Jedarce
| Jedarce | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Položaj jedarceta u jedru
| ||||||||
| Karakteristike organele | ||||||||
|
Jedarce (lat. nucleolus, mn. nucleoli) se može smatrati nuklearnom organelom, odnosno suborganelom jedra. Glavna funkcija jedarceta je stvaranje i organizovanje komponenti ribozoma (rRNK i ribozomalnih proteina). Jedarce je često sfernog oblika, okruženo masom heterohromatina. Nije odvojeno membranom od nukleoplazme.
Jeadrce se nalazi u nukleoplazmi (unutrašnji sadržaj jedra) od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe, a postaje ponovo uočljivo na kraju mitoze (telofaza). Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. Nukleolus počinje da se uočava u telofazi aktivnošću strogo određenih hromozoma (označeni su kao nukleolusni hromozomi) i to ne čitavih hromozoma već samo njihovih sekundarnih suženja.
Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:
Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.
Švedski naučnik Kasperson je oko 1940. godine je zapazio da jedarce učestvuje sintezi proteina, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza ribozomskih RNK koje ulaze u izgradnju ribozoma (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
