Турбе (маузолеј)

Турбе османског султана Сулејмана Величанственог испред џамије Сулејманије у Истанбулу

Турбе (тур. türbe, од арап. турба — у преводу: ’маузолеј’, ’наткривена гробница’) надгробни је споменик исламских обиљежја, обично подизан уз џамију или код гробља. Турбета су обично подизана над гробовима паша, шејхова и неких других истакнутијих или имућнијих особа. Нека су градили појединци сами за себе још за живота, а друге су пак подизали насљедници или поштоваоци покојника.

Надгробна је грађевина, споменик, квадратне или хексагоналне (шест углова) — као и октогоналне (осам углова) — основе. Ове грађевине су од пуних зидова, покривене некада оловном куполом, некада четвоространим кровом отвореног или затвореног типа. Отворена турбета имају од четири до шест камених стубова, спојених зиданим луковима који носе низак осмострани или шестострани цилиндрични дио, с прозорима који се, ради освјетљења, умећу на куполама између горње капе, полулопте и доње основице која носи цијелу конструкцију. Турбета затвореног типа су по свом просторном рјешењу слична џамијама, мада им основа и облик није увијек квадрат него осмоугао. На простору Балканског полуострва се сусрећу и турбета која имају и четири стуба која носе куполу, као и она која нису покривена, али су са отворима на зидинама (перфорационим зидовима).

Историја

Турбе из 13. вијека у граду Дивириги у провинцији Сивас у централној Анадолији; ово је примјерак једног од раних изгледа турбета

У исламски свијет турбе као маузолеј унијели су Турци Селџуци. Првобитно је имало два облика, која су се развила на простору Хорасана: надгробна кула округле, полигоналне или звјездасте основе, витка и засведена куполом која је са спољашње стране најчешће покривена купастим кровом — и куба, квадратна сала пресвођена куполом. (в. галерију)

Монголи из Тамерлановог периода (Тимуриди) и Могули из Индије, усвојили су тип ивана мале дубине као улазни портал и често га распоређивали на све четири стране грађевине. Од времена цара Акбара, у најимпозантнијим индијским маузолејима, фасадни ивани имају са страна — на два спрата — нише у виду лође. На угловима ових маузолеја дижу се често четири минарета — што указује да су куба и џамија са централном основом, често биле инспирисане истом шемом. (в. галерију)

На простору данашње Турске има велик број турбета, посебице у Истанбулу; у њима су посмртни остаци султана и других важних личности из Османског царства. (в. галерију)

На простор Балканског полуострва, турбета у облику у којем су овдје позната и распрострањена, дошла су са османским освајањима ових крајева.

Босна и Херцеговина

Турбе у Зеници, код гробља на Билимишћу

Турбета су, на простору Босне и Херцеговине, у прошлости била врло распрострањена. Историчар културе Алија Бејтић у свом раду о споменицима исламске архитектуре из средине 50-их година 20. вијека, наводи да их је тада било 50 — уз мишљење да их је прије било сигурно још толико. За вријеме Рата у Босни и Херцеговина, ’90-их година један број ових надгробих споменика је уништен. Укупно је срушено 37 турбета, премда се у другим изворима наводи већи број. Један број ових објеката је након завршетка рата обновљен.

Турбета су у погребној култури људи имала важно симболичко значење. Наиме, како истиче историчарка архитектуре Амра Хаџимухамедовић, купола на грађевинама је најкасније од 16. вијека за муслиманско становништво Босне, имала симболичко значење раја. Поријекло оваквог поимања архитектонске куполе и значаја који јој је придаван, имало је исходиште, са једне стране, у постојећој локалној култури становништва (нераздвојност од изворних облика људског становања у Босни — пећина и округлих кућа, са купастим крововима обложеним гранама и сламом), док са друге стране, одлучујући је моменат долазак ислама и његовог сјећања на увођење кубе (qubba) као пресудног елемента исламске архитектуре, посебно погребне, иначе заједничкој за цјелокупан исламски свијет.

