Уроканска киселина
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(E)-3-(1H-imidazol-4-il)prop-2-enoinska kiselina
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.002.963 |
| МеСХ | Уроцаниц+ацид |
| |
| Својства | |
| C6H6N2O2 | |
| Моларна маса | 138,124 g/mol |
| Тачка топљења | 225 °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Уроканска киселина је интермедијер у катаболизму L-хистидина.
Метаболизам[уреди | уреди извор]
Она се формира из L-хистидина путем дејства хистидинске амонијачне лијазе (хистидазе или хистидиназе) елиминацијом амонијака.
У јетри се уроканска киселина трансформише посредством уроканазе у 4-имидазолон-5-пропионску киселину и накнадно у глутаминску киселину.
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Наследна дефицијенција уроканазе доводи до повишених нивоа уроканске киселине у урину, стања познатог као уроканска ацидурија.
Историја[уреди | уреди извор]
Уроканска киселина је први пут изолована 1874. из псећег урина,[3].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Јаффé, M. (1874). „Цонцернинг а неw цонституент ин тхе урине оф догс”. Бер. Деут. Цхем. Гес. 7: 1669—1673.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The Online Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease - Chapter 80 - An overview of disorders of histidine metabolism, including urocanic aciduria.