Jamajka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 18° 15' SG Š 77° 30' ZGD

Jamajka
Jamaica
Zastava Jamajke Grb Jamajke
Zastava Grb
krilatica: Out of many, one people
Himna
Jamaica, Land We Love
Položaj Jamajke
Glavni grad Kingston
Službeni jezik engleski
 — Kraljica Elizabeta II
 — Generalni guverner Patrik Alen
 — Premijer Porša Simpson Miler
Nezavisnost: Od Ujedinjenog Kraljevstva
6. avgusta 1962.
Površina  
 — ukupno 10.991 km² (166)
 — voda (%) 1,5
Stanovništvo  
 — 2013. 2.717.991 [1] (141)
 — gustina 252/km² 
Valuta Dolar (JMD)
Vremenska zona UTC -5
Internet domen .jm
Pozivni broj +1-876

Jamajka (engl. Jamaica) država je na istoimenom ostrvu u Karipskom moru [2]. Površina ostrva je 10.990 km², što ga po veličini svrstava na treće mesto u Velikim Antilima. Jamajka po svojoj površini je peta zemlja u Karibima, iza Kube, Dominikanske Republike, Haitija, i Bahama.[3] Jamajka se nalazi oko 145 kilometara južno od Kube, i 191 kilometar zapadno od Hispaniole.

Pripadnici domorodačkog naroda Taino su ovo ostrvo zvali Šajmaka, što na aravak jeziku znači zemlja drveta i vode ili zemlja proleća.[4]

Do 1665. ostrvo je bilo španski posed i zvalo se Santijago (šp. Santiago), nakon čega je prešlo u ruke Engleza (kasnije Velike Britanije), kada je nazvano Jamajka. Punu nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekla je 6. avgusta 1962.[5] Na ostrvu živi oko 2,8 miliona ljudi, što Jamajku svrstava na treće mesto po broju stanovnika među anglofonim zemljama Amerike, posle SAD i Kanade. Najveći i glavni grad je Kingston, sa 937.700 stanovnika.[6][7] Usled velike emigracije iz zemlje širom sveta postoji brojna jamajkanska dijaspora.[8]

Na čelu države je engleska kraljica Elizabeta II s obzirom da je Jamajka jedna od članica Komonvelta. Njen predstavnik u Jamajci je generalni guverner Jamajke ser Patrik Alen. Na čelu vlade je premijer Porša Simpson Miler. Jamajka je parlamentarna ustavna monarhija sa dvodomnom skupštinom koju čine senat, čije članove imenuje vođa opozicije u predstavničkom domu i premijer, i predstavnički dom, čiji se članovi biraju na izborima.[9][10][11][12]

Geografija[uredi]

Doktors Kejv Bič Klab je popularno turističko odredište u Montego Beju.
Živopisni vodopadi reke Dans River kod Očo Riosa.

Jamajka je po veličini treće ostrvo na Karibima.[13] Smeštena je između 17 i 19 stepeni SGŠ i 76 i 79 stepeni ZGD. Planine, uključujući i Plave planine, dominiraju unutrašnjošću ostrva, dok obalski deo obuhvata uzana ravnica.[14] Najvažniji gradovi, među kojima je i Kingston, na južnoj obali ostrva su: Portmor, Speniš Taun, i Mandevil, dok su na severnoj strani Očo Rios, Port Antonio, Negril, i Montego Bej.[15]

Kingston Harbor je sedma po veličini prirodna luka na svetu.[16]

Klima na Jamajki je tropska, sa vrelim i vlažnim vremenom, iako je na višoj nadmorskoj visini u unutrašnjosti ostrva umerenija.[17] Neke oblasti na južnoj obali, kao što su ravnice Ligvaneja ili Pedro, su relativno suva.[18]

Jamajka se nalazi u pojasu uragana pa je nekada izložena velikom olujnom nevremenu.[19] Uragani Čarli i Gilbert pogodili su Jamajku 1951. i 1988. izazvavši veliku štetu i mnogo mrtvih. Tokom prve decenije 21. veka uragani Ajvan, Din i Gustav su naneli veliku štetu ostrvu.

