Зенон из Китијума

С Википедије, слободне енциклопедије

Зенона из Китијума не треба мешати са Зеноном из Елеје.
Зенон
Зенон из Китијума
Лични подаци
Пуно имеЗенон
Датум рођења333. п. н. е.
Место рођењаКитион,
Датум смрти264. п. н. е.
Место смртиАтина,
Филозофски рад
ЕпохаАнтичка филозофија
ИдејеОснивач стоицизма, три гране филозофије (физика, етика, логика),[1] Логос, рационалност људске природе, фантазија, каталепса, светско држављанство[2]

Зенон из Китијума (грч. Ζήνων ὁ Κιτιεύς, 333-264 год. п. н. е.) био је антички грчки филозоф, оснивач стоичке филозофије.[3]‍:Сецтионс 2, 15, 24, 30. Води порекло из Китијума (места такође познатог под називом Китијон, данашња Ларнака). Био је трговац, као и отац. Кажу да је почео са стоичким изучавањима, када је изгубио све што је имао у једном бродолому. Једно време је провео у Атини и ту се упознао са Сократовим радовима који су га веома привукли. Његов учитељ је био Кратет из Тебе, припадник киничке школе.[4][5]

Зенон је био присталица идеје идеално уредене светске државе (космополиса) коју, по њему, људи могу да успоставе удруживањем и заменом општег политичког закона моралним законом због чега је сматран једним од првих анархиста. Јасно је да је киничка школа извршила велики утицај на њега - Зенон је био аскета, одбацивао је савремене друштвене вредности и трудио се да се отараси порока.

Живот[уреди | уреди извор]

Младост и одгој[уреди | уреди извор]

Зенон је рођен око 334. п. н. е.[а] у Китију на Кипру. Већина детаља познатих о његовом животу потиче из биографије и анегдота које је сачувао Диоген Лаертије у својим Животима и мишљењима знаменитих филозофа, од којих неколико потврђује и Суда (византијска енциклопедија из 10. века).[6] Диоген извештава да је Зенонов интерес за филозофију започео кад се „посаветовао с пророчиштем да би сазнао што треба да учини да постигне најбољи живот и да је божји одговор био да преузме изглед мртвих. Схвативши што то значи, проучавао је древне ауторе”.[3]‍:п. 1 Зенон је постао богати трговац. На једном путовању из Феникије до Пиреја преживио је бродолом, након чега је отишао у Атену и посетио једног продавача књига. Тамо је наишао на Ксенофонтове Успомене. Био је толико задовољан тиме како је Сократ приказан у тој књизи, да је питао продавца где се могу наћи љиди попут Сократа. Управо тада је случајно пролазио Кратет из Тебе, најпознатији киничар који је у то време живио у Грчкој, и продавац књига показао је на њега.[3]‍:пп. 2–3

Зенон је описан као измучен, тамнопут човек,[3]‍:п. 1 који живи слободан, аскетски живот,[3]‍:пп. 26–27 упркос свом богатству. То се подудара с утицајима киничког учења, а барем је делом настављено у његовој стоичкој филозофији. Од дана кад је Зенон постао Кратетов ученик, показивао је снажну склоност филозофији, премда с превише урођене скромности да би асимилирао киничарску бестидност. Стога му је Кратет, желећи да излечи ову ману, дао лонац супе од леће да је пронесе кроз Керамеик (четврт у Атини); а кад је видио да се Зенон стиди и да лонац покушава да држи даље од погледа других људи, Кратет је ударцем палице разбио посуду. Кад је Зенон почео неугодно да бежи с супом од леће која му је текла низ ноге, Кратет је замерио: „Зашто бежиш, мој мали Феничанине? Ништа те страшно није снашло”".[3]‍:п. 3

Осим код Кратета, Зенон је учио код филозофа мегарске школе, укључујући Стилпона,[3]‍:пп. 2, 23 као и код дијалектичара Диодора Крона[3]‍:пп. 16, 25 и Филона.[3]‍:п. 16 Такође се наводи да је проучавао платонистичку филозофију под водством Ксенократа[3]‍:п. 2 и Полемона.[3]‍:пп. 2, 25

Оснивање стоичке школе[уреди | уреди извор]

Зенон је почео да предаје у колонади на атинској Агори познатој као Стоа поикиле (стгрч. Στοὰ Ποικίλη) 301. п. н. е. Његови су се ученици у почетку звали „Зенонци”, али на крају су постали познати као „стоици”, име које се раније примењивало на песнике који су се окупљали у Стоа поикиле.