Ова симболичка функција куполе је код турбета у најелементарнијем облику долазила до изражаја. За разлику од других великих исламских грађевина са куполама (џамије, хамами, медресе), симболичку представу раја подигнуту једноставно изнад гроба, овдје су носили само стубови. Негдје ни сама купола није била пуна, од камена, него је грађена њена (симболичка) имитација од жичане мреже. Квадратни простор изнад куполе је такође имао религијско значење, означавајући земљу и обустављање сваког кретања.

Кад је о самим архитектонским карактеристикама ове меморијалне архитектуре ријеч, на простору БиХ, према Бејтићу, постоје три типа турбета: куполасти затворени, куполасти отворени и обични дрвени тип.

Гази Хусрев-бегово турбе и турбе Мурата Тардића у Сарајеву

Куполасто затворено турбе

Први, куполасти затворени тип, има у тлоцртној шеми увијек правилан или приближно правилан октогон. Уобичајено је зидан од тесаног и нежбуканог камена, махом седре или сиге. У околним зидовима су обично три прозора с демирима, два насупрот један другоме, а наспрам трећег прозора је опет израженим луком надсвођен улаз у турбе, који готово увијек има надстрешницу. Масивни и размјерно знатно високи зидови прелазе у камену и оловом прекривену куполицу, обично преко тромпа, али и у појединим случајевима и преко пандантива. На средини унутрашњег осмоугаоног простора је гробница (негдје једна, а негдје и двије), увијек обиљежена празним дрвеним саркофагом (кубуром). Та кубура на горњем дијелу има оштру грбину, а сва је превучена зеленом чојом. Изнад узглавља је дрвени или камени сталак и на њему од наравног материјала турбан (што је покојник носио).

Овај тип турбета се градио само у 16. вијеку и нема их много на простору БиХ. Најрепрезентативнији и најстарији примјерак овог типа су турбета Гази Хусрев-бега (умро 1541) и Мурат-бега Тардића (умро 1545), једно поред другог, са лијеве стране Гази Хусрев-бегове џамије у Сарајеву. У ову групу такође спадају и два турбета у Чајничу — турбе херцеговачког санџакбега и чајничког легатора Синан-бега (умро послије 1582) и његове супруге Шемсе-кадуне, иначе сестре великог везира Мехмед-паше Соколовића; друго турбе је мало познатог шејха Мурат-деде. У ову групу такође спада и једно омање турбе у Прачи. Највећи број турбета овог типа се налази у Бањој Луци (седам). У архитектонском смислу, љепотом градње истиче се Ферхад-пашино турбе (саграђено 1587. године) у дворишту џамије Ферхадије и Халил-пашино турбе на пола пута између Горњег и Доњег Шехера, у близини познате Малоч-бегове некрополе. Бејтић у ову скупину убраја и турбе Кара Осман-бега, оца поменутог Малоч-бега (умро 1555. године), у Копчићима код Доњег Вакуфа, гдје се назиру само остаци ове грађевине. (в. галерију)

Турбе на алифаковачком гробљу у Сарајеву

Куполасто отворено турбе

Други, куполасти отворени тип турбета у тлоцрту има најчешће чисти квадрат. Турбе код овог типа је отворено са свих страна, а куполу носи колонада од четири или осам стубова, често с помно обрађеним базама, капителима и луковима. Сви елементи су од тесаног камена. Нека турбета овог типа, међутим, немају уопште очекиване масивне, камене куполе. Спољашњи облик куполе ту само имитира лагана жичана мрежа, упета у околни зид. Унутрашња површина код неких оваквих турбета је у нивоу саме околине, или тек нешто уздигнутија, а код других је ту високи тзв. подијум, а на њему још и камени оклоп.

