Jat ervejz

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Jat ervejz
Jat Airways.svg
Sve najbolje leti Jatom
IATA
ICAO
Oznaka
JU
JAT
JAT
Datum osnivanja 17. juna 1927. kao „Aeroput“
Čvorište Aerodrom Nikola Tesla
Klub putnika Let više
VIP salon Biznis klub putnika na Aerodromu Nikola Tesla
Filijale Jat ervejz AVIO taksi
Flota 15 (+14 poručena)
Broj destinacija 39 destinacija u 25 zemalja
Sedište Surčin, Beograd, Zastava Srbije Srbija
Vodeće ličnosti Velimir Vukašinović, generalni direktor

Jat ervejz a. d. (Matični broj: 07044275; PIB: 100001765) je bivši nacionalni avio-prevoznik Srbije, prethodno nacionalna avio-kompanija nekadašnje Jugoslavije. Smatra se šesnaestom najstarijom avio-kompanijom u Evropi. Sedište avio-kompanije se nalazi u Beogradu, a operativna baza na aerodromu Beograd Nikola Tesla.

Prema podacima iz decembra 2009. godine, JAT ima oko 1200 zaposlenih.[1]

Jat ervejz nije član nijedne alijanse, ali je izražena želja za članstvom u SkajTimu.[2]

Istorija[uredi]

Daglas DC-6B (YU-AFB) iz 1960. godine
1994-2001:
JAT Boing 737
2004-decembra 2006:
Jat ervejz Boing 737
2007-danas:
Jat ervejz Boing 737

Avio-kompanija je osnovana 17. juna 1927. kao „Aeroput“. Aeroput je postao „Jugoslovenski aerotransport“ (skraćeno JAT) 1. aprila 1947. Jugoslovenski aero-transport je postao javno preduzeće 1992. godine. U periodu 1992-2000 direktor je bio Žika Petrović. Rešenjem Trgovinskog suda, od 15. avgusta 2003. godine, „Jugoslovenski aerotransport“ menja naziv u „Jat ervejz“. [3]

Aeroput[uredi]

Avijacija je u Jugoslaviji (tadašnjoj Kraljevini SHS) osnovana 1918, kada je Vojska Jugoslavije naložila vazduhoplovstvu da vrši poštanske letove između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja avionima Breget 14. 25. marta 1923, Beograd je postao deo međunarodne civilne avijacije: avioni kompanije Franko-Romain su preko Pančeva leteli na trasi ParizIstanbul. Na inicijativu Aerokluba, 6. februara 1926. godine je održana konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Minstarstvo trgovine i industrije, koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga se pristupilo upisivanju akcija.

Upis akcija je tekao ispod očekivanja i bilo je jasno da je dalji rad besmislen ako se prethodno ne zaključi ugovor sa državom kojim bi se Društvu zagarantovala potrebna pomoć u novcu i naturi. Ovaj ugovor je potpisan 25. januara 1927, ali upis akcija i dalje nije išao željenim tempom. Od planiranih i neophodnih 24.000 akcija (tj. šest miliona ondašnjih dinara, potrebnih za kupovinu aviona), do kraja marta 1927. godine bilo je upisano i uplaćeno tek oko 10%, zbog čega je, u skladu s važećim zakonom o akcionarskim društvama, zapretila opasnost da Aeroput bude ukinut. Rešenje za ubrzavanje upisa akcija našao je inženjer Tadija Sondermajer, član uprave Društva, rezervni kapetan i pilot sa Solunskog fronta. On je predložio da zajedno s pilotom Leonidom Bajdakom obavi etapni let avionom od Pariza do Bombaja, i da oni na taj način dokažu vrednost i sposobnost jugoslovenskih pilota, računanajući pri tome na propagandne efekte za afirmaciju domaćeg vazduhoplovstva i brži upis akcija. Nakon kratkih priprema, Sondermajer i Bajdak su poleteli iz Pariza 20. aprila 1927. godine. Posle 14.800 preletenih kilometara, 14 etapa i 11 dana putovanja, 2. maja 1927. godine su sleteli u Beograd. Doček je bio veličanstven i preko 30.000 Beograđana je dočekalo svoje heroje na aerodromu ispod Bežanijske kose.

