Табла за цртање

С Википедије, слободне енциклопедије
Табла за цртање у Музеју технике Београд

Табла за цртање, позната и под називом кулман, је помагало које користе технички цртачи, техничари и инжењери за цртање техничке документације.

Поступак израде документације, када су машински елементи у питању, се углавном реализовао следећим редоследом:

Инжењер би урадио грубу скицу дела, пожељно са димензијама, најчешће оловком.

На основу скице техничар би уз евентуална додатна мерења на папиру из помоћ табле за цртање нацртао тачан цртеж, такође оловком. Папир који се користио за цртање је познат под именом Хамер папир сто асоцира на његову чврстоћу. Практично „у оловци“ би се добио коначан цртеж. Пошто је цртеж оловком могуће брисати од тог цртежа је било потребно добити трајни документ.

Технички цртач би на своју таблу за цртање залепио цртеж на хамеру а преко њега прелепио прозирни папир под именом паус папир. Потом би уз помоћ лењира који чини комплет са таблом за цртање и кривуљара на паусу, тушем , прецртао цртеж у оловци са хамера.

Овај оригинални цртеж је потом овераван од стране конструктора и чуван у архиви техничке документације.

За потребе производње, контроле, техничке документације потребен за одржавање, документ са пауса би се на посебним машинама копирао на озалид папир, папир сличан обичном белом папиру. Копирање је могло да се ради онолико пута колико је потребно. То се радило у одељењима која су претходница данашњих копирница.

Увођењем софтверских програма за потребе цртања као што су АутоЦад и сл. Потреба за цртаћим таблама и техничким цртачима је нестала.