Тријодотиронин

С Википедије, слободне енциклопедије
Тријодотиронин
Називи
IUPAC назив
(2S)-2-amino-3- [4-(4-hidroksi-3-jodo-fenoksi)- 3,5-dijodo-fenil]propanska kiselina
Други називи
Т3
3,3',5-тријодо-L-тиронин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.027.272
УНИИ
  • c1cc(c(cc1Oc2c(cc(cc2I)C[C@@H](C(=O)O)N)I)I)O
Својства
C15H12I3NO4
Моларна маса 650,9776 g mol−1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Тријодотиронин (Т3) је тироидни хормон. Он утиче на скоро сваки физиолошки процес у телу, укључујући раст и развиће, метаболизам, телесну температуру, и брзину срца.[1]

Продукцију Т3 и његових прохормонских тироксина4) активира тиреостимулишући хормон (ТСХ), који отпушта хипофиза. Тај сигнални пут је регулисан повратним процесом затворене: повишене концентрације Т3, и Т4 у крвној плазми инхибирају продукцију ТСХ у хипофизи. Са снижењем концентрације тих хормона, хипофиза повећава продукцију ТСХ.

Ефекти Т3 на циљна ткива су око четири путва већи од Т4.[2] Удео Т3 међу тироидним хормонима је око 20%, док осталих 80% сачињава Т4. Око 85% Т3 у циркулацији се формира у хипофизи путем уклањања атома јода са угљеника у позицији пет спољашњег прстена Т4. Концентрација Т3 у људској крвној плазми је око 1/40 концентрације Т4, што је последица кратког полуживота Т3, које је само 2,5 дана.[3] Полувреме елиминације Т4 је око 6,5 дана.

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]