Водоников ањон

Водоников ањон
Називи
	Системски IUPAC назив Хидрид
Идентификација
CAS број	12184-88-2;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:29239;
ChemSpider	145831 ;
Гмелин Референца	14911
PubChem C ID	166653;
	SMILES [H-]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	H−;
Моларна маса	1,00794 g mol-1
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298	108.96 Ј К-1 мол-1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Водоников ањон је генерички назив за негативни водонични јон, H⁻. Он је конституент атмосфере звезда,^[4] као што је Сунце, где је он доминантан апсорбант фотона са енергијама у опсегу 0.75-4.0 eV, које се крећу од инфрацрвеног до видљивог спектра^[5]. Он је исто тако присутан у јоносфери Земље^[5].

Његово постојање је први доказао Ханс Бет 1929.^[6] H⁻ је необичан јер нема побуђено везујуће стање, што је доказано 1977^[7]. Он је био експериментално изучаван применом акцелератора честица^[8].

Хемијска једињења која формално садрже водоников ањон се називају хидридима.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Хyдриде - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)
^ ^а ^б Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)
^ Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815
^ Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643
^ Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Хyдриде - ПубЦхем Публиц Цхемицал Датабасе”. Тхе ПубЦхем Пројецт. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] *Srinivasan G. (1999). From White Dwarfs to Black Holes: The Legacy of S. Chandrasekhar, (Chicago: University of Chicago Press)

[Rau-5] а ^б Rau A. (1999). The Negative Ion of Hydrogen, Chapter 5 of Srinivasan (1999)

[6] Bethe H. (1929). Z. Phys., 57, 815

[7] Hill R. N. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 643

[8] Bryant H.C. (1977). Phys. Rev. Lett. 38, 228

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]