Витамин

Витамини су мали молекули потребни телу да би могло савршено функционисати: има 13 различитих врста витамина, а сваки има своју властиту улогу. Они су углавном активни у развоју нервног система, вида, бројних реакција у организму, али и у минерализацији костију.

Vitamin A (аксерофтол и ретинол)

За више информација погледајте чланак Витамин А

Ретинол

Високомолекуларни алкохол, вискозна жута, уљаста течност растворљива у мастима. Уништава се оксидацијом и деловањем ултраљубичастих зрака. Настаје у организму из каротена, жутог пигмента из биљака. Постоје 3 сродна облика: A1, A2 и A3. Дневне потребе за овим витамином: 0,8 до 1,5 mg. Има га у шаргарепи, зеленом поврћу, путеру, сиру, жуманцу, рибљем уљу, першуну, јегуљи, кајсијама.

Важан је за одржање епитела, лучење хормона, раст ћелија свих органа, квалитет вида. Недостатак узрокује ноћно слепило, промене на кожи и пробавном систему, слабост организма, деформације костију, исушивање и мекшање рожњаче.

Витамина А или бета-каротена има у намирницама животињског и биљног порекла. У намирницама животињског порекла (риби, џигерици, и млечним производима) овај витамин а је у облику ретинола и дехидратионола, док се у намирницама биљног порекла налази провитамнин који се дели на 4 велике групе: алфа-каротен, крипто-каротен, бета-каротен, и гама-каротен. Најважнији провитамин А је бета-каротен.

Витамин B1 (анеурин, тиамин)

За више информација погледајте чланак Vitamin B1

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Има га у житарицама (пшеница, пиринач, соја), квасцу, махунастом поврћу, џигерици, карфиолу, свињском месу. Неоходан је за нормалан рад нервних ћелија, поспешује раст, плодност, лактацију и пробаву. Недостатак овог витамина узрокује неуролошке сметње попут неуропатије, емотивну несигурност, слабост мишића, умор, депресију и болест берибери.

Витамин Б2 (лактофлавин, рибофлавин, овофлавин)

За више информација погледајте чланак Витамин Б2

Кристално једињење жутонаранџасте боје, растворљиво у води и алкохолима, осетљиво на оксидациона средства. У организам се уноси у чистом облику. Дневне потребе за овим витамином: 1-1,2 mg. Има га у млеку и млечним производима, квасцу, јајима, месу, житарицама, махунастом поврћу. Састојак је многих важних коензима неопходних за ензимске процесе у организму, утиче на вид, учествује у изградњи ћелија слузокоже, коже и црвених крвних зрнаца. Његов недостатак утиче на промене на слузокожи и узрокује запаљење језика, очију, отеклине усана, малокрвност, цревне поремећаје, мишићну слабост и застој у расту.

Витамин Б5 (пантотенска киселина)

За више информација погледајте чланак Витамин Б5

Светложуто вискозно уље растворљиво у води. У организам се уноси у виду животињског коензима А и у танком цреву се ослобађа у пантотенску киселину, а затим учествује у изградњи различитих коензима у организму. Дневне потребе за овим витамином: 4-10 mg. Има га у јунећем и свињском месу, броколима, кељу, јагодама, поморанџама, млеку, квасцу, жуманцу. Даје снагу организму, утиче на рад хорнома, убрзава зацељивање рана, успоставља правилну размену материја у организму. Недостатак није забележен код људи.

Витамин Б6 (пиридоксин, адермин)

За више информација погледајте чланак Витамин Б6

Кристално једињење растворљиво у води и алкохолима, отпорно на физичка и хемијска средства, али не и на ултраљубичасте зраке. У организам се уноси у облику провитамина, да би у јетри прешао у активни облик витамина. Дневне потребе за овим витамином: 1,2-2 mg. Има га у житарицама, кромпиру, јајима, риби, свињсом месу, изнутрицама, зеленом купусу, бананама и квасцу, а синтетише га цревна флора. Значајан је за метаболизам незасићених масних киселина и појединих аминокиселина. Недостатак овог витамина узрокује кожна обољења и нервне поремећаје.

