Вртешка

С Википедије, слободне енциклопедије
Малогоспојински вашар у Шапцу

Вртешка, рингишпил или карусел је справа за забавну вожњу, која се може видети у склопу путујућих карневала, на вашарима и у забавним парковима. Састоји се од покретне кружне подлоге на којој се налазе седишта за „путнике“ (људе који се возе на вртешци). Седишта могу бити у облику животиња, најчешће коњâ, али и у облику разних превозних средстава, као што су аутомобили, мотоцикли, авиони и свемирски бродови. Током вожње, из вртешке се чује музика, чија је сврха да „путнике“ додатно забави. Такође, подлога се може налазити на врху справе и у том случају седишта су у облику корпи које уз помоћ ланаца висе са врха вртешке. Вртешком се могу сматрати све врсте ротирајућих подлога које служе за забаву — на пример, вртешке у парковима које покрећу деца.

Историја[уреди | уреди извор]

Седишта на каруселу често имају облик романтичних коњића
Старомодна француска вртешка са степеницама
Карусел у центру Будве током новогодишњих празника 2022. године

Најстарији записи о вртешкама се везују за Византију, Мексико и Индију. У 12. веку, Арапски и Турски коњаници су играли игру у којој су на њих бацане глинене лоптице испуњене мирисном водом. Они које би лоптица погодила, били су губитници и данима би ширили мирис воде која се налазила у глиненим лоптицама.[1]

Ова игра је, заједно са крсташима, стигла у Европу. У Француску је стигла крајем 15. века и тамо је претворена у раскошну коњаничку игру у којој је главни циљ такмичара био да са својих галопирајућих коњâ копљем ухвате прстен који је висио између два стуба. Око 1680. направљена је справа са безногим дрвеним коњима повезаним са стубом у средини. Стуб, а самим тим и безноги коњи, је окретан уз помоћ коња, муле или слуге. Увидевши да је справа постала популарна забава племства, а посебно деце и дама, локални произвођачи су почели да производе прве вртешке.[1]

Вртешке су се у наредна два века прошириле Европом, али и Америком. Захваљујући њиховој популарности, почеле су да се производе вртешке различитих облика, а уведено је и неколико новитета, међу којима су седишта нових облика и нови начини њиховог покретања. Године 1870, амерички произвођач немачког порекла Густав Денцел (нем. Gustav Dentzel) је произвео прву вртешку која је покретана енергијом парне машине. Енглески произвођач Роберт Тидман (енгл. Robert Tidman) је неколико година касније произвео прву вртешку чија су се седишта кретала горе-доле, опонашајући галоп коња.[1]

Почетком 20. века вртешке су постале средиште недељних друштвених догађаја[1]. Тражња за њима и за њиховим унапређењем је расла, што је довело до појаве бројних нових произвођача вртешки. Такође, вртешке које је покретала снага електричне струје су почеле да замењују вртешке које је покретала снага парних машина. Године 1907, произведена је прва вртешка са механизмом који је омогућио удобније опонашање коњског галопа. У Мексику, вртешке је први почео да производи Мусио Хуарез (шп. Mucio Juarez), и то у мексичкој држави Пуебла. Нов начин производње фигура за вртешке је откривен 1920-их година и уз помоћ њега је, на основу облика једне фигуре, одједном било могуће произвести шест идентичних фигура за вртешке. Прве алуминијумске фигуре за вртешке су произведне 1930-их година, што је означило престанак производње фигура за вртешке од дрвета.[2]

Њиховим даљим развојем, настале су вртешке различитих облика и величина, а њихова популарност се проширила целим светом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г A History of the Carousel Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2008) (језик: енглески). Приступљено 6. јануара 2009.
  2. ^ A History of the Carousel Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2009) (језик: енглески). Pristupljeno 6. januara 2009.



Спољашње везе[уреди | уреди извор]