Затајење срца

С Википедије, слободне енциклопедије
Затајење срца
Главни знаци и симптоми затајења срца.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
Патиент УК[хттпс://патиент.инфо/доцтор/хеарт-фаилуре-диагносис-анд-инвестигатион хеарт-фаилуре-диагносис-анд-инвестигатион Затајење срца]

Срчана инсуфицијенција или затајење срца је болест срца која се јавља када срце више не може да пумпа довољну количину крви за снабдевање целог организма.[1][2][3] До затајења срца доводе готово све болести срца, а најчешћи узроци су високи крвни притисак (артеријска хипертензија) и коронарне болести срца (сужавање коронарних артерија због чега срчани мишић није довољно прокрвљен). Међу осталим узроцима су болести срчаних комора, алкохолизам и вирусне упале срчаног мишића (миокардитис).[4] Кад узрок затајења није јасан или је својствен поједином болеснику, обично се говори о идиопатској кардиомиопатији, било дилатацијској (проширено срце), хипертрофичној (повећана дебљина срца) или рестриктивној (нееластичност срца).

Савремена схватања срчане инсуфицијенције, механизма систолне и дијастолне дисфункције омогућили су увођење бивентрикуларне електростимулације у циљу ресинхронизационе терапије, као и друге механичке потпоре леве коморе (интрааортна балон пумпа, екстракорпорална мембранска оксигенација (ЕЦМО), „лефт вентрицулар ассистед девице, кардиовертер дефибрилатор па све до трансплантације срца (као дефинитивне терапије).[5] Медикаментозна терапија по препорукама Европског удружења кардиолога за дијагнозу и лечење акутне и хроничне срчане инсуфицијенције из 2012. године подразумева примену АЦЕ инхибитора, антагониста рецептора ангиотензина, бета блокатора, спиронолактона и других диуретика.[6]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Процјењује се да се широм света сваке године догоди више од 15 милиона нових случајева затајења срца. Само у САД-у се сваке године дијагностикује више од 600.000 нових случајева срчаног застоја, а десет пута је већи од оног броја Американаца који затежу срчани застој. Број се брзо повећава због старења становништва. Затајење срца је водећи узрок хоспитализације пацијената старијих од 65 година.

Морталитет

I поред многих нових достигнућх у терапији, лековима и уређајима за помоћ срцу, прогноза за настанак хоничног затајење срца и смртног исхода и даље је врло лоша. Подаци о смртности у току једне године су:

  • 50-60% за пацијенте којима је дијагностиковано озбиљно затајење,
  • 15-30% код благих до умерених облика,
  • 10% у благом или асимптоматском облику затјења срца .

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Срце које попушта није више у стању да дистрибуира крв по телу, због чега долази до застоја крви у плућима и недовољне проквљености осталих органа. Због застоја крви у плућима код болесника се јавља тешко и напорно дисање. Пацијенту се може олакшати дисање ако усправи главу и горњи део тела. Крв се такође накупља у јетри и ногама, па долази до отицања (едем). Због неадекватне прокрвљености се могу појавити некроза ткива и губитак телесне тежине, као и смањене производње неурохормона и метаболита, што додатно слаби организам. Болест је често праћена поремећајем спроводног система срца, односно срчаног ритма, што је такође опасно по живот.

С обзиром на тежину симптома, болест се често дели у четири фазе које је усвојила Њујоршко удружење за срце (NYHA), у распону од I (пацијент нема проблема) до IV (пацијент има проблема док мирује).

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Лекар дијагностикује затајење срца на темељу анамнезе и прегледа пацијента. Од помоћних претрага користе се електрокардиографија, рендгенски снимак срца, те налази натриуретског пептида (хормона који делује на излучивање натријума). Затајење срца је такође могуће утврдити ултразвуком срца, инвазивним снимањем срчане коморе (вентрикулографија) или радиоизотопном претрагом (сцинтиграфија) срчаног мишића.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење затајења срца спроводи се уклањањем или ублажавањем његових узрока, односно применом лекова који спречавају или смањују његове симптоме. Тако, ако је узрок затајења срца високи притисак, примјењују се лекови за високи притисак. Ако је узрок затајења срца коронарна болест, настоји се олакшати прокрвљеност срчаног мишића - било лековима, било хируршким операцијама за ширење или премошћивање срчаних артерија. Ако је узрок у болести срчаних залистака, постоји могућност хируршке замене природних срчаних залистака вештачким. Ако је узрок у алкохолизму, примењује се стална и потпуна апстиненција.

Лекови могу умањити или отклонити тегобе, односно спречити или успорити напредовање болести и смрт. То укључује примену диуретика (лекова који подстичу излучивање воде из организма путем мокрења) и нитроглицеринским препаратима за ширење крвних судова. Напредовање болести се може успорити и зауставити лековима који инхибирају штетне неурохормоне - они укључују инхибиторе ангиотензин-конвертујућег ензима (АЦЕ-инхибитори) и блокаторе ангиотензинских рецептора (сартани), инхибиторе адренергичких бета-рецептора (бета блокатори), те спиронолактон (диуретик). Код појединих пацијената може се уградити и стимулатор срчаног ритма (пејсмејкер).

