Jedrenje

Jedrilice u Rostoku

Jedrenje je veština plovidbe uz pomoć vetra kao pokretačke snage. Jedrenje danas može biti rekreativno ili sportsko. Jedriti se može na dasci, u čamcu ili brodu, na jezeru ili moru.

Posebne vrste jedrenja su: jedrenje na ledu, gde je pilot na klizaljkama, skijama ili snoubordu, i jedrenje na kopnu, obično na peščanim plažama u kolicima sa 3 točka i jedrom.

Hiljadama godina jedrenje je imalo veliki značaj za transport i trgovinu, ribolov i ratovanje. Krajem 19. veka, značaj jedrenja je opao pojavom motorizovanih brodova koji nisu zavisili od vremenskih prilika, koji su bili brži i zahtevali manje osoblja i drugih troškova.

U nekim manje razvijenim delovima sveta jedrenje je i do danas zadržalo izvestan privredni značaj. Recimo, jedrenjaci i danas plove iz Persijskog zaliva ka Indiji i Africi.

Kroz istoriju jedrenjaci su se menjali po konstrukciji i veličini. Najmanje jedrilice imaju samo jednog putnika, dok najveće jedrenjake opslužuju desetine mornara. Razvijeni su i mnogobrojni jedriličarski manevri koji su u sportskom jedrenju dosegli svoj vrhunac.

Istorija

Stari vek

Egipatska jedrilica (zidna slika iz 1422—1411. godine p. n. e.)

Prva poznata predstava broda sa jedrima potiče sa pogrebne urne iz Luksora iz 5000. godine pre nove ere. Za plovidbu duž Nila, u Sredozemnom i Crvenom moru, Egipćani su koristili brodove sa jarbolom i velikim pravougaonim jedrom. Jedro se moglo okretati, tako da je jedrilica mogla da koristi i bočni vetar.

Oko 3000. p. n. e. stanovnici uz obale Južnog kineskog mora su razvili kanue koje su koristili za naseljavanje Polinezije.

Feničani i stari Grci su oko 1000. godine p. n. e. razvili dva osnovna tipa brodova sa jedrima: teretni brod sa prostranim trupom i velikim pravougaonim jedrom, i galiju, koja je imala jarbol sa pravougaonim jedrom srednje veličine, dok bi je za vreme bonace ili pomorske bitke pokretali veslači.

U narednim vekovima brodovi su jedrili u mnoge istraživačke i osvajačke pohode. Na primer, grčki istoričar Herodot je pomenuo da je egipatski faraon Neho II poslao feničansku ekspediciju koja je oplovila Afriku u smeru kazaljke na satu, 596—594. godine p. n. e. Oko 470. p. n. e. kartaginski admiral Hano je otplovio na zapad kroz Gibraltar i stigao sve do Gvinejskog zaliva. Do danas se sačuvao njegov izveštaj o ovom putovanju. Grk Eudoksos iz Kizika je 120—117. godine p. n. e. putovao jedrenjakom do Indije u istraživačko putovanje. Tada je shvatio značaj monsunskih vetrova za plovidbu u Indijskom okeanu.

I Rimljani su koristili kombinaciju jedrenjaka i broda sa veslačima za svoje vojne i trgovačke misije. Značajan tehnički doprinos ovog vremena je pojava pramca kao dela konstrukcije jedara. Sa razvojem trgovine dobrima sa Dalekog istoka između Sirije i Italije, u Mediteranu su se pojavili gusari. Godine 102. p. n. e. napadi kilikijskih i kritskih pirata su toliko učestali da je Rim poslao trupe Marka Antonija Starijeg na Kilikiju sa osrednjim uspehom. Rimska flota je u doba Rimskog carstva stalno imala mnogo manji značaj nego kopnene trupe.