Најстарији познати и очувани представник овог типа турбета у БиХ је турбе Ибрахим-бега (умро између 17. и 27. јуна 1550), сина Хасан-челебије Назира (оснивач џамије Алаџе у Фочи). Ова елегантна грађевина са каменом куполицом смјештена је поред поменуте џамије. Истог облика као Ибрахим-бегово турбе, само са високим постољем, јесте турбе Хаџи Синан-аге (умро 1639) и његове жене Сакине (умрла 1619), код познате Синанове текије у Сарајеву. Истовијетна два турбета се налазе на алифаковачком гробљу у данашњем главном граду БиХ. Оба је о свом трошку подигао сарајевски кадија Ахмед-ефендија Јахја-зађе, поријеклом Туркуша: једно на гробу сина Мехмеда Јусуфа (умро 1780), а друго Јусуф-паши, загонетном бјегунцу из тадашњег Цариграда (умро између 1747. и 1757). Као што је већ назначено, оба турбета су подигнута вијек касније од Хаџи Синан-агиног, и пуно су слабије израде. I у Мостару постоји овај тип меморијалне архитектуре (укупно два). Једно је уз џамију Ћосе Хаваџе и ту су упокојени Хаџи Мехмед-ага Крехо и, највјероватније, његова жена. Саграђено је 1760. године, са осам стубова и жичаном куполом (која је одавно пропала, док је врх зида је прекривен каменим плочама). Друго је турбе мостарског муфтије и ученог писца, шејха Јује Ејубовића (умро 1707); подигао га је Али-паша Ризванбеговић педесетих година 19. вијека. Оба ова турбета имају чисте полукружне лукове, какви се виде и на романичким објектима оближње далматинске обале, што указује да су те споменике градили домаћи мајстори. (в. галерију)

Два турбета у травничкој Горњој Чаршији

Четири слична турбета саграђена су и у везирском Травнику и све четири имају жичану мрежу умјесто камене куполе. Једно је у Сумећу уз кафану „Дервента”, друго на Вароши уз Јени-џамију, а остала два су уз главну улицу у Горњој Чаршији. Прво је грађено на осам стубова, подигнуто над гробовима шејха Мехмеда (умро 1780) и његове жене (умрла 1782). Турбе покрај Јени-џамије, које је такође с осам стубова, јест мјесто гроба босанског везира Абдулах-паше Тефтедарије (умро између л. и 10. фебруара 1785). Два турбета у Горњој Чаршији припадају босанским намјесницима Мухсин-заду Абдулах-паши (умро 1749) и Хаџи Хафизу Алију Џелалудин-паши (умро 1822. или 1823); друго турбе (на углу) гроб је трећег босанског намјесника Перишана Мустафа-паше (умро крајем 1789). Прво, као сва остала турбета овог типа, грађено је на квадратној основи са осам стубова, док је друго, пак, изузетак међу сачуваним турбетима овог типа јер је подигнуто на правилној шестоугаоној основи (са шест стубова на угловима). (в. галерију)

Обично дрвено турбе

Босанска турбета трећег, обичног дрвеног типа, другачије су конструкције од претходна два типа. У основици имају квадрат или паралелограм, а грађена су од мјешавине ћерпича, камена и дрвета. Немају куполу, него су увијек прекривена дашчаним кровом на четири воде. Заправо, то су врло једноставне ’кућице’ (попут колиба); подизао их је најнужнијим средствима народ на гробовима дервиша из поштовања према таквим људима. На средини унутрашњег попођеног простора је дрвени кенотаф, као и код куполастог затвореног турбета; около су овчије кожице, на којима су се неки људи молили и тражили помоћ посредством тих умрлих дервиша.

Оваква турбета су бројна у Босни и Херцеговини. Нека од истакнутих су: Бехрам-ефендијино турбе у Бањој Луци (прва половина 17. вијека), шејх Ибрахим-дедино у Доцу код Травника (турбе има натписе из година 1791/92. и 1830/31), шејх Илхами-бабе Зепчака у Травнику (погубљен 1821), шејх Абдурахман Сирија на Оглавку код Фојнице (умро 1846, а турбе му је подигао Али-паша Ризванбеговић), те Ајваз-дедино у Прусцу.

Србија

На простору југозападне Србије данас постоји више турбета различите старости. Претпоставља се да их је у прошлости било више него сада. Као и у БиХ, и на овом простору типови турбета су истовјетни онима у БиХ. На простору Новог Пазара су се очувала два турбета. Једно се налази у средини новопазарског гробља Газилар. Турбе је једноставно, величине 4,80 м × 5,20 м, са ниским четворострешним кровом и покровом од ћерамиде. У турбету су два дрвена саркофага (кубуре), а из двију камених плоча с натписима узиданих на спољашњем зиду турбета код улаза, зна се да су ту сахрањена два дервиша: дервиш Ахмед Гурби, умро 1189. х. г. (1775) и дервиш Абдулкадир, умро 1190. х. г. (1776). Док о дервишу Абдулкадиру не постоје прецизнији подаци, за дервиша Гурби Ахмеда историјски подаци упућују да је то у питању пјесник Гурби Ахмед. Друго турбе се налази у харему Хаџи Хуремове — Бор џамије. I ово турбе, као и претходно, затвореног је типа. О овом турбету је познато да је у њему укопан Хаџи Хурем, вакиф који је саградио ову џамију.

