Jarilo

Jarilov kip u Ukrajini.

Jarilo (negde Jaro, Jarovid, Jarovit) je u mitologiji starih Slovena bog prolećne vegetacije i plodnosti, a ponekad je bio povezivan i sa ratom. Zamišljan je kao izuzetno lep mladić, koji jaše na belom konju, u beloj odeći, bosonog, okićen poljskim cvećem i sa svežnjem klasja u rukama. Zbog toga su u različitim prolećnim obredima, devojke odevene u belo i ovenčane cvećem, jahale na belim konjima. U njegovu slavu su pravljene i lutke od slame, koje su nazivane imenom ovog božanstva.
Njegovo ime dolazi od korena „jar"-"sila“, „sirovost“, i korena „vid“, što znači „gospodin“.

Izvori

Jedini istorijski izvor koji pominje ovo božanstvo je biografija Otoa od Bamberga, nemačkog biskupa, koji je tokom svojih misija na pokrštavanju paganskih plemena Lužičkih Srba i Polapskih Slovena, naišao na festivale u čast boga rata Gerovita u gradovima Volgast i Hafelberg. Gerovit je najverovatnije nemački izraz za slovensko ime Jarovid.

Obožavanje ovog boga je ipak preživeli u slovenskom narodnom verovanju mnogo vremena nakon pokrštavanja. U Rusiji, Belorusiji i Srbiji su sve do 19. veka održavani narodne svečanosti po imenu Jarilo krajem proleća ili početkom leta. Ove svetkovine su u potpunosti bili nehrišćanskog porekla, a čak i najraniji istraživači slovenske mitologije su u njima lako prepoznavali u njima ostatke paganskih svetkovina u čast boga proleća. U severnoj Hrvatskoj i južnoj Sloveniji održavane su slične svečanosti po imenu Jurjevo, Zeleni Juraj ili Zeleni Jurij. Po imenu se ovo su bili svetkovine u čast svetog Đorđa, ali skoro svi elementi proslave su bili paganskog porekla i izuzetno slični Jarilima kod drugih slovenskih naroda.

Svi ovi prolećni festivali su u osnovi bili slični: povorka meštana bi išla u šetnju oko sela ili kroz selo na ovaj dan. Nešto ili neko bi predstavljao Jarila ili Juraja. To je mogla biti lutka od slame, čovek ili dete ukrašen sa zelenim grančicama ili devojka obučena u muškarca koja jaše na konju. Pevale su se pesme koje su aludurale na Jarilov povratak iz daleke zemlje preko mora, povratak proleća, blagoslove, plodnost i bogatu žetvu koja će doći.

Jarovit je Perunov sin. Kad se rodio, Veles ga je oteo i odveo u podzemni svet i tamo provodi detinjstvo sa Velesovim ćerkama. U proleće, već kao jak mladić, vraća se Perunu, svome ocu. Kako su stari Sloveni zamišljali svet kao ogromno stablo, Jarovit se u podzemnom svetu nalazio u samom korenju stabla. Da bi došao do vrha, morao je proći kroz krošnju, odnosno svet ljudi i tako on donosi proleće. Jarovit zatim upoznaje Moranu, svoju sestru, Perunovu kći i oni se zaljubljuju. Njihova ljubav donosi hranu i žitarice kroz celu godinu. Zbog nevere, Perun ubija Jarovita gromom, a Morana postaje bela starica — zima, umire i odlazi u podzemlje. U svet ljudi dolazi hladna zima. Zatim se Jarovit ponovo rađa i sve se ponavlja iz početka. U hrišćanstvu su ovi mitski događaji obeleženi praznicima. Rođenje Jarovita je Đurđevdan, na proleće, svadba Jarovita i Morane na Ivanjdan, zemlja je već oplođena, počinje leto.

Literatura

• Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
• Slovenska mitologija enciklopedijski rečnik // Redaktori Svetlana M. Tolstoj Ljubinko Radenković — Zepter book world, Beograd, 2001.
• Nenad Gajić, Slovenska mitologija, Laguna, Beograd, 2011.
• Veselin Čajkanović, Stara srpska religija i mitologija, Beograd, 1994.
• Sreten Petrović, Srpska mitologija u verovanju, običajima i ritualu, Beograd, 2015.
• Spasoje Vasiljev, Srpska mitologija, Srbobran, 1928.
• Dr Josip Mal, Istorija slovenskog naroda, Ljubljana 1939.
• Timar Merseburški, Hronika, 1012.-1018.
• Helmold, Hronika Slovena, 1171.
• Povest minulih leta ili Nestrova, XI vek.

Vidi još

• Žarovit
• Vesna