Међу Зеноновим поштоватељима био је и македонски краљ Антигон II Гоната,[3]‍:пп. 6–9, 13–15, 36[7] који би посетио Зенона кад год је дошао у Атену. Зенон је наводно одбио позив да посети Антигона у Македонији, иако је њихова наводна преписка коју је сачувао Лертије[3]‍:пп. 6–9 несумњиво додатак неког каснијег писца.[8] Уместо тога, Зенон је послао свог пријатеља и ученика Персеја,[3]‍:пп. 6–7 који је живео са Зеноном у његовој кући.[3]‍:пп. 13,36 Међу осталим Зеноновим ученицима били су Аристон с Хија, Сфер и Клеант, који је наследио Зенона на месту водитеља (схоларха) стоичке школе у Атени.[3]‍:п. 37

Наводи се да је Зенон одбио атенско држављанство кад му је било понуђено, бојећи се да ће се показати неверним својој родној земљи,[9][3]‍:п. 12 где је био врло цењен и где је придонео обнови њезиних купалишта, након чега је његово име на тамошњем стубу урезано као „Зенон филозоф”.[3]‍:п. 6 Такође се наводи да је Зенон био озбиљне, тмурне нарави;[3]‍:п. 16,26[10] да је више волео друштво неколицине него многих;[3]‍:п. 14 да је волео да се удуби у истраживања;[3]‍:п. 15 и да није волео опширне и разрађене говоре.[3]‍:п. 18, 22 Диоген Лаертије сачувао је многе мудре и духовите Зенонове примедбе,[3]‍:п. 18–25 премда се ове анегдоте генерално сматрају непоузданима.[8]

Зенон је умро око 262. п. н. е. Диоген Лаертије о његовој смрти каже: „Кад је излазио из школе, спотакнуо се и пао, сломивши ножни прст. Ударивши шаком о земљу, цитирао је стих из [Есхилове] Ниобе: 'Стижем, стижем, зашто ме дозиваш?' и умро је на месту задржавајући дах”.[3]‍:п. 28

Током свог живота Зенон је био цењен због својих филозофских и педагошких учења. Између осталог, Зенон је почашћен златном круном,[3]‍:пп. 6, 11 а подигнут му је и надгробни споменик у част његовог моралног утицаја на младе свог времена.[3]‍:пп. 10–12

У његову част назван је кратер Зено на Месецу.

Филозофија[уреди | уреди извор]

Модерна биста Зенона у Атени.
Сократ, Платон, Питагора, Аристотел и Зенон, Франсоа Пуквиљ

Следећи идеје Старе академије, Зенон је филозофију поделио у три дела: логику (широка област која укључује реторику, граматику и теорије перцепције и мишљења), физику (која укључује не само науку, већ и божанску природу свемира) и етику, чији је крајњи циљ био да се постигне блаженство исправним начином живљења у складу с природом. Будући да су Зенонове идеје касније проширили Хрисип и други стоици, може бити тешко тчно одредити шта је он мислио. Али његови се општи ставови могу изнети на следећи начин.

Логика[уреди | уреди извор]

У обради логике логике, Зенон је био под утицајем Стилпона и осталих припадника Мегарске школе. Зенон је позвао на потребу да се постави основа за логику јер мудра особа мора знати како да избегне обману.[11] Цицерон је оптужио Зенона да је инфериоран у односу на своје филозофске претходнике у начину на који обрађује логику,[12] и могуће је да су тачнију обраду ове теме поставили његови наследници, укључујући Хризипа.[13] Зенон је истинске концепције поделио на разумљиве и несхватљиве,[14] допуштајући слободној вољи снагу пристанка (sinkatathesis / συνκατάθεσις) у разликовању чулних утисака.[15] Зенон је рекао да у том процесу постоје четири фазе које доводе до истинског знања, што је илустровао примером равне, испружене руке и поступним затварањем шаке:

Зенон је испружио прсте и показао длан, – „Перцепција”, – рекао је, – „јесте таква ствар”. – Затим, кад је мало затворио прсте, – „Пристанак је такав”. – После, кад је потпуно затворио руку и показао шаку, „то је”, рекао је, „разумевање”. Из тог поређења дао је том стању и ново име, назвавши га каталепсис (κατάληψις). Али кад је леву руку прислонио на десну и чврсто је примио за шаку: – „Знање” – рекао је, „тог је карактера”; и то је било оно што поседује само мудра особа.

— Цицерон, Ацадемица, II, 145.