Витамин B12 (цијанокобаламин, антипернициозин)

За више информација погледајте чланак Витамин Б12

Сложено хемијско једињење црвене боје, растворљиво у води и осетљиво на ваздух и светлост. Садржи кобалт. Кобаламин синтетишу искључиво неки микроорганизми, не стварају га ни биљке ни животиње. Дневне потребе за овим витамином: око 3 мкг. Има га у изнутрицама, млеку, месу, јајима, а синтетише га цревна флора. Неопходан је за раст, правилно стварање и сазревање црвених крвних зрнаца и нормалан рад нервног система. Недостатак узрокује анемију и тешке промене на нервном систему. Код вегетаријанаца долази до авитаминозе, јер биљна храна не садржи довољно витамина Б12.

Витамин B13 (Оротичка киселина)

За више информација погледајте чланак Витамин Б13

Оротична киселина

Витамин Б13 није довољно истражен. Природни извори су: коренасто поврће и сурутка (течни део укисељеног млека). Спречава проблеме са јетром и помаже лечење мултипле склерозе.

Витамин B15 (Пангаминска киселина)

За више информација погледајте чланак Vitamin B15

Vitamin B15 делује слично као витамин E. Продужава трајање живота ћелија, убрзава опоравак, снижава ниво холестерола у крви и ублажава симптоме астме. Има га у пивском квасцу, неглазираном мрком пиринчу, интегрални житарицама и семенкама сусама. Недостатак овог витамина изазива жлездане и нервне поремећаје, као и срчана обољења.

Витамин B17 (Лаетрил)

За више информација погледајте чланак Витамин Б17

Један је од најспорнијих витамина. Хемијски то је смеша два молекула шећера звана амигдалин. Производи се од коштица кајсија. Једини је витамин Б којег нема у пивском квасцу. Он има извесна својства која утичу на контролу и спречавање рака. мада није потврђено. Откривен је веома скоро, тако да његова својства нису у потпуности испитана.

Витамин C (аскорбинска киселина)

За више информација погледајте чланак Vitamin C

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg код здравих особа, а код особа које пуше, изложене су загађењима, стресу, болестима, хирушким захватима итд. око 2 g дневно. Има га у шипку, паприци, лимуну, кивију, зеленом поврћу, црној рибизли, зеленим орасима, кромпиру. Неопходан је као покретач размене материја у ћелијама, за оксидационе процесе у организму и рад многих органа, има значајну улогу у стварању зуба и костију, зацељивању рана и прелома. Побољшава промет гвожђа кроз организам, поспешује стварање колагена и отпорност организма. Његов недостатак узрокује општу слабост организма, анемију, скорбут и поспешује настајање остеопорозе.

Витамин D (калциферол)

За више информација погледајте чланак Витамин D

Кристално једињење растворљиво у мастима, уноси се у организам храном, а настаје под утицајем Сунчеве светлости (ултраљубичастих зрака). У јетри и бубрезима се прерађује у активни облик, а складишти се у јетри, мишићима и масном ткиву. Постоји 6 сродних облика (D1 до D6). Дневне потребе за овим витамином: 5-10 мкг. Има га у рибљем уљу, квасцу, харинги, сардинама и другим морским рибама, јајима, авокаду, бутеру, кајмаку, говедини. Важан је за регулисање количине калцијума и фосфора у крви, утиче на плодност, имунски систем и правилно окоштавање. Недостатак узрокује рахитис код деце, размекшавање и шупљикавост костију код старијих, грчење мишића. Велике количине витамина D су отровне, а дневна доза се увек комбинује са витамином A.