Дамат Али-пашино турбе у Београдској тврђави

На подручју Сјенице постоје два турбета: Турбе гази Јусуфа и заједничко Муратово и Абдулахово турбе. У Пријепољу данас постоји једно сачувано турбе, које се налази на мезарју Косовац. Нема података о особи која је укопана у њему, као ни података о објекту када је подигнут. Турбе је реновирано 2006. године. Димензије турбета су 4 м × 3,73 м. Саграђено је од тврдог материјала; на њему се налазе два мања прозора. Осим овог турбета које је и данас постојано у Пријепољу, ту су се налазила још два турбета (која су порушена). Прво турбе је било саграђено на мјесту гдје су погинули шехиди у српско-турским ратовима у прошлом вијеку. На мјесту гдје се данас налазе зграде Општинског суда и радија „Полимље” налазило се велико мезарје на којем је било и турбе. Након Другог свјетског рата, власти су порушиле гробље и турбе и саграђени су стамбени објекти. По казивању, турбе се налазило на мјесту гдје се налази улаз у радио „Полимље”. Сазидано је било од ћерпича, покривено ћерамидом. Друго турбе се налазило у Винограду (Вакуф). У овом турбету су били укопани муж и жена. По народној предаји, познато је да је турбе било квадратне основе странице 3,5 м. Саграђено је од камене цокле над којом је била дрвена конструкција, великим дијелом, те су биле решетке од танке летве, а кров је био дрвени тј. од шинде. Ово турбе је имало сличан историјат као и прво; данас су на овом простору стамбени објекти, а посмртни остаци су пренесени на гробље Косовац.

На територији Прибоја постоје два турбета: турбе у Сјеверину и турбе у Читлуку. Турбе у Сјеверину је затвореног типа; покривено је лимом на четири воде. У турбету су три муслиманска гроба (мезара); ту су укопани Суљага Гибовић (без ознаке датума смрти), други није познат, а трећи је дервиша шејха Салиха Хрњића (који је живио 95 година, а година његове смрти је 1920).

Турбе шејха Мустафе у Београду

На подручју града Београда, некада бројни споменици османске архитектуре већим дијелом су уништени — што у ратовима током 17. и 18. вијека, што потоњом жељом да се затру трагови стране управе и на дијелу града који је личио на турску касабу сагради модерна српска варош. У оквирима зидина Београдске тврђаве, осим Мехмед-пашине чесме, из овог периода једино је остало Дамат Али-пашино турбе. Турбе се налази на платоу Горњег града, октоугаоне је основе и један је од ријетких сачуваних споменика исламске архитектуре у Београду. Турбе је добило назив по великом везиру султана Ахмеда III, Дамат Али-паши. Маузолеј је настао 1784. године над гробом београдског мухафиза Исмет Мехмет-паше. Пошто је турбе знатно оштећено у Првом српском устанку, Марашли Али-паша га је обновио током 1818. и 1819. године и посветио Дамат Али-паши. Касније су ту сахрањена и два мухафиза (заповједника) Београдске тврђаве: Селим-паша (1847) и Хасан-паша (1850). (в. галерију)

Још једно постојано турбе у Београду је Турбе шејха Мустафе, које је дио комплекса зграда око Доситејевог лицеја и представља културно добро од великог значаја. Турбе шејха Мустафе је из 1783. године; подрумски зидови сусједне зграде су једини остаци ограђеног комплекса текије хаџи шејха Мухамеда из средине 17. вијека. У овој приземној згради која је порушена 1892. године, између 1808. и 1813. године засједала је прва устаничка влада Србије, Правитељствујушчи совјет српски, а краће вријеме у њој је становао и Доситеј Обрадовић. У турбету је најприје био гроб шејха текије, Мустафе из садијског дервишког реда, а касније су ту сахрањена још двојица текијских старјешина. (в. галерију)