Srednji vek

Anglosaksonci su u vreme poznog Rimskog carstva došli do Engleske koristeći duge brodove sa jednim jarbolom i jednim pravougaonim jedrom. Vikinzi su usavršili ovaj tip brodova između 6. i 8. veka. Najvažnije tehničko dostignuće ovoga doba bio je razvoj sistema jedara. Vitki vikinški brodovi mogli su da dostignu brzine do 20 čvorova.

Posle ere Vikinga, na Severnom moru i Baltiku su korišćeni široki trgovački brodovi trgovačkog udruženja Hanza. Do kraja Srednjeg veka razvijeni su i brodovi sa 2 i 3 jarbola. Verzija koja je nastala u Španiji i Portugalu pod imenom Karavela, poslužila je moreplovcima poput Kristifora Kolumba, Vaska da Game i Ferdinanda Magelana da krenu na svoja istraživačka putovanja. Početkom 15. veka kineski admiral Ženg He je predvodio više ekspedicija jedrenjaka u Indijski okean do obala istočne Afrike.

Novi vek

Kati Sark - jedan od poslednjih klipera

Od 17. veka u upotrebi su novi, specijalizovani tipovi brodova, kao što su linijski brodovi (bojni brodovi sa više paluba za topove) i fregate (lako naoružani brzi brodovi). Brodograditelji su smišljali sve inovativnije nacrte. Brodovi su bili vitkiji, sa većim deplasmanom i većim brzinama. Trgovačke mornarice u 19. veku su koristile tip broda kliper, koji je dostizao brzine od 18 čvorova.

Upotreba gvožđa (od 1890. čelika) kao materijala za brodogradnju, bila je početak ere oklopnjača. Istovremeno, brodovi su uvećavali svoje manevarske moći. Parna mašina je počela da istiskuje upotrebu jedara. Danas se brodovi na jedra koriste, gotovo isključivo, za zabavu i sport.

Jedrilice su se koristile za razonodu bogatih u Engleskoj i Holandiji u 17. veku. Prvi jahting klub je osnovan 1720. u Korku u Irskoj. Ovaj klub je prvi organizovao takmičenje u jedrenju (regatu) 1749. U drugoj polovini 19. veka počele su masovno da se održavaju trke jedrilica po Evropi i Severnoj Americi. Kup Amerika je prvi put organizovan 1851, a Kilska nedelja 1882. Prvo olimpijsko takmičenje u jedrenju održano je na Olimpijskim igrama 1900.

Istorija sportskog jedrenja

Najstariji jedriličarski klub na svetu je "Water Club of Cork" koji se nalazi u gradu Kork na jugoistoku Irske. Klub je osnovan 1720. godine i dan danas je aktivan. Najstariji dokaz o regati potiče iz 1749. godine kada je održana regata između kluba "Greenwicha" i "Norena" na reci Temzi. Kao početak organizovanja jedriličarskih regata uzima se 1775. kada je osnovan "Thames Club Cumberlan Fleet" klub.

Istorijski dan za svetsko jedrenje je 1. juna 1815. godine kada se grupa engleske gospode našla u "Thatched House Taveru" u St. James˙s Street u Londonu sa ciljem da okupi ljubitelje jedrenja na jedno mesto. Pod predsednikom Lorda Granthama, 42 Jedriličara su osnovali Yacht Club (što je prvi put u istoriji da su te dve reči spojene zajedno). I ako je osnovan u Londonu, klub je premešten u luku grada Cowesa na ostrvu Wight. 1817. godine Engleski princ ih je počastion svojim članstvo a kad je postao kralj 1820. godine George IV., klub je preimenovao u Royal Yacht Club sa pravom postavljanjem ratne zastave. Tako je Engleska preuzela primat u jedriličarstvu od Holandije gde su nastale prve jedrilice za sport i razonodu.

