Телескоп Хабл

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте чланак Хабл
Телескоп Хабл
ХСТ-СМ4.јпег
Телескоп Хабл
Опште информације
NSSDC ID 1990-037Б
Организација NASA / ЕСА / СТСцИ
Датум лансирања 24. април 1990 [1]
Возило лансирања Space Shuttle Discovery (STS-31)
Дужина мисије 21 година
Датум деорбитације ~2013–2021 [2][3]
Маса 11110 kg
Тип орбите близо кружне, ниска орбита Земље
Висина орбите 559 km
Орбитални период 96–97 минута (14-15 периода на дан)
Орбитална брзина 7500 m/s
Убрзање услед гравитације 8.169 m/s2
Локације ниска орбита Земље
Стил Ричи-Кретиенов рефлектор
Таласна дужина Оптичка, ултраљубичаста, блиско-инфрацрвена
Пречник 2.4 m
Површина 4.5 m² [4]
Фокална дужина 57.6 m
Инструменти
NICMOS инфрацрвена камера/спектрометар
ACS оптичка камера за истраживања
WFC3 оптичка камера широког поља
COS ултраљубичасти спектрограф
STIS оптички спектрометер/камера
FGS три сензора за фино навођење
Вебсајт хуббле.наса.гов
хубблесите.орг
www.спацетелесцопе.орг

Свемирски телескоп Хабл (ХСТ) је пројекат настао сарадњом Насе и Европске свемирске агенције. Телескоп се налази у орбити око Земље и снима 5 пута квалитетније слике свемирских тела и појава, као и мноштво научних информација. Проматрања се могу изводити у видљивом, инфрацрвеном и ултраљубичастом делу спектра. Хабл је на многе начине изменио људско размишљење о свемиру – донео је револуцију у модерну астрономију и то не само као врло добар инструмент, већ и као сталан подстицај новим истраживањима.

Положај[уреди]

Смештен је на 600 km висине уз помоћу свемирског шатла. Земљу обилази под нагибом од 28,5°, и направи пун круг за просечно 96 минута.

Историја[уреди]

Слање телескопа у орбиту је била замишљено пуно пре лансирања Хабловог телескопа у свемир. Па ипак наука и технологија су напредовали толико да су људи могли послати телескоп у орбиту. Градња је започета 1977. године а одлучено је да се телескоп назове по Едwину Хубблеу. Телескоп је завршен 1985., а након одлагања због катастрофе Челенџера 1986., телескоп је лансиран 1990. године.

Ускоро, након првих снимака, било је јасно да с Хаблом нешто није у реду. Слике су биле мутне и нису се могле фокусирати. Са следећим летом шатла грешка је поправљена - огледало је замјењено новим. Затим слике које су уследиле биле су боље од свих до тада.

Уследиле су још мисије сервисирања СМ2 у 1997. години, СМ3 у 1999. години.

Карактеристике[уреди]

Хаблов свемирски телескоп је постављен у кружну орбиту око Земље на висини од 600 km. Срце телескопа чини 2,4 метарско огледало. Тежак је око 10 тона а величине као мањи аутобус. Енергију добија из соларних плоча димензија 2.6 x 7.1 метара које му дају енергију потребне за рад. Део енергије се акумулира у 6 никл-водикових батерија које му дају енергију док је у Земљиној сенци.

Телескоп има две антене. Једну за примање наредби са Земље а другу за слање података на Земљу.

Хабл, наравно, има систем за исправљање положаја, и прецизне жироскопе који помажу у врло прецизним мерењима.

Хабл може помоћу 4 инструмента снимати у распону од инфрацрвеног па све до ултраљубичастог дела спектра. Уз једну камеру има два комбинована уређаја спектрограф комбиновам с камером. Лако се може поправити у свемиру, без потребе враћања на Земљу. Састоји се од пуно одвојених модула који се могу лако заменити и одвојити.

Будућност[уреди]

Телескоп Хабл је у свемиру од 1990. године и послао је преко 750.000 фотографија. Рад телескопа је предвиђен до 2013. године, када ће са Земље бити послата последња наредба и Хабл ће се угасити. Тада ће се вратити у Земљину орбиту где ће изгорети. НАСА планира да након повратка Хабла пошаље нови сатлит James Webb који ће вероватно бити постављен иза Месеца, тако да ће бити у могућности да прави боље и квалитетније слике.

Референце[уреди]

  1. ^ Lynn Jenner, Brian Dunbar. „The Hubble Story (page 2)“. NASA Приступљено 2. 6. 2010.. 
  2. ^ HST Program Office (2003) (PDF). Hubble Facts: HST Orbit Decay and Shuttle Re-boost. Goddard Space Flight Center Приступљено 12. 5. 2009.. 
  3. ^ Amiko Kauderer (26. 3. 2009.). „Space Shuttle Mission Overview — STS-125: The Final Visit“. NASA Приступљено 2. 5. 2009.. 
  4. ^ СYНПХОТ Усер'с Гуиде, версион 5.0, Спаце Телесцопе Сциенце Институте, пп. 27

Спољашње везе[уреди]

Спољашње везе[уреди]