Црна Гора

Главни чланак: Турбета у Црној Гори

За вријеме вишевјековног управљања Балканом, у Црној Гори је подигнуто преко 20 турбета. Према домаћим истраживањима, готово да није било вароши без турбета. Подизана су заслужним, ученим и побожним људима, вакифима, односно добротворима, вјерским мисионарима, шејховима, шехидима. Кроз дуги временски период, нажалост, многа су нестала, па се не може ни знати како су изгледала, а неким је током санација и реконструкција измијењен првобитни изглед: на примјер, Секи-бабино турбе у Жабљаку на Скадарском језеру и Хусрев-бегово у Подгорици. Сачувана турбета се толико разликују да их је тешко сврстати у неку одређену групу. Најсложенији комплекс има турбе у Старом Бару. Највише турбета подигнуто је истакнутим добротворима, вакифима; то су: Хајдар-пашино турбе у Радулићима код Бијелог Поља, турбе Хаџи-паше Османагића у Подгорици и Дервиш-Хасаново у Бару. Шехидска турбета су: шејх Мехмедово у Рожајама, Хусрев-бегово у Подгорици и једно у Улцињу на Врх Пазару. Истакнутим дервишима подигнута су турбета у Пљевљи, поменуто Секи-бабино у Жабљаку, Мирхади-султаново, те Мурат-дедино у Улцињу. Највише турбета било је у Улцињу (11), али очувана су само четири — од којих се истичу турбе Фанит код Мале плаже и турбе Мурат-Дедај у дворишту породице Манића. У Пљевљи је било пет турбета, а очувана су два; у Бару, Подгорици и Бијелом Пољу су по два, а сачувано је по једно. У Рожајама, Петњици и Гусињу налази се по једно турбе. Турбе Фанит се налази на Пристану (Рана), испред Мале (градске) плаже, на југоисточном подножју Старог града Улциња. Оно је у оградном зиду у којем се налазе два гроба, један поред другог; особе су се звале Људ и Јахја, а били су из породице по којој је турбе добило назив.

Косово

Турбе султана Мурата I у близини Газиместана на Косову.

Као и на осталим дијеловима Балкана, исламска меморијална архитектура је на простор Косова дошла са успоставом османске управе. На Косову је био већи број турбета, али временом су уништавана. Данас је на Косову постојано 29 турбета.

На простору Косова, најпознатија су два турбета — оба смјештена у близини споменика косовским јунацима на Газиместану, у близини Приштине. То су Муратово турбе и Газиместан-турбе. Муратово турбе је подигнуто одмах послије Косовске битке, а обновио га је Хуршид-паша 1850. године; унутар овог маузолеја налази се ковчег, гдје је сахрањена Муратова утроба, док је остатак тј. већи дио његовог тијела однесен у Бурсу (град у Турској). У Газиместан-турбету, по предању, сахрањен је турски командант, барјактар и његов штитоноша. (в. галерију)