Istorija[uredi]

Preistorija[uredi]

Pripadnici naroda Aravak i Taino su se iz Južne Amerike nastanili na ostrvu između 4000. i 1000. p. n. e..[20] U vreme dolaska Kristifora Kolumba 1494. na ostrvu je postojalo više od 200 sela kojima su vladale seoske poglavice. Najnaseljenija je bila južna obala ostrva, posebno oblast danas poznata kao Old Harbor.[20]

Španska vladavina[uredi]

Kristifor Kolumbo je 1494. ostrvo proglasio španskim posedom a smatra se da se on iskrcao u Draj Harboru, koji se sada zove Zaliv Diskaveri.[21] Postoji i nedoumica da li se iskrcao u zalivu Sent Ens ili u zalivu Diskaveri. Zaliv Sent Ens je Kolumbo prvobitno nazvao Santa Glorija. Jednu milju ka zapadu od zaliva Sent Ens je mesto gde je napravljena prva španska naseobina na ostrvu Sevilja la Nueva. Osnovana je 1509. ali je napuštena 1524. zbog loših uslova života.[22] Glavni grad ostrva je 1534. postao Santo Hago de la Vega, današnji Speniš Taun

Britanska vladavina[uredi]

Godine 1660. na Jamajki je živelo oko 4500 belaca i 1500 crnaca[23] ali su već tokom sedamdesetih godina 17. veka crnci postali većinsko stanovništvo.[24]

Englezi su predvođeni admiralom Vilijamom Penom i generalom Robertom Venejblesom osvojili ostrvo 1665. ali je otpor Španaca potrajao još nekoliko godina.[25] Glavni grad parohije Sent Džejms, Montego Bej, dobio je ime po španskom nazivu za Zaliv Masti (šp. manteca bahía), što ukazuje da je u ovoj oblasti bila razvijena proizvodnja masti od mnogobrojnih veprova koji su tamo živeli.[26]

Henri Morgan je bio čuveni karipski pirat i gusar.[27]

Do 1660. Jamajka je postala utočište za Jevreje iz Francuske, Španije i Portugalije. Prvi Jevreji su na ostrvo stigli 1510. ubrzo nakon što se sin Kristifora Kolumba nastanio na Jamajki. Nakon što su Britanci preuzeli upravu nad ostrvom, Jevreji su procenili da treba da pozovu karipske pirate da se nastane čime bi onemogućili Špance da povrate kontrolu nad Jamajkom. Odlučili su da se pirati nastane u Port Rojalu. Englezi su prihvatili ove planove jer su smatrali da će time sprečiti napad na ostrvo.[28]

Španski kolonisti su napustili ostrvo pošto su Englezi oslobodili njihove robove.[25] Robovi su se nastanili u planinama i pridružili su se simaronima.[29] Jamajkanski simaroni su se tokom 18. veka borili protiv Britanaca.[29] Naziv simaroni se i danas koristi za njihove potomke. Tokom prvih 200 godina britanske vladavine, Jamajka je postala jedan od najvećih proizvođača šećera na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od 77.000 tona u razdoblju od 1820. do 1824. Nakon ukidanja trgovine robovima 1807,[30] Britanci dovode Indijce i Kineze da rade kao sluge pod ugovorom, čime su nadomestili nedostatak radne snage. Veliki broj ljudi koji je na ovaj način došao na Jamajku ostao je da živi tamo.

Usled zavisnosti Jamajke od robovske radne snage do početka 19. veka bilo je dvadeset puta više crnaca nego belaca.

Nakon niza pobunâ robova na ostrvu i promena u Velikoj Britaniji, britanska vlada je 1833. zvanično ukinula robovlasništvo. Godine 1834. na Jamajki je živelo 371.070 ljudi, od kojih su 15.000 bili belci; 5.000 slobodni crnci; 40.000 obojeni tj. mulati; i 311.070 robovi.[23]

Jamajkanski premijer Majkl Manli i njegova žena sa predsednikom SAD Džimijem Karterom 1977.

Nezavisnost[uredi]

Jamajka je polako sticala nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva. Godine 1958. postala je provincija u okviru Federacije Zapadnih Indija, jedne federacije u okviru Britanskih Zapadnih Indija. Punu nezavisnost je stekla napuštanjem federacije 1962.

Prvu deceniju nezavisnosti Jamajke karakteriše snažan privredni razvoj sa godišnjom stopom rasta BDP-a od šest posto. Tokom tih godina državu su vodili Aleksander Bustamante, Donald Sangster u Hju Širer. Rast privrede je ostvaren zahvaljujući velikim privatnim investicijama u preradu boksita, turizam, proizvodnju, i u nešto manjoj meri u poljoprivredu.

Pored velikog rasta privrede povećale su se klasne razlike a postojala je i zabrinutost da je gradska sirotinja izostavljena iz podele prihoda. Nakon usporavanja svetske privrede 1970. godine, dolazi do promene vlasti. Narodna nacionalna partija (engl. People's National Party) dolazi na vlast 1972. godine. Pored napora da stvori socijalno pravednije društvo po pitanju obrazovanja i zdravstvene zaštite, Jamajka je nastavila da ekonomski posrće. Njen društveni proizvod je do 1980. pao za 25 % u odnosu na nivo iz 1972. Ekonomsko posrtanje se nastavilo i tokom osamdesetih godina 20. veka čemu je doprinelo smanjenje proizvodnje aluminijuma i opadanje turističke aktivnosti.