Posle ovog podviga pilota Sondermajera i Bajdaka, upis akcija „Aeroputa“ je porastao preko svakog očekivanja. Za tri meseca upisano je preko 30.000 akcija, što je omogućilo da nova kompanija prebrodi krizu. Već 17. juna izvršena je „protokolacija“ Društva kod Beogradskog trgovačkog suda, i od toga dana Društvo za vazdušni saobraćaj „Aeroput“ pravno postoji.

Prva domaćna vazdušna linija, između Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928. avionom Potez 29. Već 1931. Aeroput je leteo i na prvoj međunarodnoj liniji za Beč, koja je, pored povećanja broja domaćih linija do Skoplja produžena ka Solunu. Do 1941, Aeroput je uvodio sve savremenije avione u flotu (farman-306, spartan i kruzer, deheviland dragon, kodron gelanf i lokid elektra-10) a mrežu međunarodnih linija je proširio prema Gracu, Pragu, Milanu, Budimpešti, Sofiji i Tirani, tako da se uvrstio među značajne evropske prevoznike.[3]

Jugoslovenski aerotransport (JAT)[uredi]

JAT-ov ATR-72 200 na Aerodromu Nikola Tesla u 2010. godine
JAT-ov avion tokom ulaska putnika na Aerodromu Nikola Tesla

Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon završetka ovog rata je 1. aprila 1947. godine formiran Jugoslovenski aero-transport. Posle II svetskog rata, JAT je uspostavio svoje linije avionima DC-3 i Ju-52. Kasnije su za dugolinijski saobraćaj nabavljeni DC-6 i CV-340/440.[3]

1963. godine je u JAT-ovu flotu uveden prvi avion sa mlaznim motorima, Karavela. 1969. je stigao prvi od 16 aviona Makdonel Daglas DC-9, dok su 1974. stigla prva dva (od ukupno 9) aviona Boing 727-200.[3]

Dugolinijski saobraćaj za Sjedinjene Američke Države, Australiju i Daleki istok je obavljan avionima Boing 707, koji su u flotu uvedeni 1970. Prvi širokotrupni avion Makdonel Daglas DC-10 (umesto Boinga 747-200) stigao je u flotu 1978.[3]

1985. godine, JAT je bio prva kompanija u Evropi koja je kupila u to vreme najmodernije avione Boing 737-300. Ti avioni su postali poznati po srebrnoj boji u koju ih je JAT ofarbao.[3]

Tokom ovog perioda, koji kompanija katkad naziva svojim „zlatnim godinama“, JAT je prevozio više od 5 miliona putnika godišnje i leteo na 80 destinacija na pet kontinenata (19 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih).

Pad[uredi]

SFR Jugoslavija se raspala, a JAT je postao nacionalna kompanija novonastale SR Jugoslavije i 1992. obustavio sav međunarodni saobraćaj zbog sankcija UN. U tom periodu JAT je leteo samo na domaćim linijama između Beograda, Podgorice, Tivta, Niša, Prištine i Užica. Oktobra 1994. godine, JAT je obnovio svoj međunarodni saobraćaj, a avioni su prefarbani u novu šemu boja što je trebalo da označava svojevrstan novi početak.

1998. godine, JAT je naručio 8 novih Erbasa A319, i pored toga što je do tada imao čisto Boingovu flotu. Isporuka je prvobitno ugovorena za jun 2000, ali je odložena na neodređeno vreme. JAT i dalje traži način da otkaže tu narudžbinu, jer navodno želi da umesto A319 kupi Boingove 737-NG avione, mada postoji mogućnost da se kupovina Erbasovih aviona ipak realizuje, ali u manjem broju i drugog tipa (najverovatnije A318). Kao i u slučaju drugih malih prevoznika, pitanje nabavke aviona je predmet izvesnog političkog pritiska američke i evropskih vlada; gore opisani ugovor sa Erbasom i pokušaji njegovog otkazivanja bili su predmet nekoliko još uvek nerazjašnjenih skandala.