Галерија

Турбета у свијету

• 
  Канегахов гроб у џулфинском рејону у Азербејџану; централни објект маузолеја је саграђен између 12. и 13. вијека
• 
  Турбе у дворишту џамије Аљедин у Конији, Турска; и ово, као турбе са претходне слике, конструисано је у подударном временском периоду, а џамија је служила као централна џамија у времену Румског султаната
• 
  Турбе у Конији
• 
  Маузолеј Момине Хатун, 12. вијек, Азербејџан; маузолеј је дио Унескове свјетске баштине
• 
  Маузолеј Момине Хатун у Азербејџану
• 
  Маузолеј Гохар Тај, сестре Гохар Шад, која је била супруга цара тимирдског царства Шарука Мирзе; маузолеј је из 14. вијека
• 
  Турбе Гохар Шад (умрла 1457), Мусала комплекс, Херат, Авганистан
• 
  Турбе у комплексу Мусала
• 
  Поглед на цијели Мусала комплекс
• 
  Акбаров гроб, Агра, Утар Прадеш, Индија; ово је гробница могулског цара Акбара Великог, а уједно и једно од ремек-дјела могулске архитектуре; маузолеј је грађен између 1604. и 1613. године
• 
  Турбе Агра
• 
  Улаз у турбе Агра
• 
  Маузолеј Таџ Махал, једно од најпознатијих остварења могулске архитектуре
• 
  Таџ Махал са источне стране
• 
  Зелено турбе (тур. Yeşil türbe), турбе петог османског султана Мехмеда I у Бурси
• 
  Панорама Зеленог турбета
• 
  Унутрашњост Зеленог турбета
• 
  Турбе Сулејмана Величанственог испред Сулејманије у Истанбулу
• 
  Унутрашњост турбета Сулејмана Величанственог
• 
  Турбе Хурем султаније (Рокселана) испред Сулејманове џамије
• 
  Унутрашњост Рокселаниног турбета
• 
  Турбе Рокселане
• 
  Турбе Мурата III испред Аја Софије у Истанбулу
• 
  Улаз у турбе Мурата III
• 
  Унутрашњост турбета Мурата III
• 
  Турбе Мехмеда II Освајача испред Фатихове џамије у турској пријестоници
• 
  Унутрашњост турбета Мехмеда II
• 
  Турбе султана Махмуда II и још двојице султана и њихових чланова породице; Истанбул
• 
  Унутрашњост турбета Махмуда II

Турбета у Босни и Херцеговини

• 
  Гази Хусрев-бегово турбе (ближе) и Мурат-бегово турбе (даље на слици)
• 
  Комплекс Ферхат-пашине џамије; ближе раскрсници улице, поред чесме, налази се турбе Ферхат-пашиних барјактара, а паралелно, десно од џамије, јесте турбе Ферхат-паше Соколовића; лијево на слици (од џамије) јест Сафи-кадунино турбе
• 
  Ферхат-пашино турбе поред џамије коју је подигао
• 
  Турбе Ферхат-паше Соколовића, поглед са уличне стране
• 
  Улаз у Ферхат-пашино турбе; у позадини се види џамијско гробље
• 
  Ферхат-пашино турбе
• 
  Турбе Ферхат-пашиних барјактара; поред се види шадрван
• 
  Поглед на турбе Ферхат-пашиних барјактара са уличне стране
• 
  Турбе Ферхат-пашине џамије изблиза
• 
  Чеони дио и улаз у турбе Ферхат-пашиних барјактара
• 
  Сафи-кадунино турбе; у позадини је управна зграда бањалучког муфтијства
• 
  Два турбета испред џамије Газанферије у Бањалуци; једно турбе припада оснивачу џамије, Газанфер-бегу, док су у другом, по предању, сахрањена његова два сина
• 
  Поглед на турбета, док је џамија, срушена 1993. године, била у фази обнове
• 
  Бањалучка турбета изблиза
• 
  Напуштено турбе Кара Осман-бега у Копчићима код Доњег Вакуфа
• 
  Џамија Алаџа у Фочи и Ибрахим-бегово турбе поред ње; и џамија и турбе су били срушени за вријеме Рата у БиХ; фотографија је из 2018. године, док је цијели комплекс био у фази обнове
• 
  Ибрахим-бегово турбе у фази обнове
• 
  Турбе Хаџи Синан-аге и његове жене Сакине поред Синанове текије у Сарајеву; фотографија из 1960-их
• 
  Поглед на турбета на алифаковачком гробљу у Сарајеву
• 
  Стара форографија алифаковачког гробља из 1900. године, са приказом турбета
• 
  Поглед на гробље Алифаковца; турбета су у средини гробља
• 
  Турбе Хаџи Мехмед-аге Крехе и, највјероватније, његове жене; у Мостару, саграђено је 1760. године, са осам стубова и жичаном куполом; опис на фотографији говори да је пропало
• 
  Турбе у Сумећу, Травник; турбе је грађено на осам стубова, а подигнуто је над гробовима шејха Мехмеда (умро 1780) и његове жене (умрла 1782)
• 
  Турбе босанског намјесника Перишан Мустафа-паше (умро крајем 1789); у позадини се види турбе босанских намјесника Мухсин-заде Абдулах-паше и Хаџи Хафиза Алија Џелалудин-паше; турбе Перишан Мустафа-паше је на шестоугаоној основи са шест стубова
• 
  Турбе Мухсин-заде Абдулах-паше и Хаџи Хафиза Алија Џелалудин-паше у Горњој Чаршији у Травнику; турбе је грађено на квадратној основи са осам стубова
• 
  Ближи поглед на турбе двојице босанских намјесника; Травник
• 
  Панорама травничких турбета и њихове околине

