Вирални вектор

С Википедије, слободне енциклопедије

Вирални вектор је оруђе које се често користи у молекуларној биологији за испоруку генетичког материјала у ћелије.[1] Ова процес се може вршити унутар живог организма (ин виво) или у ћелијској културу (ин витро). Вируси су еволуирали специјализоване молекуларне механизме за ефикасни транспорт њиховог генома у ћелије које инфицирају. Испорука гена вирусима се назива трансдукција, а инфициране ћелије су трандуковане. Овај механизам је нашао лабораторијску примену током 1970-тих. Паул Берг је користио модификовани СВ40 вирус који је садржао ДНК из бактериофага ламбда да инфицира ћелије бубрега мајмуна одржаване у култури.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Goff SP, Berg P (1976). „Construction of hybrid viruses containing SV40 and lambda phage DNA segments and their propagation in cultured monkey cells”. Cell. 9 (4 PT 2): 695—705. PMID 189942. doi:10.1016/0092-8674(76)90133-1. 

Literatura[уреди | уреди извор]