Земни гас

Природни извор земног гаса у румунским Карпатима

Земни или природни гас је природно гасовито фосилно гориво, са великим уделом метана.

Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом, обично у гасној капи изнад нафте (влажни земни гас).

Захваљујући томе што му је главни састојак метан, у поређењу са осталим фосилним горивима има најмањи коефицијент емисије ЦО₂ по јединици ослобођене енергије. Зато се сматра да је земни гас еколошко гориво.

Састав

Састав земног гаса знатно варира у зависности од места где се јавља. Тамо где се јавља заједно са нафтом, обично има већи удео гасова са више угљеникових атома (влажни земни гас) и обрнуто (суви земни гас), када је учешће метана око 98%, па и до скоро 100%. (У таблици су осим оквирних граница у којима се крећу удели саставних компоненти земног гаса, као пример, дате и вредности у Југословенском гасоводу, чвориште Панчево, за јануар 1991. године)

Гас	уобичајно учешће	код Панчева
Гасовити угљоводоници
запремински удео метана (ЦХ4)	50 - 98 %	92,599 %
запремински удео етана (C2Х6)	< 10 %	2,784 %
запремински удео пропана (C3Х8)	< 7 %	0,413 %
запремински удео бутана (C4Х10)	< 7 %	0,056 %
Примесе
запремински удео водоника (Х2)		?
запремински удео угљенмоноксида (ЦО)		?
запремински удео угљендиоксида (ЦО2)	< 30 %	2,416 %
запремински удео кисеоника (О2)	< 12 %	?
запремински удео азота (Н2)	< 28 %	1,727 %
запремински удео сумпорових једињења (Х2С, ...)	< 2 %	?

Од угљеводоника, земни гас садржи метан, етан, пропан, н-бутан и изо-бутан, а јавља се и пентан (н-пентан и изо-пентани).

Осим угљоводоника, земни гас садржи у мањој или већој мери и примесе, и то гориве, као што су водоник, и донекле угљенмоноксид и негориве (угљендиоксид, кисеоник, азот), а неки садрже и сумпорова једињења, нпр. сумпорводоник, који је токсичан, кородиван, и крајње непожељан, те се одстрањује, чак и пре транспорта.

Топлотна моћ

Са саставом мења се и топлотна моћ: са већим уделом гасовитих угљоводоника са већим бројем угљеникових атома, расте и топлотна моћ.

Топлотна моћ сувих је оријентационо око 36МЈ/м³, а влажних око 38 МЈ/м³, а иде и до 41МЈ/м³. Следећа таблица наводи вредности горње топлотне моћи за поједине земље произвођаче (у опадајућем низу).

порекло гаса	Топлотна моћ (МЈ/м3)
Алжир	42
Индонезија	40,6
Норвешка	39,88
Велика Британија	39,71
Сједињене Америчке Државе	38,42
Русија	38,23
Канада	38,2
Саудијска Арабија	38
Узбекистан	37,89
Холандија	33,32

Топлотна моћ земног гаса у Југословенском гасоводу, чвориште Панчево се креће у границама 31,1 ÷ 33,6 МЈ/м³ (месечне средње вредности, за 1991. год.)

Остала својства

особина	вредност
Густина	ρ = 0,7 кг/м3 (гасовит); ρ = 400 kg/m³ (у течном стању)
Температура паљења	т = 650 °Ц
Температура пламена	1957 °Ц
Октански број	120 – 130
Брзина сагоревања	30 ÷ 50m/s (при експлозији 2.000m/s)
Однос ваздуха и гаса у смеши	10 : 1
Границе експлозивности смеше	4,4 ÷ 15%

Примена

У принципу, примена природног гаса се може поделити на његову примену као горива (било за грејање или покретање СУС мотора) и у хемијској индустрији (као извор водоника при производњи азотних ђубрива, потенцијално и за гориве ћелије).

Користи се у домаћинствима, као као енергент за грејање, односно кување. Домаћинства се снабдевају кућним разводом плина.

Користи се у индустрији, као енергент за грејање.

У последње време се све више користи и на возилима, као алтернативно гориво пре свега моторним бензинима, али и дизел гориву - то у сабијеном облику (већином) - као компримовани природни гас, а евентуално и као течни природни гас. (За примену земног гаса на возилима, види КПГ.) Природни гас је једно од најперспективнијих алтернативних горива.

Безбедност

Мирис

Земни гас, као такав, је гас без мириса. Приликом дистрибуције врши се његова одоризација, тј. додају му се гасови са мирисом (нпр. етил-меркаптан - једињење које садржи сумпор), тако да буде могуће осетити га чулом њуха, када се јави у концентрацијама изнад 1%.

Означавање

За означавање цеви са гасом, и других делова гасне инсталације, користи се жута боја.

Налажишта и земље произвођачи

Продукција земног гаса у м³ годишње

Највећа налазишта налазе се у Русији, САД, Ирану, Холандији, Алжиру и на Блиском истоку. У Србији су најважнија налазишта Елемир, Кикинда и Пландиште.

Међу највеће произвођаче земног гаса спадају Сједињене Америчке Државе, Русија и Канада.

Дистрибуција

Природни гас се дистрибуира, пре свега, разгранатом мрежом гасовода. У Европи се углавном користи руски гас, тако да је цела Европа зависна од количина земног гаса који испоручује Русија.

Србија се такође снабдева руским гасом, гасоводом преко Мађарске. Изградња другог крака гасовода (из Бугарске), планира се већ више десетина година.

Складишта

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Види још

• Течни земни гас
• Компримовани земни гас

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Земни гас