Jat ervejz[uredi]

Jat je prodao svoj poslednji DC 10-30 (YU-AMB) 24. juna 2005. Kompanija već nekoliko godina izlazi u javnost sa planovima da obnovi svoj dugolinijski saobraćaj ka Severnoj Americi (Montreal, Njujork, Toronto, Čikago) sa dva iznajmljena Boinga 767-200ER, što se do sada nije obistinilo.[4] Jat je 2003. i 2004. na kratko obnovio saobraćaj ka Njujorku zajedno sa Uzbekistan ervejzom na liniji TaškentBeograd–Njujork, ali je linija obustavljena zbog izostanka očekivanih rezultata. Jat je zatim od 23. novembra 2006. izdavao karte do Njujorka; putnici su avionima Jat ervejza leteli do Hamburga, odakle su nastavljali let avionom Emirata, ali je Jat krajem marta 2007. prekinuo letove do Hamburga.[5]

U 2005. godini, Jat ervejz formalno izdvojila celine i formirala nova privredna društva i to:

  • JAT ketering d. o. o. - Beograd,
  • JAT Hoteli Slavija d. o. o. - Beograd,
  • JAT Apartmani Kopaonik d. o. o. - Raška,

a u 2006. godini:

  • JAT Tehnika d. o. o. - Beograd,
  • Radio JAT d. o. o. - Beograd.

Jat ervejz nije član nijedne alijanse ili partnerstva, ali leti na nekoliko destinacija u saradnji sa Lufthanzom, Ostrijan erlajnsom, Er Fransom, Alitalijom[6], Aeroflotom i B&H erlajnsom.[7]

Jat ervejz je godinama nakon sankcija tokom 1990-te radila u saradnji sa avio-kompanija za letove do Australije i Novog Zelanda; Er Čajna preko Pekinga, Egipat er preko Kaira, Emiratima preko Dubaija i Itihad ervejz preko Abu Dabija. Trenutno Jat ervejz je u saradnji sa Emiratima.

Jat ervjez je izrazio želju da bude član alijanse SkajTim, sa Alitalijom i Er Fransom kao sponzorima.

Dana 3. jula 2008. godine, nakon pauza od 17 godine, Jat ervejz se vratilo na Hrvatskom tržištu sa direktnim letovima između Beograd i Pule tokom letnji red letenja 2008. godine. Letove do Pule su vršeni i tokom letnje sezone 2009. godine.

Početkom jula 2009. Jat je objavio da će iznajmiti dva aviona tipa Boing 737-700, čime bi trebalo da počne opsežniji program obnove flote.[8]

Dana 16. aprila 2010. godine Vlada Republike Srbije je odlučila u telefonskom pozivu da zameni Jat ervejz sa novom kompanijom, koja će da postane nova srpska nacionalna vazdušna kompanija. Ova nova kompanija bi preuzeo flotu Jat ervejza, odredište, kao i deo zaposlenih kod Jat ervejza.

Redovne linije[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Redovne linije Jat ervejza

Privatizacija[uredi]

Zbog loših poslovnih rezultata, lošeg stanja flote, nagomilanih dugova i konkurencije na srpskom nebu, vlasti u Srbiji su u više navrata razmatrale dalju sudbinu Jat ervejza. U nekoliko navrata najvljivana je privatizacija kompanije.

25. maja 2007, Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, je izjavio je da ruska avio-kompanija Aeroflot dostavila najbolju ponudu da kupi deo kompanije. Aeroflot je izjavio da bi svi radnici zadržali svoj posao i da bi bili isplaćeni kompanijski dugovi. Takođe je obećana kupovina novih aviona tipa Suhoj Superdžet 100. Prema informacijama koje su se pojavile u novinama, Aeroflot bi u kompaniju investirao više od 27,5 milijardi dinara (450 miliona USD). Rečeno je da bi 6,1 milijardi dinara (100 miliona $) išlo na proširivanje mreže odredišta, 15,3 milijardi dinara (250 miliona $) za modernizaciju flote i nove avione, i 6,1 milijardi dinara (100 miliona $) za modernizaciju kabina. Rečeno je i da je Aeroflot želi da kupi 75% kompanijskih akcija.[9]

Međutim, planovi za prodaju Jat ervejza Aeroflotu su se izjalovili i kompanija je ostala u državnom vlasništvu.