Турбета у Србији

• 
  Дамат Али-пашино турбе у Београду
• 
  Кенотаф на Дамат Али-пашином турбету
• 
  Даљи поглед на Дамат Али-пашино турбе
• 
  Шејх Мустафино турбе у Београду
• 
  Београдско турбе шејха Мустафе
• 
  Унутрашњост шејх Мустафиног турбета у Београду

Турбета на Косову

• 
  Турбе султана Мурата; панорама
• 
  Турбе султана Мурата; поглед с друге стране
• 
  Унутрашњост Муратовог турбета
• 
  Поглед на саму гробницу Мурата
• 
  Саркофаг Мурата у његовом турбету у Бурси
• 
  Газиместан или Барјактарево турбе
• 
  Барјактарево турбе

Литература

• Bajrović, Ago (2014). „Sahat kule i turbeta u Crnoj Gori”. Almanah : časopis za proučavanje, zaštitu i prezentaciju kulturno-istorijske baštine Muslimana-Bošnjaka. Podgorica: Udruženje Almanah (59/60): 225—248.  COBISS.SR 21907215 COBISS.BH 1557261
• Bajrović, Ago (2015). Turbeta i sahat-kule u Crnoj Gori. Almanah. 
• Bećirbegović, Madžida (1970). „Prosvjetni objekti islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (21—22): 223—364.  COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 4965670 COBISS.BH 16399874
• Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom. Sarajevo: Orijentalni institut (III—IV/1952-53): 229—297.  COBISS.SR 89151498 COBISS.SR 103969543 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
• Gaši, Musa; Ujkaj, Nikola (1973). Kosovo : Turistički vodič. Priština: Turistički savez Kosova, (Beograd : Novi dani).  COBISS.SR 17099271
• Grupa autora (2006). Istorijski leksikon Crne Gore, knjiga 5. Podgorica: "Daily Press-vijesti". 
• Hadžibrahimović, Meksut Dž. (2014). „Islamsko-orijentalna baština Ulcinja”. Almanah : časopis za proučavanje, zaštitu i prezentaciju kulturno-istorijske baštine Muslimana-Bošnjaka. Podgorica: Udruženje Almanah (61/62): 267—288.  COBISS.SR 21907215 COBISS.BH 1557261
• Hadžić, Fatih (2013). Elementi materijalne i duhovne kulture Bošnjaka u Sandžaku. Rožaje: Avlija, (Novi Pazar : Merak).  COBISS.SR 21625360
• Hadžić, Fatih (2015). „Elementi islamsko-bošnjačke kulture i civilizacije u Prijepolju” (PDF). Islamska arhitektura u Srbiji : zbornik radova / [glavni urednici Enver Gicić, Indira Kuburović]. Sjenica: Udruženje "Sandžački ćilim", (Novi Pazar : Pro Grapfika).  COBISS.SR 216111884
• Hadžimuhamedović, Amra; Hadžimuhamedović, Fehim (2012). „Domes in Bosnia” (PDF). u Domes in the World : Symbolism and Cultural Identity, Geometric and Formal Genesis, Construction, Identification, Conservation : Proceedings of the International Congress DOMES IN THE WORLD Florence, 19th – 23rd March, 2012 ; Scientific Editors: Gennaro Tampone, Roberto Corazzi, Emma Mandelli. Florence: Nardini Editore.  COBISS.BH 20080646
• Hafiz, Tacida (1980). „Kosova'da türbeler”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (30): 189—201.  COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
• Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice.  COBISS.BH 11596294
• Islamska umetnost / [1. izd ; urednik Gordana Petrović ; prevod Milica Starčević]. Beograd: "Vuk Karadžić", (Ljubljana : Mladinska knjiga). 1980.  COBISS.SR 35394828 COBISS.RS 5693184 COBISS.BH 5693184
• Karčić, Hikmet (2016). „Nasilje i sjećanje”. Novi Muallim. Sarajevo: Udruženje Ilmijje Islamske zajednice u BiH. 17 (65): 23—26.  COBISS.BH 8843014