Витамин Е (токоферол)

За више информација погледајте чланак Витамин Е

Витамин Е је жућкасто уље растворљиво у мастима, отпорно на загревање а осетљиво на оксидацију. Позната је група од 7 различитих једињења овог витамина истог дејства, али различите јачине. Дневне потребе за овим витамином: 10-15 mg. Има га у клицама житарица, кукурузном, сунцокретовом и маслиновом уљу, орасима, лешницима, авокаду, бадему, кикирикују, махунастом поврћу. Важан је као антиоксиданс, утиче на правилно лучење хормона, рад мишића и нервног система, штити од радијације, отровних материја, лекова и метала. Смањује ризик од канцерозних обољења, и штити срце и крвоток. Недостатак овог витамина изазива поремећај рада мишића и нервног система.

Витамин F (Линолна, линолинска и арахидонска киселина)

За више информација погледајте чланак Vitamin F

Vitaminom F називају се незасићене масне киселине, иако немају прави витамински карактер. Природни извори су: пшеничне клице, семенке од лана, сунцокрета, соје и кикирикија. Он помаже спречавању таложења холестерола у артеријама, сузбија обољења срца и доприноси здрављу коже и косе. Услед недостатка витамина Ф настају екцеми и акне.

Витамин H (Биотин)

За више информација погледајте чланак Витамин Х

Биотин

Кристално једињење тешко растворљиво у води и отпорно према многим хемијским реакцијама. Дневне потребе за овим витамином: 30-100 мкг. Има га у месу, јајима, џигерици, бананама, шампињонима, грашку, карфиолу, спанаћу, орасима, чоколади, а синтетише га и цревна флора из масних киселина. У виду коензима учествује у метаболизму масти, протеина и угљених хидрата. Недостатак се ретко јавља, а може настати услед дуготрајне употребе антибиотика.

Витамин К (филохинон)

За више информација погледајте чланак Витамин К

Кристално једињење жућкасте боје, растворљив у мастима, отпоран на загревање. Има седам облика, од тога 2 природна које стварају бактерије у цревима и 5 синтетичких. Дневне потребе за овим витамином: 60-70 мкг. Има га у броколима, спанаћу, келераби, зеленој салати, изнутрицама. Неопходан је за синтезу протромбина који делује на згрушавање крви. Недостатак овог витамина је редак случај и јавља се код дуготрајног узимања антибиотика који уништавају цревну флору.

Витамин П

За више информација погледајте чланак Витамин П

Сачињен је од цитрина, рутена и хесперидина, као и од флавона и флавонола. Неопходан је за правилно деловање и апсорбовање витамина C. Појачава зидове капилара и помаже лечење тумора. Природни извори витамина П су: бела љуска и кришке агрума, као и кајсије, купине, трешње и шипак. Недостатак витамина П изазива крхкост капилара.

Витамин Т

За више информација погледајте чланак Витамин Т

Веома се мало зна о овом витамину. Он помаже коагулацију крви и стварање крвних плочица. Нађен је у семенкама сусама и жуманцету јајета. Значајан је при сузбијању неких облика анемије и хемофилије.

Витамин U

За више информација погледајте чланак Витамин У

О витамину У се још мање зна него о витамину Т. Нађен је у сировом купусу и није познато постојање токсичности. Са медицинске стране постоје мишљења да има значајну улогу при лечењу чира у желуцу.

Антивитамини

Антивитамини су антагонисти (имају супротно деловање) скоро свим витаминима. Нису познати само за витамине А и D. Слични су по саставу витаминима и могу се, када нема довољно витамина, уградити у одговарајуће коензиме. На тај начин се коензими не активирају што ремети нормално одвијање физиолошких процеса у организму. Ако се правилном исхраном уноси довољна количина витамина, они не дозвољавају антивитаминима да се везују.

Добијање витамина

Већина важних витамина, као што су витамин А, Б1, Б2, Б3, Ц, Д3 и други, добијају се углавном на два начина:

• органском синтезом
• ферментацијом.

Спољашње везе

• БиоНет школа
• Витамини
• Витамин Магазин
• Витаминологија

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).