Dana 16. aprila 2010. Vlada Srbije odlučila je da zameni kompaniju JAT ervejz novom kompanijom koja bi preuzela avione, destinacije, i većinu zaposlenih, dok bi nagomilani dugovi bili ostavljeni „starom“ Jat ervejzu. Na taj način, Srbija bi dobila nacionalnog avio-prevoznika koji bi se mogao lakše privatizovati.[10] Međutim, zaključno sa aprilom 2011, nova kompanija još uvek nije osnovana.

Tokom 2010. u više navrata su pokretane medijske spekulacije da je za kupovinu Jata zainteresovan Terkiš erlajns. U julu 2010, Terkiš erlajns i Jat su se dogovorili da ubrzaju pregovore, ali nije jasno kakakv je trenutni status (kraj jula 2010.)tih pregovora.

Jedno od ključnih nerešenih pitanja u vezi sa privatizacijom kompanije jeste i status narudžbine novih aviona od Erbasa, s obzirom da je vlada Srbije 1998. potpisala sa Erbasom ugovor o kupovini osam aviona tipa A319, za šta je uplaćen avans od 20 miliona evra. S obzirom da je ubrzo usledilo bombardovanje Jugoslavije, ugovor nikada nije realizovan. Ovaj ugovor predstavlja finansijsko opterećenje za kompaniju, tim pre što Jat u ovom trenutku nema jasno definisanu politiku obnove flote; Jat je tradicionalno korisnik Boingovih aviona, i ne postoji jasno defnsan stav kompanije o prelasku na Erbasove avione.

Međutim, tokom leta 2010. došlo je do izvesnih pomaka kada je reč o ugovoru sa Erbasom. 21. jula 2010. objavljeno je da je generalni direktor Jata Srđan Radovanović potpisao pismo o namerama sa predstavnicima Erbasa, ali sadržaj tog pisma ostaje nepoznat.[11] Takođe je objavljeno da se dogovor između dve strane očekuje pre posete francuskog predsednika Nikole Sarkozija Srbiji krajem 2010. Pretpostavlja se da bi konačan dogovor mogao da podrazumeva smanjenje ukupne narudžbine sa osam na četiri aviona, kao i promenu tipa aviona.[12]

Statistike[uredi]

Statistike Jat ervejza
Godina Putnika Promena
(%)
Kargo
(tona)
Promena
(%)
Popunjenost
putničke kabine (%)
Promena
(%)
Realizovano
letova
Promena
(%)
Dobit
(RSD)
Promena
(%)
2006[13] 1.207.712 +17 3.556 - 4 58 +2 20.918 +16 300 mil  ?
2007[14] 1.306.301  ?  ?  ? 62 +4  ?  ? 300 mil  ?
2008[15] 1.360.940 +4 2.829 -13 64 +2 21.603  ?  ?  ?
*U odnosu na isti period prošle godine

2013. godina[uredi]

Januar[uredi]

Uprkos tome što je Jat ervejz zbog potrebnog održavanja morao da prizemnji veći deo svoje flote, avio-kompanija je u ovom mesecu prevezla 77.962 putnika, što je za 4% više u odnosu na broj prevezenih putnika u 2012. godini. Prosečna popunjenost kabine je bila 63%.[16]

Usluga[uredi]

Jat ketering[uredi]

Jat ketering obezbeđuje usluge snabdevanja za Jat ervejz. Jat ketering nekad je bio u sastavu „Jat korporacije“, ali je izdvojen kao nezavisna kompanija u 2005. godini. Kancelarije i kuhinje Jat keteringa se nalaze u industrijskoj zoni beogradskog aerodroma Nikola Tesla u Surčinu.