• Knoll, Petar (1929). „O muslimanskoj umjetnosti u Bosni”. Književnik : hrvatski književni mjesečnik. Zagreb: Joso Modrić (Nadbiskupska tiskara). 2 (12): 443—456.  COBISS.SR 54786311 COBISS.SR 30110476 COBISS.BH 26085894
• Knoll, Petar (1999). „O muslimanskoj umjetnosti u Bosni - Tekst iz zagrebackog casopisa "Knjizevnik" br. 2, 1929. godine”. Most : časopis za obrazovanje, nauku i kulturu. Mostar: Podružnica pisaca Hercegovačko-neretvanskog kantona. XXV (112—113 (23—24 — nova serija)). Arhivirano iz originala 04. 05. 2019. g. Pristupljeno 04. 06. 2019.  COBISS.BH 1048
• Miz, Roman (2004). „Verske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori”. Religija & Tolerancija. Novi Sad: Centar za empirijska istraživanja religije, (Beograd : Čigoja štampa) (2): 80—92.  COBISS.SR 195247879 COBISS.SR 178683660 COBISS.RS 195247879
• Muratović, Rasim (2010). „Uništavanje historijskih, kulturnih i vjerskih objekata islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini u periodu agresije 1992-1995.”. Novi Muallim. Sarajevo: Udruženje Ilmijje Islamske zajednice u BiH. 11 (42): 100—105.  COBISS.BH 8843014
• Omerdić, Muharem (1999). Prilozi izučavanja genocida nad Bošnjacima, 1992 - 1995. Sarajevo: Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, El-Kalem (Tuzla : Harfo-Graf).  COBISS.SR 188756748 COBISS.BH 6443782
• Pašić, Amir (1994). Islamic Architecture in Bosnia and Hercegovina. Istanbul: Organisation of Islamic Conference, Research Centre for Islamic History, Art, and Culture.  COBISS.BH 512024528
• Поповић, Марко (1991). „Турбе у Горњем граду Београдске тврђаве” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. XXXVIII: 61—70.  COBISS.SR 19161612 COBISS.SR 5656322 COBISS.RS 5656322
• Rastoder, Šerbo; Radulović, Zorica; Taljić, Isnam; Milenković, Milica; Muratović, Esko; Stišović Milovanović, Ana (2016). „Prikazi”. Almanah : časopis za proučavanje, zaštitu i prezentaciju kulturno-istorijske baštine Muslimana-Bošnjaka. Podgorica: Udruženje Almanah (69/70): 263—300.  COBISS.SR 21907215 COBISS.BH 1557261
• Redžić, Husref (1983). Studije o islamskoj arhitektonskoj baštini. Sarajevo: Veselin Masleša, (Novi Sad : Štamparija).  COBISS.SR 66441484 COBISS.RS 1925158 COBISS.BH 1925158 COBISS.BH 512030928
• Škaljić, Abdulah (1966). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost (Sarajevo : Oslobođenje).  COBISS.SR 98616327 COBISS.RS 747287 COBISS.BH 11338246
• Škrijelj, Redžep (2014). „Derviši, tekije i turbeta u Sandžaku”. Almanah : časopis za proučavanje, zaštitu i prezentaciju kulturno-istorijske baštine Muslimana-Bošnjaka. Podgorica: Udruženje Almanah (57/58): 225—270.  COBISS.SR 21907215 COBISS.BH 1557261
• Traljić, Seid M. (1940). „Muslimanski nadgrobni spomenici”. Narodna uzdanica : kalendar za godinu 1940 : (1358-1359. po Hidžri). Sarajevo: Muslimansko kulturno društvo "Narodna uzdanica", (Sarajevo : Islamska dionička štamparija). VIII: 192—210.  COBISS.BH 22110470
• Туцић, Хајна (2008). Подручје око Доситејевог лицеја [каталог] (PDF). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, (Београд : Раковић).  COBISS.SR 154671116
• Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод).  COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BH 7178246
• Zukorlić, Mensur (2016). Oblici orijentalne kulture na prostoru jugozapadne Srbije (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.  COBISS.SR 48156687