Černobiljska katastrofa
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Černobiljska katastrofa je najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije. Nesreća se dogodila u blizini grada Černobilj u Ukrajini. Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, svaki reaktor je proizvodio 1 gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10% ukupne električne energije trošene u Ukrajini. Izgradnja reaktora broj 1 je počela 1970. godine. Počeo je sa radom 1977. godine, a zatim su sledili i reaktor broj 2 (1978), broj 3 (1981) i broj 4 (1983). Još dva bloka, reaktor broj 5 i 6, su bili pod nadzorom u vreme nesreće.
Sadržaj |
[uredi] Lokacija
Černobiljska elektrana (Lenjinova memorijalna nuklearna elektrana Černobilj) se nalazi u blizini grada Pripjata u Ukrajini, 18km severozapadno od grada Černobilja, 16km od granice sa Belorusijom i oko 110km severno od Kijeva.
[uredi] Plan i svrha testa
Opšte je poznato da je do nesreće u elektrani došlo usled testa na reaktoru. Testom je trebalo da se utvrdi da li električni generator, u slučaju da se turbogenerator ugasi, može u narednih 40-50 sekundi da obezbedi dovoljno električne energije za sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe Dizel agregati (testirao se slučaj kada bi došlo do prekida spoljašnjeg napajanja električnom energijom). Test je pre toga nekoliko puta izveden, ali rezultati su bili ispod očekivanja. Turbogenerator se suviše brzo gasio i prekidao sa radom i zato nije obezbeđivao dovoljno energije za vodene pumpe sistema za hlađenje. Kako bi ironija bila veća, svrha testa je bila pre svega povećavanje sigurnosti reaktora! Ovakva vrsta testa je shvatana kao stvar koja se tiče elektrike i s gledišta nuklearne bezbednosti nije bio važan. Takođe, bitno je napomenuti da test koji je trebalo da se sprovede nije imao odobrenje od organa koji su bili odgovorni za nuklearnu bezbednost reaktora u SSSR. Na osnovu rezultata prethodnog testa, napravljena su izvesna poboljšanja koja je trebalo ispitati. Naravno, ovakav test nije mogao da se izvrši dok je raktor radio i proizvodio električnu energiju. Zato se sačekalo vreme kada je jedan od reaktora trebalo da se privremeno isključi. Pošto je reaktor broj 4 trebalo privremeno da se isključi radi održavanja, on je izabran za realizaciju novog testa.
Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. godine, uzrok nesreće je isključivo greška operatera, po drugoj, objavljenoj 1991. godine, uzrok su greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora. Među faktorima koji su doprineli nesreći je svakako i neadekvatno obučeno osoblje. Direktor V. R. Brjukov je pre transfera u černobiljsku nuklearnu elektranu radio u termoelektrani na ugalj. Glavni inženjer Fomin je takođe imao iskustva samo na konvencionalnim elektranama. Djatlov, zamenik glavnog inženjera, je imao iskustva, ali na nuklearnim reaktorima u podmornicama. Djatlov je posle nesreće isticao da su u uputstvima za rukovanje, dizajneri reaktora „namerno“ propustili da napomenu da su reaktori nestabilni na pojedinim opsezima snage, pre svega pri nižim. Pri nižoj snazi, u reaktoru se povećava koncentracija fisionih produkta, gde najznačajniju ulogu ima ksenon. Njegova koncentracija se veoma brzo povećava i reaktor se teško kontroliše. Operateri takođe nisu bili svesni mane ili bolje rečeno osobine kontrolnih šipki. Naime, deo kontrolnih šipki koji prvi ulazi u reaktor je bio napravljen od grafita što dovodi do povećanja intenziteta nuklearne fisije u jezgru reaktora tj. povećava reaktivnost u zoni reaktora. Usled ovakvog dizajna, spuštanje kontrolnih šipki u reaktor dovodilo je do kratkog povećanja reaktivnosti u reaktoru pre željenog sniženja.