Politika[uredi]

Unutrašnjost Parlamenta Jamajke

Jamajka je parlamentarna demokratija i ustavotvorna monarhija. Kraljica Elizabeta II je jamajkanski monarh.[31] Međutim, s obzirom da je Elizabeta II na čelu još petnaest zemalja unutar Komonvelta i da boravi uglavnom u Ujedinjenom Kraljevstvu, kao kraljicu Jamajke u Jamajki nju predstavlja generalni guverner Jamajke. Generalnog guvernera imenuju premijer i vlada Jamajke a njegovo postavljenje odobrava monarh. Sve članove vlade postavlja generalni guverner na predlog premijera. Monarh i generalni guverner imaju uglavnom protokolarne uloge, iako imaju i diskreciono pravo koje mogu da koriste u slučaju ustavne krize.

Sadašnji ustav Jamajke doneo je zajednički dvopartijski komitet 1962. godine. Postao je važeći sa proglašenjem nezavisnosti 1962. i njenim prihvatanjem u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva.

Parlament Jamajke ima dva doma, Predstavnički dom (donji dom) i Senat (gornji dom). Članovi Predstavničkog doma su direktno izabrani. Generalni guverner za premijera određuje onog člana Predstavničkog doma koji po njegovoj proceni može da dobije većinu u ovom telu.

Senatore zajednički imenuju premijer i lider opozicije a nakon toga njihov izbor odobrava generalni guverner.

Predsednik vlade Jamajke Porša Simpson Miler dolazi u parlament sa svojim saradnicima.

Sadašnji predsednik vlade Jamajke Porša Simpson Miler[9] na dužnost je stupila 5. januara 2012.

Jamajka ima tradicija dvostranačkog političkog sistema, gde vlast s vremena na vreme vrše Narodna nacionalna partija i Radnička partija Jamajke (engl. Jamaica Labour Party). Od 2012. dvotrećinsku većinu u parlamentu ima Narodna nacionalna partija.

Parohije[uredi]

Jamajka je podeljena na 14 parohija, objedinjenih u tri istorijska okruga, koji nemaju nikakav administrativni značaj.

Okrug Kornvol Glavni grad km² Okrug Midlseks Glavni grad km² Okrug Sari Glavni grad km²
1 Hanover Lucea   450 6 Klarendon Mej Pen 1,196 11 Kingston Kingston 25
2 Sent Elizabet Blek River 1,212 7 Mančester Mandevil    830 12 Portland Port Antonio 814
3 Sent Džejms Montigo Bej   595 8 Sent En Sent En's Bej 1,213 13 Sent Endru Half Vej Tri 453
4 Triloni Falmut   875 9 Sent Ketrin Speniš Taun 1,192 14 Sent Tomas Morant Bej 743
5 Vestmorland Savan la Mar   807 10 Sent Meri Port Marija    611
Hanover Sent Elizabet Sent Džejms Triloni Vestmorland Klarendon Mančester Sent En Sent Ketrin Sent Meri Parohija Kingston Portland Sent Endru Sent TomasJamaica parishes numbered2.png
O ovoj slici

Stanovništvo[uredi]

Etničko poreklo[uredi]

Broj stanovnika Jamajke (u hiljadama) od 1961. do 2003.
Ulice Montigo Beja

Prema popisu iz 2001. većina stanovnika Jamajke je afričkog porekla. Najbrojnija etnička zajednica među Afrikancima koji su dovedeni na Jamajku su bili pripadnici naroda Akan, sa područja današnje Gane, i pripadnici naroda Igbo, iz današnje Nigerije.[32]

Drugu najbrojniju etničku grupu čine melezi, među kojima mnogi imaju irsko poreklo. Većina meleza se jednostavno izjašnjava kao „Jamajčani“.[33][34][35][36]

Etnički sastav Jamajke je sledeći: 76,3 % su crnci, 15,1 % mulati, 3,4 % Indusi i melezi Indusa i crnaca, 3,2 % belci, 1,2 % Kinezi i 0,8 % ostali.

Jamajčana libanskog, sirijskog, engleskog, škotskog, irskog i nemačkog porekla ima malo ali su veoma uticajni u društvenoj privrednoj sferi na ostrvu.[37]

Poslednjih godina povećao se broj imigranata, uglavnom iz Kine, Haitija, Kube, Kolumbije i latinoameričkih država. Na Jamajci živi oko 20.000 latinoamerikanaca i 7.000 Amerikanaca, kao i mnogo Amerikanaca, Britanaca, i Kanađana jamajčanskog porekla.[38]

Kultura[uredi]

Iako mala zemlja, Jamajka je bogata kulturom i dosta prisutna u svetu. Muzički žanrovi kao što su rege, ska, rokstedi, dab i, u nešto novijem vremenu, denshal, raga i raga džangl su svi nastali na Jamajci. Bob Marli, možda najpoznatiji rege mužičar, rođen je na Jamajci i uživa veliko poštovanje u svojoj domovini.