Затајење срца је хронични синдром чији се симптоми погоршавају с временом, те који захтева хоспитализацију. Упркос лечењу, смртност болесника са затајењем срца је релативно висока.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „хеарт фаилуре ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”. 
  2. ^ маyоцлиниц.цом > Хеарт фаилуре Дец. 23, 2009
  3. ^ медтермс.цом > Дефинитион оф Хеарт фаилуре Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2011) Ласт Едиториал Ревиеw: 6/18/2002
  4. ^ МцМурраy ЈЈ, Пфеффер МА (2005). „Хеарт фаилуре”. Ланцет. 365 (9474): 1877—89. ПМИД 15924986. С2ЦИД 38678826. дои:10.1016/С0140-6736(05)66621-4. 
  5. ^ Пател СС, Анеес СС, Феррицк КЈ. Преваленце оф а бругада паттерн елецтроцардиограм ин ан Урбан популатион ин тхе Унитед Статес. ПАЦЕ - Пацинг Цлин Елецтропхyсиол.2009;32(6):704-708
  6. ^ Антзелевитцх C, Бругада П, Борггрефе M, Бругада Ј, Бругада Р, Цоррадо D ет ал. Бругада Сyндроме: Репорт оф тхе сецонд цонсенсус цонференце. Цирцулатион. 2005;111(5):659-670

Литература[уреди | уреди извор]

  • Реал, Јацqуи; Цоwлес, Емма; Wиерзбицки, Антхонy С.; Гуиделине Цоммиттее (2018). „Цхрониц хеарт фаилуре ин адултс: Суммарy оф упдатед НИЦЕ гуиданце”. БМЈ. 362: к3646. ПМИД 30249604. С2ЦИД 52813180. дои:10.1136/бмј.к3646. .
  • Ацуте хеарт фаилуре: диагносис анд манагемент ин адултс; НИЦЕ Qуалитy Стандард, Децембер 2015
  • Робертс, Е.; Лудман, А. Ј.; Дwорзyнски, К.; Ал-Мохаммад, А.; Цоwие, M. Р.; МцМурраy, Ј. Ј. V.; Мант, Ј.; НИЦЕ Гуиделине Девелопмент Гроуп фор Ацуте Хеарт Фаилуре (2015). „Тхе диагностиц аццурацy оф тхе натриуретиц пептидес ин хеарт фаилуре: Сyстематиц ревиеw анд диагностиц мета-аналyсис ин тхе ацуте царе сеттинг”. БМЈ. 350: х910. ПМЦ 4353288 Слободан приступ. ПМИД 25740799. дои:10.1136/бмј.х910. .
  • 2016 ЕСЦ Гуиделинес фор тхе диагносис анд треатмент оф ацуте анд цхрониц хеарт фаилуре; Еуропеан Социетy оф Цардиологy (ЕСЦ)
  • Диагносинг анд манагинг ацуте хеарт фаилуре ин адултс; НИЦЕ Цлиницал Гуиделинес (Оцт 2014)
  • Цхрониц хеарт фаилуре ин адултс - диагносис анд манагемент; НИЦЕ Гуиданце (Септ 2018)
  • Хеарт фаилуре - цхрониц; НИЦЕ ЦКС, Јануарy 2017 (УК аццесс онлy)
  • Манагемент оф цхрониц хеарт фаилуре; Сцоттисх Интерцоллегиате Гуиделинес Нетwорк - СИГН (2016)
  • Yанцy, Цлyде W.; Јессуп, Мариелл; Бозкурт, Биyкем; Бутлер, Јавед; Цасеy, Доналд Е.; Дразнер, Марк Х.; Фонароw, Грегг C.; Гераци, Степхен А.; Хорwицх, Тамара; Јануззи, Јамес L.; Јохнсон, Марyл Р.; Каспер, Едwард К.; Левy, Wаyне C.; Масоуди, Фредерицк А.; МцБриде, Патрицк Е.; МцМурраy, Јохн Ј.V.; Митцхелл, Јудитх Е.; Петерсон, Памела Н.; Риегел, Барбара; Сам, Флора; Стевенсон, Лyнне W.; Танг, W.Х. Wилсон; Тсаи, Емилy Ј.; Wилкофф, Бруце L.; Wилкофф, Б. L. (2013). „2013 АЦЦФ/АХА Гуиделине фор тхе Манагемент оф Хеарт Фаилуре”. Цирцулатион. 128 (16): е240—327. ПМИД 23741058. дои:10.1161/ЦИР.0б013е31829е8776. . Епуб 2013 Јун 5.
  • Натионал Хеарт Фаилуре Аудит Април 2015 то Марцх 2016; Бритисх Социетy фор Хеарт Фаилуре, Публисхед Аугуст 2017
  • Поцоцк, Стуарт Ј.; Арити, Цоно А.; МцМурраy, Јохн Ј.V.; Маггиони, Алдо; Кøбер, Ларс; Сqуире, Иаин Б.; Сwедберг, Карл; Добсон, Јоанна; Поппе, Катрина К.; Wхаллеy, Гиллиан А.; Доугхтy, Роб Н.; Мета-Аналyсис Глобал Гроуп ин Цхрониц Хеарт Фаилуре (2013). „Предицтинг сурвивал ин хеарт фаилуре: А риск сцоре басед он 39 372 патиентс фром 30 студиес”. Еуропеан Хеарт Јоурнал. 34 (19): 1404—1413. ПМИД 23095984. дои:10.1093/еурхеартј/ехс337. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zatajenje_srca&oldid=27445662”