Вирус грипа

С Википедије, слободне енциклопедије
Ортхомyxовиридае
Класификација вируса е
(нерангирано): Вирус
Реалм: Рибовириа
Тип: Негарнавирицота
Класа: Инстховирицетес
Ред: Артицулавиралес
Породица: Ортхомyxовиридае
Родови
репликација

Вируси грипа или инфлуенце (тип A, B и C) су РНК вируси из рода Orthomyxovirus (ορθός, ортхос, грчки за „прав”; μυξα, myxa, грчки за „слуз”)[1], фамилије Orthomyxoviridae, а припадају V групи вируса. Ова фамилија РНК вируса обухвата седам родова: Инфлуенца вирус А, Инфлуенца вирус Б, Инфлуенца вирус C, Инфлуенца вирус D, Исавирус, Тоготовирус и Кварањавирус. Прва три рода садрже вирусе који узрокују инфлуенцу код кичмењака, укључујући птице (погледајте птичји грип), људи, и других сисара. Исавируси су инфективни за салмон; тоготовируси су аеровируси, који су инфективни за кичмењаке и бескичмењаке, као што су крпељи и комарци.[2][3][4]

Геном[уреди | уреди извор]

Разликују се на основу нуклеопротеина на својој површини који стално подлежу мутацијама, стварајући на тај начин нове антигене варијанте вируса, на које популација домаћина нема антитела. Геном чини једноланчана, сегментална РНК која се налази у двослојном липидном омотачу са два типа гликопротеинских наставака. Мутирањем вируса у нове сероваријанте формирају се услови за епидемијско или пандемијско ширење болести. Епидемије се јављају у интервалу од 2-3 године, а пандемије у интервалу од 10-20 година.

Начин преношења[уреди | уреди извор]

Резервоари вируса за инфлуенцу A su životinje i ljudi, a za influencu B искључиво човек, те се ова болест може пренети искључиво интерхумано. Извор инфекције је назофарингеални секрет. Пут ширења је капљични, а вирус продире кроз слузокожу горњег респираторног тракта.

Патолошки (медицински) значај[уреди | уреди извор]

Грип (инфлуенца) је акутна, инфективна, веома контагиозна болест узрокована вирусима инфлуенце (тип A и B) у којој у почетку доминирају симптоми токсемије у виду температуре, интензивне главобоље, болова у мишићима и зглобовима, анорексије, повраћања, док се респираторни симптоми као што су кијавица, гушобоља и кашаљ јављају касније.

Након инкубације од 1-3 дана болест започиње нагло високом температуром, до 40 °C, која се одржава 3-5 дана. Температуру прати снажна главобоља, нарочито у чеоном пределу, покрети очних јабучица су болни, болесник осећа болове у мишићима, зглобовима и уопште има осећај немоћи. Апетит је смањен до анорексије и болесник повраћа или има пролив. Тек другог, трећег дана јављају се симптоми у виду кијавице, запушеног носа, коњунктивитиса, гушобоље, кашља. Кашаљ је у почетку сув, понекад промукао, праћен боловима иза грудне кости због трахеитиса. При прегледу болесник је високо фебрилан, а запажа се плеторичност, подадутост у лицу, упала коњунктива, ждрела, тонзила. Код грипа без већих компликација температура траје 3-5 дана и болест се завршава за 7-10 дана.

Вирус инфлуенце тип C не изазива обољења код људи.

Дијагноза, лечење и превенција[уреди | уреди извор]

Вирус се може изоловати из бриса грла и назофаринегалног секрета. Култивише се на пилећем ембриону. Доказује се серолошким методама; ELISA, RIH, RVK, имунфлоресценција.

Лечење подразумева мировање и симптоматску терапију (антипиретици, антитусици, инхалације, топли напици, витамин C). Антибиотици се примењују у случајевима бактеријске суперинфекције. Новији антивиротици, инхибитори неураминидазе (као што су оселтамивир, занамивир), ефикасни су код свих субтипова инфлуенце A и B.

Најбоља мера за превенцију болести и контролу инфекције вирусима је вакцинација. Вакцинација је индикована код старијих особа, деце и одраслих са хроничним плућним, кардиоваскуларним, бубрежним, метаболичким и малигним обољењима. Вакцина је контраиндикована код алергије на јаја.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Интернатионал Цоммиттее он Таxономy оф Вирусес Индеx оф Вирусес — Ортхомyxовирус (2006). Ин: ИЦТВдБ—Тхе Универсал Вирус Датабасе, версион 4. Бüцхен-Осмонд, C (Ед), Цолумбиа Университy, Неw Yорк, УСА.
  2. ^ Јонес ЛД, Нутталл ПА (1989). „Нон-вираемиц трансмиссион оф Тхогото вирус: инфлуенце оф тиме анд дистанце”. Транс. Р. Соц. Троп. Мед. Хyг. 83 (5): 712—4. ПМИД 2617637. дои:10.1016/0035-9203(89)90405-7. 
  3. ^ Баррy Елy (1999). „Инфецтиоус Салмон Анаемиа”. Милл Хилл Ессаyс. Натионал Институте фор Медицал Ресеарцх. Архивирано из оригинала 2007-08-24. г. Приступљено 2007-09-14. 
  4. ^ Раyнард РС, Мурраy АГ, Грегорy А (2001). „Инфецтиоус салмон анаемиа вирус ин wилд фисх фром Сцотланд”. Дис. Аqуат. Орг. 46 (2): 93—100. ПМИД 11678233. дои:10.3354/дао046093. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Virus_gripa&oldid=26791892”