Reference[uredi]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Top 5 Largest Countries in the Caribbean“. Aneki.com Приступљено 6. 8. 2012.. 
  4. ^ „Taíno Dictionary“ (на Spanish). The United Confederation of Taíno People. Archived from the original on 16. 10. 2007. Приступљено 18. 10. 2007.. 
  5. ^ „Independence“. Jis.gov.jm. 6. 8. 1962. Приступљено 6. 8. 2012.. 
  6. ^ „Population of Kingston, Jamaica“. Population.mongabay.com. 16. 8. 2010. Приступљено 6. 8. 2012.. 
  7. ^ „Jamaica – Largest Cities“. GeoNames Приступљено 11. 10. 2010.. 
  8. ^ „A page of Jamaican migration history - Columns“. JamaicaObserver.com. 4. 6. 2012. Приступљено 6. 8. 2012.. 
  9. ^ a b „About the Office of the Prime Minister | Government of Jamaica - Office of the Prime Minister“. Opm.gov.jm Приступљено 6. 8. 2012.. 
  10. ^ „Queen and Jamaica“. Royal.gov.uk Приступљено 3. 9. 2012.. 
  11. ^ „JAMAICA: Constitution of 1962“. Pdba.georgetown.edu Приступљено 6. 8. 2012.. 
  12. ^ „Jamaica country profile“. BBC News. 26. 5. 2010. Приступљено 11. 10. 2010.. 
  13. ^ „County Background – Jamaica“. Pan American Health Organization Приступљено 11. 10. 2010.. 
  14. ^ „Geography of Jamaica“. Jamaica Gleaner Приступљено 11. 10. 2010.. 
  15. ^ „Jamaican Cities“. My Island Jamaica Приступљено 11. 10. 2010.. 
  16. ^ „Port Authority History“. Port Authority of Jamaica Приступљено 11. 10. 2010.. 
  17. ^ „Jamaica Climate and Weather“. Word Travels Приступљено 11. 10. 2010.. 
  18. ^ „Climate of Jamaica“. Jamaica Gleaner Приступљено 11. 10. 2010.. 
  19. ^ „Construction and Building in Jamaica“. Projects Abroad Приступљено 11. 10. 2010.. 
  20. ^ a b „The Taino of Jamaica (Jamaica)“. Jamaicans.com. 1. 4. 2001. Приступљено 4. 7. 2009.. 
  21. ^ Pickering, Keith A.. „A Christopher Columbus Timeline“ Приступљено 30. 9. 2010.. 
  22. ^ „History of Jamaica“. Jamaica National Heritage Trust Приступљено 30. 9. 2010.. 
  23. ^ a b Donovan, J. (1910). Jamaica. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company
  24. ^ Trevor Burnard, "A failed settler society: marriage and demographic failure in early Jamaica", Journal of Social History, Fall, 1994
  25. ^ a b „Jamaica's English History“. Jamaica National Heritage Trust Приступљено 30. 9. 2010.. 
  26. ^ „Town of Montego Bay info“. Mobay.com. 7. 5. 2007. Приступљено 4. 7. 2009.. 
  27. ^ "Henry Morgan: The Pirate Who Invaded Panama in 1671", Historynet.com.
  28. ^ Kritzler (2009), str. 15.
  29. ^ a b Benitez, Suzette. „The Maroons“ Приступљено 30. 9. 2010.. 
  30. ^ The Sugar Revolutions and Slavery, U.S. Library of Congress
  31. ^ Queen of Jamaica http://www.royal.gov.uk/MonarchAndCommonwealth/Jamaica/Jamaica.aspx
  32. ^ Richardson, David; Tibbles, Anthony; Schwarz, Suzanne (2007). Liverpool and Transatlantic Slavery. Liverpool University Press. стр. 141. ISBN 978-1-84631-066-9. 
  33. ^ „Pieces of the Past:The Arrival Of The Irish“. Jamaica Gleaner. 1. 12. 2003. Приступљено 20. 12. 2010.. 
  34. ^ „How a huge Irish community came to be in Jamaica“. Repeatingislands.com. 23. 6. 2010. Приступљено 20. 12. 2010.. 
  35. ^ "How a huge Irish community came to be in Jamaica: How the Irish ended up in the Caribbean Sea in the 1600s", DANIEL O'CARROLL, Irish Central magazine, 23 June 2010
  36. ^ „A Short History of the Irish in Jamaica, Part 1 of 3 – The Wild Geese Today“. Thewildgeese.com Приступљено 20. 12. 2010.. 
  37. ^ http://www.uwi.edu/territories/jamaica.aspx
  38. ^ „Special Reports | Brits Abroad“. BBC News. 6. 12. 2006. Приступљено 4. 7. 2009.. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]