Jat ketering ima u ponudi ketering servise za sledeći avio-kompanije kada lete iz Beograda:

Jat Ketering priprema i specijalne obroke za vegetarijance, dijabetičare, bebe i decu, a takođe i bez glutena, s malo masnoće/holesterola, bez laktoze itd.[17]

Tokom leta[uredi]

Jun 2007 primerak Jat ervejz Revija

Avioni Jat ervejza imaju dve klase: poslovna i ekonomska klasa. Svaki putnik dobija besplatan primerak Jat revije. Tokom leta posada poslužuje svoje putnike sokovima i obrocima. Bestarifni (engl. duty-free) proizvodi se prodaju na svim letovima Jat ervejza.[18][19][20]

Poslovna klasa

Jat ervejz za poslovnu klasu svojih putnika nudi velika crna kožna sedišta sa ograničenim mogućnostima obaranja i rasklapajućim stolovima. Dozvoljen je prtljag do 30kg i ručni prtljag do 10kg. Poslovna klasa se nalazi u zadnjem delu aviona ATR-72 i u prednjem delu aviona Boing 737.

Ekonomska klasa

Jat ervejz za ekonomsku klasu svojih putnika nudi sedišta od tkanine sa ograničenim mogućnostima obaranja i rasklapajućim stolovima. Dozvoljen je prtljag do 20kg i ručni prtljag do 10kg.

Klub lojalnih putnika[uredi]

Let Vise logo.gif

Jat ervejzov klub lojalnih putnika se zove „Let više“. Putnici koju lete Jat ervejzom na deset međunarodnih ili domaćih destinacija tokom dvanaest meseci dobijaju jednu besplatnu kartu za povratno putovanje sa pravom rezervacije. Putnici imaju pravo na besplatnu kartu u onoj klasi prevoza kojom su se najčešće vozili i čiju tarifu su najčešće plaćali.

Putnici Jat ervejza mogu prikupljati milje u programu "Miles & More" na svim letovima između Srbije i Nemačke.

Flota[uredi]

Za pružanje usluga prevoza putnika i tereta u domaćem i međunarodnom saobraćaju, Jat ervejz danas raspolaže flotom od 18 vazduhoplova:

Flota Jat ervejza
Avion U floti Narudžbine Broj sedišta Beleške
I II Ukupno
ATR 72-200 3 - - 66 66
ATR 72-500 2 - - 70 70 iznajmljeni
Boing 737-200 1 - - 125 125 Iznajmljen od Aviogeneksa
Boing 737-300 2
8
2
- -
8
12
144
126
110
144
134
122
Nova Rekaro sedišta su ugrađena leta 2012. godine[21]
2 aviona su uskladištena i koriste se za rezervne delove
Iznajmljeni od Bulgarija era[22]
Ukupno 18 -
  • Aprila 2012. Jat je izjavio da je pokrenut proces iznajmljivanja dva Boinga 737-800.[23]
  • Erbas je pokrenuo postupak obnove ugovora iz 1998, godine o narudžbini 8 Erbasa A319.[24]

Zanimljivosti[uredi]

