Теорија разумне акције
Теорија разумне акције или теорија разумног деловања (енг.Тхе тхеорy оф реасонед ацтион)је конструкт два аутора - Ицека Ајзена и Мартина Фисхбејна 1975. и 1980.. По ауторима теорије добровољно понашање особе зависи од његовог/њеног става према радњи и субјективног става о истој. Субјективан став или норма је у суштини перцепција реакције и мишљења других о радњи. Заједно ова два фактора доводе до намере о понашању односно делања у крајњој инстанци (Понашање=Став + субјективне норме). Аутори истичу да ефекат субјективних норми на понашање индивидуе зависи од значаја који особа приписује мишљењу других (ако некој индивидуи није стало до мишљења других, та особа неће ни разматрати субјективне норме при доношењу одлуке). практично за сваку особу би требало унтврдити који је интезитет субјективних норми, а који става при процени да ли ће та индивидуа учинити нешто.
Примењивост теорије у пракси[уреди | уреди извор]
"Теорија разумене акције је привукла значајну пажњу посебно у области понашања потрошача, углавном оправдано.
Модел на само да предвиђа намере и понашање потрошача приликчно добро већ и даје прилично добру и једноставну основу за утврђивање начина и тренутка када и као треба покушати утицати на понашање потрошача"(Схеппард, Хартwицк, & Wарсхаw, 1988, п. 325).
