Тарок

Карте за тарок у руци играча

Тарок је игра с картама, која је настала у првој половини 15. века у Италији. Од тада се игра проширила према Француској (француски тарок) и земљама немачког говорног подручја. У Хабзбуршкој монархији је била веома омиљена. У њој су се развиле бројне локалне варијанте тарока.

Данас се тарок у таквом или другачијим облицима игра у Немачкој, Француској, Аустрији, Словенији, Чешкој, Словачкој, Румунији и Украјини. У домовини Италији није више тако омиљен. У Немачкој се развио посебан баварски тарок, а уобичајени тарок се игра ређе, под именом цего.

Карте

Тарок се игра с посебним картама. Укупно их је 54:

• 22 тарока, означених (обично римским бројевима) од I до XXI - највиши тарок се зове шкис и нема ознаку, XXI је монд, а најнижи (I) се зове пагат.
• 32 карте у бојама уобичајеним у осталим играма с француским ликом: херц (♥), каро (♦), пик (♠) и треф (♣). Свака боја има 8 карата: 4 плателца (карте без слика), дечко, витез, дама и краљ.

Плателци у црним бојама (пик и треф) имају бројчане вредности од 7 до 10, где је 10 највиша вредност. Код црвених боја (херц и каро) су пак бројчане вредности од 1 до 4 и највиша вредност је 1.

Ток игре

Тарок се игра на више начина, зависно од броја играча. Могу да је играју и два играча, али је занимљивија ако је играју три или четири играча.

Дељење

Дели се "на десну руку". Први делилац је играч који у пресецању извуче највећу карту (шкис, монд, остали тароци, краљ, дама...) Уобичајено, након мешања и пресецања прво се одброји шест узастопних горњих карата и ставља у талон, који остаје скривен до почетка. Остале карте (48) се затворене деле играчима, два пута по 8 карата ако је број играча 3 или два пута по 6 карата ако је број играча 4. У игри два играча, сваки добија 3 пута по 5 карата (које ће држати у руци), а остале се разделе у 6 купова по 4 карте, сваком играчу по 3 купа. Играч који сече може одредити дељење и на неки други начин: на пример, може куцнути по шпилу и одредити да у талон иде последњих 6 карата, а остале карте разделе у једном кругу (све карте једном играчу одједном).

Лицитација

Кад играчи уреде своје карте које држе у руци (листове), почиње лицитација (аукција). Почиње играч десно од делиоца. Према свом листу, одлучује се за једну од следећих игара, уређених по броју бодова колико доносе:

• тројка (10 бодова)
• двојка (20 бодова)
• јединица (30 бодова)
• соло три (40 бодова)
• соло два (50 бодова)
• соло један (60 бодова) - код соло игара играч игра сам
• пиколо (35 бодова - игра није службена) - играч најављује да ће узети само један штих
• просјак (70 бодова) - играч најављује да неће однети ниједан штих
• соло без (80 бодова) - играч ће играти соло и противницима ће препустити сав талон
• отворени просјак (90 бодова) - игра просјака, при којој играч отвара карте на сто, тако да их противници виде
• валат (250 бодова) - играч најављује да ће узети све карте
• валат у боји (125 бодова) - играч најављује да ће узети све карте, али у том случају боја (коју баца играч који игра валат у боји) вреди више од тарока.

У случају да ниједан играч не игра (сви кажу даље), долази до игре клоп. Свако се труди да узме што мање карата. Предност у игрању има играч десно од делиоца.

Ако играју четири играча, играч који освоји лицитацију (ако игра један, два или три) позива краља, пре него што отвори талон. Играч ће делити бодове с играчем који има краља у тој боји, а тек се у току игре открива партнер с краљем.

Кад је лицитација завршена, открива се талон. Према броју који је излицитиран (игре један, два или три) карте из талона се уређују у групе од једне, две или три карте. Играч узима групу карата која му највише одговара, распоређује их у свој лист и одлаже исти број карата у свој одложак. Противници не смеју видети одложене карте. Не смеју се одлагати краљеви, а тарок се одлаже само у случају да нема других карата за одлагање и то се мора саопштити суиграчима.

Звања

Три главна тарока: шкис, монд и пагат (трула)

Играч затим може најавити комбинације карата које ће му донети додатне бодове:

• пагат ултимо - пагата ће узети у последњем штиху,
• трула - узеће све главне тароке: I, XXI и шкиса,
• краљеви - узеће краљеве из све четири боје,
• краљ ултимо - позваног краља ће узети у последњем штиху,
• валат - узеће све карте.

Противници најаву могу оспорити - контрирају. Контру дају ако верују да могу победити играча који је добио лицитацију. Број бодова се повећава (или смањује) двоструко. Ако први играч верује у себе, може вратити контру, а то значи да ће повећање броја бодова бити четвороструко. Контрирање може ићи до шеснаестоструког ступња (контра, реконтра, супконтра и мортконтра).

Игра

Затим почиње игра. Прву карту изиграва играч десно од делиоца. На карту неке боје се одговара у истој боји, на тарока се одговара тароком. Ако играч нема карту одговарајуће боје, мора одговорити тароком, а у случају да нема ни тарока, одбацује произвољну карту. У посебним случајевима игре (просјак и клоп) играч мора бацити карту исте боје која је виша од тренутне (тзв. ибер) или, ако нема ту боју, баца тарока... У случају да у једном штиху падну сва три посебна тарока, шкис, монд и пагат, штих узима најмањи - пагат.

Бодовање

Кад су све карте одигране, започиње обрачун. Вредности су:

• краљ, монд, пагат и шкис - 5 бодова,
• дама - 4 бода,
• витез - 3 бода
• дечко - 2 бода.

Остале карте (тароци и плателци) не доносе бодове. Прибрајају се вредности најављених и ненајављених комбинација карата (пагат ултимо, краљеви, краљ ултимо ...) и множе се евентуалним контрама.

Укупно је 70 бодова у игри. Побеђује играч (односно играчи), који је скупио више од половине бодова, односно 36 и више.

Спољашње везе

• Правила словеначког тарока
• Музеј тарота и игара