  • JAT je počeo da koristi letne kodove na svojim letovima 1953. godine. Prvi kod dobila je linija Beograd-Zagreb-Ljubljana - JU720, a povratna linija je bila JU721.[25]
  • Krajem avgusta 1959., JAT je prevezao milion putnika računajući sve letove od osnivanja kompanije 1927. godine.[25]
  • Prve prodaje proizvoda bez plaćanja taksi zabeležene su na Jatovim letovima 1962. godine.[25]
  • Od 1. januara do 10. novembra 1970. JAT je prevezao više od milion putnika a do kraja te godine Jat-om je letelo 1.106.000 putnika.[25]
  • Bivša Jatova stjuardesa Vesna Vulović je svetski rekorder, prema ginisovoj knjizi rekorda, pošto je preživela „slobodni pad“ sa 10.160 metara.[26]
  • Jatov avion Boing 707 YU-AGA obišao je zemljinu kuglu od 10. do 29. novembra 1974. na liniji Beograd-Bejrut-Bombaj-Singapur-Tokio-Honolulu-Los Anđeles-Njujork-London-Beograd.[25]
  • 13. februara 1978. godine Marija Todev se porodila u Boingu 707 (YU-AGI), na Jatovom letu Beograd-Sidnej. Dečak je dobio ime „Jatko“.[25]
  • JAT je bila prva evropska kompanija koja je letela avionom tipa Boing 737-300. Sleteo je na pistu beogradskog aerodroma 8. avgusta 1985. pod registracijom YU-AND. Avion i danas leti.[27][28]
  • JAT je započeo svoj kampanju protiv pušenja 1987. godine zabranom pušenja na svojim domaćim letovima, a od 5. aprila 2002. zabranjeno je pušenje na svim Jatovim letovima.[25]
  • Organizacija IATA je 2004. dodelila Jat ervejzu nagradu kao najbezbednijoj avio-kompaniji u Evropi.
  • Dana 19. januara 2008. u avionu Boing 737-300 na redovnoj liniji Beograd – Stokholm, na visini od 10.000 metara, venčali su se Birgita Berglund iz Švedske i Predrag Marković iz Srbije. Mladenci su uz šampanjac, pesmu Đurđevdan, slavljeničku tortu, aplauze i čestitanja 117 putnika na letu JU374, sudbonosno „da“ rekli pred kumovima Lelom Ristić iz Jat Medija centra i Vesnom Jovanović, stjuardesom - perserom.[29]

Incidenti i nesreće[uredi]

Incidenti[uredi]

  • 23. novembra 1974. - JATov Makdonel Daglas DC9-32 avion (YU-AJN) je posle gubitka pogleda na Beogradski aerodrom sleteo 1 milju dalje od piste aerodroma. Nijedan od 50 putnika sa leta nisu bili povređeni.
  • 16. avgusta 1980. - JATov avion Boing 707 (YU-AGG) je tokom nevremena u Stokholm pokušao da sleti na pistu Aerodrom Arlanda ali je prešao preko piste i zaustavio se u travi pri čemu su mu bili oštećeni točkovi i motori.[30]
  • 26. septembra 1981. - Jatov avion Boing 727 (YU-AKF) na letu Dubrovnik-Titograd-Beograd je bio otet. Prinudno je sleteo na aerodrom Larnaka na Kipru.[25]
  • 20. avgusta 2005. - Tokom leta iz Pariza ka Beogradu, Jat ervejzov Boing 737 let i Er Fransov Erbas A340 su došli na 60 metara do sudara na visini od 10.300 metara iznad Zapadne Mađarske. Mađarska Vazdušna Saobraćna Kontrola je navela kao uzroke incidenta propuste radnika i neadekvatnu opremu.[31]
  • 1. marta 2007. - Jat ervejzov let JU170 iz Beograd za Prag sa avionom Boinga 737-300 (YU-ANV) je imao deo repa koji je skoro ofarban pocepan. Rep su mehaničari u Pragu popravili i avion je nastavio let do Beograda.[32]
  • 29. maja 2007. - Jat ervejzov let JU211 vratio se na londonski aerodrom Hitrou pet minuta posle poletanja ka Beogradu, zbog toga što mu se motor zapalio. Kapetan leta ga je isključio i tražio hitno sletanje. Avion tipa Boing 737-300 (Registracija: YU-ANI) je dobio dozvolu za prioritetno sletanje i spustio se na Hitrou 15 minuta kasnije.[33][34]
  • 07. jun 2007. - Jat ervejz let JU240 za Pariz je morao da se vrati na Beogradski aerodrom malo nakon poletnja zato što avion Boing 737-300 (YU-A??) nije mogao da se podigne na dovoljnu visinu da bi nastavio put. Sleteo je u Beograd gde su mehaničari popravili problem.
  • 30. jun 2007. - JAT-ov avion Boing 737-400 (YU-AOS) je prinudno sleteo na atinski aerodrom Eleftherios Venizelos na čarter letu iz Egipta za Beograd zbog tehničkih problema.[35]
  • 4. oktobar 2009. - Avion kompanije Jat ervejz Boing 737-300 koji je leteo za Istanbul skliznuo je 50 metara sa piste 06/24 na aerodromu Ataturk i zaglavio se u blatu. Od 125 putnika i 6 člana posade niko nije povređen.[36]