Физика[уреди | уреди извор]

Универзум је, по Зеноновом мишљењу, Бог:[16] божански разумни ентитет, где сви делови припадају целини.[17] У овај пантеистички систем уградио је Хераклитову физику; универзум садржи божанску занатску ватру, која све предвиђа,[18] и која се простире по целој васељени, мора да произведе све:

Зенон, дакле, дефинише природу говорећи да је она уметнички делујућа ватра, која напредује утврђеним методама ка стварању. Јер он тврди да је главна функција уметности да ствара и производи и да оно што рука постигне у производњи уметности коју користимо, постиже се много више уметнички по природи, односно, као што сам рекао, уметнички радном ватром, која је мајстор других уметности.[18]

Ова божанска ватра,[15] или етар,[19] је основа за сву активност у универзуму,[20] која делује на иначе пасивну материју, која се нити повећава нити умањује.[21] Примарна супстанца у универзуму потиче од ватре, пролази кроз ниво ваздуха, а затим постаје вода: дебљи део постаје земља, а тањи део поново постаје ваздух, а затим се поново разређује у ватру.[22] Појединачне душе су део исте ватре као и светска душа универзума.[23] Следећи Хераклита, Зенон је усвојио став да је универзум пролазио кроз редовне циклусе формирања и уништења.[24]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Датирање Зеноновог живота представља контроверзно питање. Према Аполодору, како га наводи Филодем, Зенон је умро током Архенидесовог архонтата (262/261. п. н. е.). Према Перзеју (Диоген Лаертије, Животи и мишљења знаменитих филозофа, VII, 28), Зенон је живео 72 године. Тако се закључује да је рођен 334/333. п. н. е.. Уверљива хронологија за његов живот је следећа: рођен је 334/333. п. н. е., а у Атину је дошао 312/311. п. н. е. кад му је било 22 године.[3]‍:п. 28 Отприлике 10 година студирао је филозофију;[3]‍:п. 2 отворио властиту школу за време Клеархова архонтата 301/300. п. н. е.. (Филодем, О стоицима, 4); и био је на челу школе 39 година и 3 месеца (Филодем, О стоицима, 4), а умро је 262/261. п. н. е.. За више информација погледајте Фергусон 1911, стр. 185–186 и Доранди 2005, стр. 38

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Стоицисм - Интернет Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy”. www.иеп.утм.еду. Приступљено 19. 3. 2018. 
  2. ^ Буннин & Yу (2004). Тхе Блацкwелл Дицтионарy оф Wестерн Пхилосопхy. Оxфорд: Блацкwелл Публисхинг.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч Диогенес Лаертиус. Ливес оф тхе Еминент Пхилосопхерс, БООК VII. 
  4. ^ „Зено оф Цитиум Хелленистиц пхилосопхер”. Британница. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  5. ^ „Зено оф Цитиум”. Неw Wорлд Енцyцлопедиа. Приступљено 16. 1. 2021. (језик: енглески)
  6. ^ Суда, с.в. "Зено".
  7. ^ Епиктет, Разговори, II, 13, 14–15; Симпликије, Ин Епицтетус Енцхиридион, 51; Елијан, Разноврсне приче, IX, 26.
  8. ^ а б Брунт, П. А. (2013). „Тхе Политицал Аттитудес оф тхе Олд Стоа”. Ур.: Гриффин, Мириам; Самуелс, Алисон. Студиес ин Стоицисм. Оxфорд Университy Пресс. стр. 87. ИСБН 9780199695850. 
  9. ^ Плутарх, Де стоицорум репугнантиис, п. 1034
  10. ^ Сидоније Аполинар, Писма, IX. 9.
  11. ^ Цицерон, Ацадемица, II, 20.
  12. ^ Цицерон, Де финибус, IV 4.
  13. ^ Секст Емпирик, Против учитеља, VII, 253.
  14. ^ Цицерон, Ацадемица, II, 6, 24.
  15. ^ а б Цицерон, Ацадемица, I, 11.
  16. ^ Лаëртиус 1925, § 148.
  17. ^ Сеxтус Емпирицус, адв. Матх. иx. 104, 101; Цицеро, де Натура Деорум, ии. 8.
  18. ^ а б Цицеро, де Натура Деорум, ии. 22.
  19. ^ Цицеро, Ацадемица, ии. 41.
  20. ^ Цицеро, де Натура Деорум, ии. 9, иии. 14.
  21. ^ Лаëртиус 1925, § 150.
  22. ^ Лаëртиус 1925, § 142, цомп. 136.
  23. ^ Цицеро, Тусцуланае Qуаестионес, и. 9, де Натура Деорум, иии. 14; Лаëртиус 1925, § 156.
  24. ^ Стобаеус, Ецл. Пхyс. и.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Зенон из Китијума на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zenon_iz_Kitijuma&oldid=27553242”