Ja
Prema psihoanalitičkoj teoriji Ja predstavlja jednu od tri instance psihičkog aparata (Ja, Ono i Nad Ja). U dinamici psihičkog života Ja je središnji, najbitniji i najsloženiji deo svesne ličnosti sa najvažnijom funkcijom komunikacije sa realnošću i kontrole nagona. Poseduje odbrambene mehanizme koji omogućavaju da isključi pojedine nagonske težnje iz svesti, da spreči ili odloži njihovo zadovoljenje kao i da transformiše pojedine nagonske impulse. Time Ja opaža, oseća, misli i planira ponašanje ličnosti. Materijalni aspekt čovekovog Ja predstavlja njegovo fizičko telo (telesno Ja), a društveni kako ga drugi vide (socijalno Ja). Ja je u normalnom stanju dobro integrisana subjektivna struktura koja objedinjuje mnoge centralne vrednosti, stavove, crte, motive, emocije i uloge pojedinca.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vidanović, Ivan (2006). Rečnik socijalnog rada. Beograd: Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije. ISBN 86-904183-4-2. COBISS.SR 130623244.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