Opis testa:
- Operateri su počeli da snižavaju snagu reaktora
- Cilj je bio, da se na snazi od 700 megavati, isključi sistem za hlađenje u slučaju havarije, kako bi se odstranila mogućnost njegovog negativnog uticaja na eksperiment
- Trebalo je isključiti 4 pumpe koje snabdevaju hladnom vodom reaktor, i priključiti ih na turbogenerator koji će se isključiti u toku testa
- Gašenje turbogeneratora
[uredi] Tok događaja
Eksplozija se desila na četvrtom reaktoru, poznat kao reaktor Černobilj, Nuklearne elektrane „Lenjin“, u 01:23 po moskovskom vremenu 26. aprila 1986. godine. Glavni uzrok nesreće je pre svega nedovoljno ispitana tehnologija ovog tipa reaktora i njegova nestabilnost pri niskoj snazi reaktora ali takođe ne treba zanemariti ljudski faktor, loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera reaktora. Te večeri, kada se dogodila nesreća, predviđena je realizacija eksperimenta na reaktoru. Zanimljivo je napomenuti, da prilikom spuštanja kontrolnih šipki u RBMK reaktor, koji treba da snize nastanak neutrona i postepeno zaustave lančanu reakciju, dolazi do povećanja reaktivnosti u reaktoru, što je naravno obrnuto od glavne funkcije tih šipki. Ova osobina reaktora je bila poznata ali verovatno nedovoljno istražena i objašnjena u to vreme. Ujedno, ta osobina će i dovesti do povećanja reaktivnosti reaktora što je rezultiralo snažnom eksplozijom.
Kada je test počeo, operateri su krenuli sa snižavanjem snage reaktora. Reaktor je na snazi od 200 megavati bilo veoma teško kontrolisati i stoga su operateri izvadili veliki broj šipki za regulaciju (u reaktoru je ostalo samo 6 do 8 šipki što je bilo protiv pravila i pretpisa). Po gašenju turbogeneratora, došlo je do povećanja pritiska u reaktoru a ujedno i do opadanja nivoa vode za hlađenje s obzirom da su pumpe usporavale zajedno sa ugašenim generatorom koji je obezbeđivao energiju za njih. Došlo je nakon toga do povećanja temperature vode na ulazu u reaktor, što je ujedno povećavalo njegovu snagu do nekontrolisanog nivoa. Kako su operateri veći deo šipki za regulaciju snage već izvadili iz reaktora, nisu sada imali čime da snize snagu istog. Operateri su se potpuno oslonili na dugme za automatsko gašenja reaktora u slučaju nesreće, ali kako su parametri u reaktoru bili nedopustivo visoki, ovaj sistem nije bio u mogućnosti da reaktivitu snizi.
[uredi] Eksplozija
Uzrok rušenja bloka elektrane je pre svega bila parna eksplozija koja je nastala nakon neuspešnog testa. Parna eksplozija je posledica brzog pregrevanja uranijumovih štapova, koji više nisu mogli na adekvatan način da se hlade vodom. Prilikom pregrevanja ovih štapova došlo je do pregrevanja vode koja je služila za njihovo hlađenje. Došlo je do naglog porasta pritiska u bloku i ubrzo ni debeli zidovi od armiranog betona nisu mogli da izdrže pritisak, što je dovelo do eksplozije i rušenja tog bloka elektrane. Iznad gorivnih eleemenata se nalazio poklopac težak 2000 tona koji takođe nije uspeo da spase okolinu od radioaktivnih elemenata ispuštenih u toku nesreće.
[uredi] Elektrana posle nesreće
Posle nesreće je rad elektrane bio otežan zbog opasnosti po zdravlje zaposlenih. Ipak, zbog loše energetske situacije u zemlji, preostali reaktori su nastavili sa radom, dok je izgradnja 5. i 6. bloka obustavljena. Nad oštećenim reaktorom broj 4 je sagrađen sarkofag, a između njega i zgrada (koje su ostale u daljoj upotrebi) je sagrađena betonska barijera debela oko 200 m. Reaktor broj 1 je prestao sa radom u novembru 1996. godine u sklopu dogovora vlade Ukrajine i međunarodnih organizacija poput IAEA. Godine 1991. je izbila vatra na reaktoru broj 2 i pri tom je zaključeno da je taj reaktor nemoguće popraviti. Reaktor broj 3 je 15. decembra 2000. godine lično isključio tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Time je ova elektrana prestala da bude proizvođač električne energije.
[uredi] Spoljašnje veze
- Knjiga supervizora testa ((ру))
- Sajt o Pripjatu, gradu pored elektrane
- Izveštaj stranke zelenih u Evropskom parlamentu (2006; 2,15 MB), ((en))
- BiBiSi Kratka prezentacija o uzroku nesreće ((en))
- Avetinjski grad
- Najčešća pitanja o Černobilju (IAEA)
Koordinate: 51° 23' 22" SG Š, 30° 05' 57" IGD