U Sjedinjenim Američkim Državama službeni početak rada prvih jedriličarskih klubova je bio 30. juli 1844. godine kada je 9 jedriličara na čelu sa John Cox Stevensom osnovalo New York Yacht Club (NYYC). Prvu službenu regatu u Americi NYYC je organizovao u julu 1845. godine na ruti kroz New York. Širu listu klubova u Srbiji pogledajte ovde.sr na olimpijskim igrama

Srbija na olimpijskim igrama

Jugoslovenski takmičari su do sada učestvovali na osam igara sa ukupno 17 takmičara. Ipak, poslednje učešće bilo je na Olimpijskim igrama 1984. u Moskvi. Jedan od retkih sportista čija se sportska karijera pamti jeste Karlo Bauman, koji je tragično nastradao 1954. godine, ali i učestvovao na čuvenim Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu.

Karlo Bauman je rođen 12. februara 1914. u Zelenici. Osnovnu školu pohađao je u Herceg Novom. Još kao mali uz pomoć ujaka Antala Mašara, jednog od pionira sportskog jedrenja u Boki, „zarazio“ se plovidbom po moru, što ga je držalo ceo život. U devetoj godini samostalno je upravljao jedrilicom po Boki.

Dolaskom u Split 1928, Bauman se prvi put sreće sa sportskim jedrenjem, koje je tada bilo u povoju, na jugoslovenskoj obali Jadrana. Kao član Pomorskog-brodarskog društva „Labud“, sve češće jedri u različitim vrstama jedrilica. Pojava sve novijih i bržih jedrilica, koje su počele da se prave početkom 30 - ih godina 20. veka, omogućavalo je da se jugoslovenski jedriličari počnu da se pojavljuju i postižu zapažene rezultate i na međunarodnim takmičenjima. Godine 1932. Bauman je u konkurenciji 12 jedrilica pobedio na danas najčuvenijoj i najvećoj regati istočne obale Jadrana – „Mrdujskoj regati“ od Splita do ostrvca Mrduja između Brača i Šolte, koja se ove godine (2016) održava 85. put.

Kao jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih jedriličara, 21-godišnji Bauman dobija priliku da u septembru 1935. učestvuje na Evropskom prvenstvu u jedrenju održanom na jezeru Balaton u blizini Budimpešte. Iako je prvi put seo u u potpuno novu klasu lakih brzih regatnih jedrilica tipa „dinghy“, bio je prava senzacija. U konkurenciji mnogo iskusnijih, najboljih jedriličara Austrije, Čehoslovačke, Mađarske i Francuske, Bauman je u svih pet plovila, prvi prolazio kroz cilj i postao evropski prvak. Ovom titulom Bauman je 1936 godine, postao je prvi jugoslovenski reprezentativac u jedrenju na 9. Letnjim olimpijskim igrama održanim u Berlinu, dok je u konkurenciji 26 posada zauzeo 19. mesto.

Po povratku u Split, Bauman na osnovu stečenog iskustva radi na konstruisanju novih i usavršavanju postojećih tipova sportskih jedrilica. Tako je nastala jedrilica L-5. Kao svoj dalji doprinos razvoju jedriličarskog sporta u Jugoslaviji, Bauman je preveo knjigu “Regatta taktika” nemačkog autora dr Manfreda Kurija, a napisao je i sopstvenu knjigu “Tumač regatnih pravila”. Godine 1938. Bauman je kao reprezentativac Jugoslavije, učestvovao na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u klasi “olimpijska jola” i osvojio peto mesto u konkurenciji jedriličara iz devet evropskih država.

Posle rata Bauman ne napušta svoju veliku „ljubav“ — jedrenje. Tako je na prvenstvima Jugoslavi 1947. bio drugi, a 1951 i 1952. prvi. Prvim mestom na prvenstvu 1952. izborio je da iste godine još jednom učestvuje na Letnjim olimpijskim igrama u Helsinkiju Takmičio se u novouvedenoj klasi „Fin“. Zauzeo je 23 mesto od 28. učesnika.

