонyмоус. Сцифиндер – Субстанце Детаил фор 56038-13-2, Оцтобер 30, 2010.
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ „All About Sucralose”. Calorie Control Council. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  6. ^ Michael A. Friedman, Lead Deputy Commissioner for the FDA, Food Additives Permitted for Direct Addition to Food for Human Consumption; Sucralose Federal Register: 21 CFR Part 172, Docket No. 87F-0086, April 3, 1998
  7. ^ A Report on Sucralose from the Food Sanitation Council Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2012), Тхе Јапан Фоод Цхемицал Ресеарцх Фоундатион

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]