Đorđe Lobačev

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Đorđe Lobačev

Đorđe Lobačev.jpg
Puno ime Jurij Pavlovič Lobačev
Datum rođenja: 4. mart 1909.
Mesto rođenja: Skadar (Osmansko carstvo)
Datum smrti: 23. jul 2002.
Mesto smrti: Sankt Peterburg (Rusija)

Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 — 23. jul 2002.), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa.[1] Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi.[2] Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć — prvog stripa objavljenog u SSSR 1966.[1][2] Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime.[3]

Sadržaj

Biografija[uredi]

Detinjstvo i mladost[uredi]

Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul.[4]

Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost.

U periodu 1922 — 1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Predratna stripska karijera[uredi]

Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame.

Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik.

Kao jedan od autora tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939).

Posleratni period[uredi]

Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip.

U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života.

Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica.

Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana.

Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine.

Stripografija[uredi]

„Panorama“[uredi]

  • „Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Strip“[uredi]

  • „Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski)

„Crveni vrabac“[uredi]

  • „Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) nedovršeno

„Politika“[uredi]

  • „Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović)
  • „Ženidba cara Dušana” 1938.
  • „Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović)
  • „Baron Minhauzen” 1940.
  • „Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) nedovršeno

„Mika Miš“[uredi]

  • „Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna)
  • „Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina)
  • „Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937.
  • „Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38.
  • „Plava pustolovka”- epizoda: „Gorostasova osveta” 1938.
  • „Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938.
  • „Plava pustolovka”- epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938.
  • „Princeza Ru” 1938.
  • „Beli duh” 1938.
  • „Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39.
  • „Plava pustolovka” 1939.
  • „Beli duh” 1940.

„Mali zabavnik Mika Miš“[uredi]

  • „Prepad u avionu” 1937.

„Tarcan“[uredi]

  • „Beli duh” 1938.

„Politikin zabavnik“[uredi]

  • „Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki)
  • „Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939.
  • „Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović)

„Mikijevo carstvo“[uredi]

  • „Šeikov sin” 1939.
  • „Gospodar smrti” 1939.
  • „Gospodar smrti” 1939/40.
  • „Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940.
  • „Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940.

„Kolo“[uredi]

  • „Biberče” 1942. (prva skraćena verzija)

„Duga“[uredi]

  • „Pionir Ika i leni drug Žika” 1945.

„Biberče“[uredi]

  • „Biberče” 1951. (druga duža verzija)

„Politikin zabavnik“[uredi]

  • „Tajanstvena pećina” 1965.
  • „Hajduk Veljko” 1965.
  • „Saturn dolazi u pomoć” 1966.
  • „Doživljaji u brdima” 1966/67.
  • „Čuvaj se senjske ruke” 1967. (prema romanu Augusta Šenoe)

„Pegaz“[uredi]

  • „Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma)

„Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976.[uredi]

  • „Ženidba Dušanova” (nova verzija)
  • „Baš Čelik” (nova verzija)
  • „Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija)
  • „Propast grada Pirlitora” (nova verzija)
  • „Biberče” (nova verzija)

Izvori[uredi]

  1. ^ a b Odlazak Đorđa Lobačeva: Avantura je šampanjac života, Nebojša Grujičić, VREME 604, 1. avgust 2002. / KULTURA
  2. ^ a b Intervju: Đorđe Lobačev - Prednosti Troglave aždaje, Sonja Ćirić, Vreme broj 516, 23. novembar 2000. / Mozaik
  3. ^ Škola stripa „Đorđe Lobačev“ na veb stranici Studentskog kulturnog centra
  4. ^ IN MEMORIAM Đorđe Lobačev (1909-2002), „Glas javnosti“, Beograd, 1. avgust 2002.

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

P vip.svg Portal Biografija
Preuzeto iz „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Лобачев&oldid=7266841“