Тахикинин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тахикининска фамилија
Структура тахикининског пептида касинина.[1]
Идентификатори
СимболТахикинин
ПфамПФ02202
ИнтерПроИПР002040
СМАРТТК
ПРОСИТЕПДОЦ00240
СЦОП1мyу
СУПЕРФАМИЛY1мyу
ОПМ суперфамилија152
ОПМ протеин1мyу

Тахикинински пептиди су једна од највећих фамилија неуропептида, нађених код водоземаца и сисара. Тахикинини имају од десет до дванаест аминикиселинских остатака. Они су добили име по њиховој способности да брзо индукују контракцију ткива стомака.[2] Тахикининска фамилија је карактерисана заједничком секвенцом C-терминуса, Phe-X-Gly-Leu-Met-NH2, где је X било ароматична или алифатична аминокиселина. Гени који производе тахикинине кодирају прекурсорске протеине зване препротахикинини, који се пресецају у мање пептиде посттранслационо путем протеолитичких трансформација. Ти гени такође кодирају више сплајсних форми.

Тахикинини[3][4][5] побуђују неуроне, и евоцирају промене понашања. Они су потентни вазодилататори, и изазивају контракције многих глатких мишића (директно или индиректно).

Људски тахикинински гени су TAC1 и TAC3. Еквивалентни мишји гени су Tac1 и Tac2. TAC1 кодира неурокинин А (раније познат као супстанца К), неуропептид К (неурокинин К[6]), неуропептид гама, и супстанцу П.[7] Алфа, бета, и гама сплајсне варијанте се изражавају. Алфа форми недостаје ексон 6, а гама форми ексон 4. Све три сплајсне форме ТАЦ1 протеина производе супстанцу П, а само бета и гама форме производе друга три пептида. Неуропептид К и неуропептид гама су Н-терминално дуже верзије неурокинина А који је финални пептид у неким ткивима.[2] ТАЦ3 кодира неурокинин Б.[8] Најпознатији тахикинин је супстанца П.

Рецептори[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Тахикинински рецептор

Код сисара су позната три тахикининска рецептора: NK1, NK2 и NK3. Сви чланови фамилије су 7-трансмембрански Г протеин спрегнути рецептори, који индукују активацију фосфолипазе C, и производе инозитол трифосфат. NK1, NK2 и NK3 селективно везују супстанцу P, неурокинин А и неурокинин Б, респективно. Ови рецептори нису потпуно специфични за индивидуалне тахикинине, већ имају различите афинитете:

  • NK1: SP>NKA>NKB;
  • NK2: NKA>NKB>SP;
  • NK3: NKB>NKA>SP.

За антагонисте неурокинин-1 (NK1) рецептора је предложено да припадају новој класи антидепресаната[9][10], док је за NK2 антагонисте предложено да су анксиолитици[11][12], а NK3 антагонисти су сврстани у антипсихотике.[13][14]

Тахикинински пептиди такође учествују у инфламацији, и антагонисти тахикининских рецептора су истраживани за употребу у лечењу инфламаторних обољења као што је астма и упална болест црева.[15][16][17] До сада су ови лекови превенствено кориштени као антиеметици, код људи и у ветеринарској медицини.[18][19]

Примери тахикининских антагониста су[20]:

Потфамилије[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Граце РЦ, Лyнн АМ, Цоwсик СМ (2001). „Липид индуцед цонформатион оф тхе тацхyкинин пептиде Кассинин”. Ј. Биомол. Струцт. Дyн. 18 (4): 611—21, 623—5. ПМИД 11245256. 
  2. ^ а б Цартер МС, Краусе ЈЕ (1990). „Струцтуре, еxпрессион, анд соме регулаторy мецханисмс оф тхе рат препротацхyкинин гене енцодинг субстанце П, неурокинин А, неуропептиде К, анд неуропептиде гамма”. Ј. Неуросци. 10 (7): 2203—14. ПМИД 1695945. 
  3. ^ Маггио ЈЕ (1988). „Тацхyкининс”. Анну. Рев. Неуросци. 11: 13—28. ПМИД 3284438. дои:10.1146/аннурев.не.11.030188.000305. 
  4. ^ Хелке ЦЈ, Краусе ЈЕ, Мантyх ПW, Цоутуре Р, Баннон МЈ (1990). „Диверситy ин маммалиан тацхyкинин пептидергиц неуронс: мултипле пептидес, рецепторс, анд регулаторy мецханисмс”. Фасеб Ј. 4 (6): 1606—15. ПМИД 1969374. 
  5. ^ Аванов АИа (1992). „Тацхyкининс анд цонформатионал аспецтс оф тхеир интерацтионс wитх рецепторс”. Мол. Биол. (Моск). 26 (1): 5—24. ПМИД 1324401. 
  6. ^ Дорнан WА, Винк КЛ, Мален П, Схорт К, Струтхерс W, Барретт C (1993). „Сите-специфиц еффецтс оф интрацеребрал ињецтионс оф тхрее неурокининс (неурокинин А, неурокинин К, анд неурокинин гамма) он тхе еxпрессион оф мале рат сеxуал бехавиор”. Пхyсиол. Бехав. 54 (2): 249—58. ПМИД 7690487. дои:10.1016/0031-9384(93)90107-Q. 
  7. ^ Онлине Менделовско наслеђивање код човека (ОМИМ) ТАЦ1 -162320
  8. ^ Онлине Менделовско наслеђивање код човека (ОМИМ) ТАЦ3 -162330
  9. ^ Алваро Г, Ди Фабио Р (2007). „Неурокинин 1 рецептор антагонистс--цуррент проспецтс”. Цурр Опин Друг Дисцов Девел. 10 (5): 613—21. ПМИД 17786860. 
  10. ^ Дуффy РА (2004). „Потентиал тхерапеутиц таргетс фор неурокинин-1 рецептор антагонистс”. Еxперт Опин Емерг Другс. 9 (1): 9—21. ПМИД 15155133. дои:10.1517/еоед.9.1.9.32956. 
  11. ^ Саломé Н, Стеммелин Ј, Цохен C, Гриебел Г (2006). „Селецтиве блоцкаде оф НК2 ор НК3 рецепторс продуцес анxиолyтиц- анд антидепрессант-лике еффецтс ин гербилс”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 83 (4): 533—9. ПМИД 16624395. дои:10.1016/ј.пбб.2006.03.013. 
  12. ^ Лоуис C, Стеммелин Ј, Боулаy D, Бергис О, Цохен C, Гриебел Г (2008). „Аддитионал евиденце фор анxиолyтиц- анд антидепрессант-лике ацтивитиес оф саредутант (СР48968), ан антагонист ат тхе неурокинин-2 рецептор ин вариоус родент-моделс”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 89 (1): 36—45. ПМИД 18045668. дои:10.1016/ј.пбб.2007.10.020. 
  13. ^ Споорен W, Риемер C, Мелтзер Х (2005). „Опинион: НК3 рецептор антагонистс: тхе неxт генератион оф антипсyцхотицс?”. Нат Рев Друг Дисцов. 4 (12): 967—75. ПМИД 16341062. дои:10.1038/нрд1905. 
  14. ^ Цхахл ЛА (2006). „Тацхyкининс анд неуропсyцхиатриц дисордерс”. Цурр Друг Таргетс. 7 (8): 993—1003. ПМИД 16918327. дои:10.2174/138945006778019309. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2018. 
  15. ^ Гронеберг ДА, Харрисон С, Динх QТ, Геппетти П, Фисцхер А (2006). „Тацхyкининс ин тхе респираторy трацт”. Цурр Друг Таргетс. 7 (8): 1005—10. ПМИД 16918328. дои:10.2174/138945006778019318. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2018. 
  16. ^ Импрота Г, Броццардо M (2006). „Тацхyкининс: роле ин хуман гастроинтестинал трацт пхyсиологy анд патхологy”. Цурр Друг Таргетс. 7 (8): 1021—9. ПМИД 16918330. дои:10.2174/138945006778019354. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2018. 
  17. ^ Боот ЈД; де Хаас С; Тарасевyцх С; et al. (2007). „Effect of an NK1/NK2 receptor antagonist on airway responses and inflammation to allergen in asthma”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 175 (5): 450—7. PMID 17170385. doi:10.1164/rccm.200608-1186OC. 
  18. ^ Navari RM (2007). „Fosaprepitant (MK-0517): a neurokinin-1 receptor antagonist for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting”. Expert Opin Investig Drugs. 16 (12): 1977—85. PMID 18042005. doi:10.1517/13543784.16.12.1977. 
  19. ^ Hickman MA; Cox SR; Mahabir S; et al. (2008). „Сафетy, пхармацокинетицс анд усе оф тхе новел НК-1 рецептор антагонист маропитант (Церениа) фор тхе превентион оф емесис анд мотион сицкнесс ин цатс”. Ј. Вет. Пхармацол. Тхер. 31 (3): 220—9. ПМИД 18471143. дои:10.1111/ј.1365-2885.2008.00952.x. 
  20. ^ Qуартара L, Алтамура M (2006). „Тацхyкинин рецепторс антагонистс: фром ресеарцх то цлиниц”. Цурр Друг Таргетс. 7 (8): 975—92. ПМИД 16918326. дои:10.2174/138945006778019381. Архивирано из оригинала 28. 03. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tahikinin&oldid=27557249”