Водоников ањон

С Википедије, слободне енциклопедије
Водоников ањон
Називи
Системски IUPAC назив
Хидрид[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Гмелин Референца 14911
  • [H-]
Својства
H
Моларна маса 1,00794 g mol-1
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298 108.96 Ј К-1 мол-1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Водоников ањон је генерички назив за негативни водонични јон, H. Он је конституент атмосфере звезда,[4] као што је Сунце, где је он доминантан апсорбант фотона са енергијама у опсегу 0.75-4.0 eV, које се крећу од инфрацрвеног до видљивог спектра[5]. Он је исто тако присутан у јоносфери Земље[5].

Његово постојање је први доказао Ханс Бет 1929.[6] H је необичан јер нема побуђено везујуће стање, што је доказано 1977[7]. Он је био експериментално изучаван применом акцелератора честица[8].

Хемијска једињења која формално садрже водоников ањон се називају хидридима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хyдриде - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
  5. ^ а б Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
  6. ^ Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
  7. ^ Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
  8. ^ Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]