Nesreće[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „РТС :: ЈАТ: Преговори са Турцима на добром путу“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  2. ^ „Ekonomija : Niki Lauda uznemirava Jat : POLITIKA“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  3. ^ a b v g d đ „Jat Airways - Историјат“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  4. ^ „Jat Airways - Вест“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  5. ^ „Jat Airways - Вест Ташкент–Београд–Њујорк“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  6. ^ „Jat Airways - Вест Београд - Милано в. в. три пута дневно“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  7. ^ „Jat Airways - Вест Јат и Б&Х ерлајнс потписали уговор о сарадњи“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  8. ^ „Jat Airways - Вест Обнова флоте“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  9. ^ „B92 - Biz - Vesti - Rusi žele i JAT i aerodrom“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  10. ^ „RTS :: Nova nacionalna avio-kompanija“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  11. ^ „"Jat" i "Erbas" potpisali Pismo o namerama | Aktuelno | Novosti.rs“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  12. ^ „“Erbas“ leti za novu kompaniju | Aktuelno | Novosti.rs“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  13. ^ „Jat Airways - Вест Јат забележио раст саобраћаја у 2006.“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  14. ^ „Jat Airways - Вест Пословни резултати и планови Јата“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  15. ^ „Jat Airways - Вест Повећан обим саобраћаја у 2008. години“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  16. ^ „EX-YU aviation news: Jat defies all odds“ Приступљено 16. 2. 2013.. 
  17. ^ „Jat Airways - Кетеринг сервис“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  18. ^ „Jat Airways - За време лета“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  19. ^ „Jat Airways - Duty Free“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  20. ^ „Jat Airways - Јат Ревија“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  21. ^ Quaglio MP, Cavicchi GS (November 1975). „[Determination of some beta adrenergic blockaders by means of thin-layer chromatography and gas chromatography]“ (на Italian). Farmaco Prat 30 (11): 562–9. PMID 1288. 
  22. ^ Järvisalo J, Saris NE, Schambye HT, Pedersen FB, Wang P (September 1975). „Action of propranolol on mitochondrial functions--effects on energized ion fluxes in the presence of valinomycin“. Biochem. Pharmacol. 24 (18): 1701–5. PMID 13. 
  23. ^ Aero-vesti: Jat iznajmljuje dva Boinga 737-800, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  24. ^ Za opstanak Jat-a presudno rešavanje spora sa Airbus-om, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  25. ^ a b v g d đ e ž „JAT: 80 Years — Civil Aviation Forum | Airliners.net“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  26. ^ „• Vesna’s Fall • Damn Interesting“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  27. ^ „JAT Airways YU-AND (Boeing 737 - MSN 23329) | Airfleets aviation“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  28. ^ „Aircraft Photos | Airliners.net“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  29. ^ „Jat Airways - Вест Саопштење за јавност: Венчање у авиону Јат ервејза“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  30. ^ „Photos: Boeing 707-340C Aircraft Pictures | Airliners.net“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  31. ^ „Investigation launched into near miss in Hungary's air space | Airline Industry Information | Find Articles at BNET“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  32. ^ „Blic Online | Avion „Jata“ prinudno sleteo zbog kvara“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  33. ^ „yuspotters : Message: YU-ANI JU 211D?“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  34. ^ „B92 - Vesti - Putnici posle sletanja u Beogradu - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  35. ^ „РТС :: Јатов авион склизнуо са писте у Истанбулу“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  36. ^ „Accident Database: Accident Synopsis 01261972“ Приступљено 23. 4. 2011.. 
  37. ^ „Photos: Sud SE-210 Caravelle VI-N Aircraft Pictures | Airliners.net“ Приступљено 23. 4. 2011.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :