Термогравиметрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Термогравиметрија је један од поузданијих начина одређивања хемијског састава узорка. Ова метода омогућава праћење промене масе узорка са повишењем температуре. Узорак се загрева у електричној пећи тако да температура равномерно расте задатом брзином (може се контролисати преко напона термопара), док се промена масе запажа на ваги.[1][2]

На бази измене промене масе, могуће је утврђивати и тачне процентне односе компоненти, као и стехиометријске односе конституента у једињењима.

ТГ крива, која представља зависност промене масе у функцији промене температуре, баждари се на основу измерене почетне масе узорка и осетљивости мерног инструмента. Ако је, нпр., почетна маса 1000mg, а осетљивост мерног инструмента 40%, тада се на дну скале промене масе налази 400mg.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Earnest, Charles M. (1988). Compositional Analysis of Thermogravimetry. Astm Intl. ISBN 978-0-8031-1177-6. 
  2. ^ Clement Duval (1963). Inorganic thermogravimetric analysis (2. изд.). Elsevier Pub. Co. 

Литература[уреди | уреди извор]