Jedriličarska takmičenja

Jedriličarska takmičenja nazivaju se regate. Cilj takmičenja je proći kroz zadatu stazu u što kraćem vremenskom roku. Svaka regata se dogovara na određenom regatnom polju, za propisanu klasu te jedrilice dozvoljene za takmičenje. Na nekim regatama istovremeno se takmiče jedrilice različitih klasa, ali njihova regatna polja su ili odvojena ili su na istom polju ali sa razmacima u startovima i njihove trke se boduju odvojeno.

Olimpijske klase iz 2000 godine

Jedriličarska takmičenja se održavaju u svim klasama, u rasponu od malih jedrilica za jednu osobu do velikih jedrilica sa posadama od 2 do 20 članova. Za učešća u nekim velikim regatama kao što je "America's Cup", "Sydney-Hobart" ili "Volvo Ocean Race", potrebno je izdvojiti pozamašne novčane sume novca za učestvovanje i izradu broda kojim bi se jedrilo, dok postoje regate i za standardizovane jedrilice koje su jeftine i može svaki jedriličarski klub da si priušti, najprestižnije takmičenje tih jedrilica je Olimpijada. Što tiče regatnog polja, većina trka se organizuje u blizini obale, na polju označenim bovama. Takođe postoje regate izdržljivosti gde takmičari moraju prejedriti cele okeane i mora, a nekada i celi svet kao što je "Volvo Ocean Race" .

Pehar osvajača "America's Cup"

Sportskim jedrenjem upravlja Međunarodna jedriličarska federacija (ISAF, skraćenica od International Sailing Federation). ISAF se bavi propisivanjem pravila takmičenja, tehničke parametre jedrilica i itd.

Klase jedrilica se određuju po: dužini jedrilice, kvadraturi i obliku jedra (kroj jedra i materijal od koga je jedro napravljeno), broju korita plovila (postoje jedrilice sa jednim koritom tzv standardne jedrilice, postoje katamarani jedrilice sa dva korita i trimarani jedrilice sa 3 korita), broju posade.

Jedrenje u Srbiji

U Srbiji se jedri dosta klasa jedrilica, počevši od najmanje klase za decu do 15 godina optimist, Laser 4.7 za decu od 15-18 godina, Laser Radial i Laser Standard, koji su ženska i muška Olimpijska klasa koje se razlikuju samo po dužini jarbola korito čamca je identično, Fin je muški jednosed koji je olimpijska klasa i 470 koji je jedrilica sa 2 člana posade i takođe olimpijska klasa. Takođe se u Srbiji jedre klasa Mikrotoner M550, jedrilica od 3 člana posade i veliki krstaši od više članova posade.

Savez i jedriličarski klubovi Srbije

U Srbiji postoje 3 saveza od kojih je 1 glavni Jedriličarski savez Srbije, Jedriličarski savez Beograda i jedriličarski savez Vojvodine

Klubovi u Srbiji:

Jedriličarski klub Zemun

Akademski jedriličarski klub - Beograd

Nautički klub Palilula

Jedriličarski klub Gemaks

Brodarski klub Metalac

Jedriličarski klub Ada

Jedriličarski klub Sava

Jedriličarski klub Vojvodina

Jedriličarski klub Palić

Jedriličarski klub Reful

Zanimljivosti

Znate li da je najmlađa osoba koja je jedrilicom sama oplovila svet imala samo 16 godina. Šesnaestogodišnja Holanđanka Laura Deker završila je put oko sveta svojom jedrilicom i tako postala najmlađa osoba koja je to uspela.

Prethodno je najmlađi svetski rekorder bila Australijanka Džesika Votson, koja je u maju 2010. završila plovidbu oko sveta tri dana pre nego što je napunila 17 godina. Najstariji olimpijac koji je osvojio bronzanu medalju u jedrenju 1972. na Olimpijskim igrama u Minhenu imao je čak 72 godine.

Literatura

• "Transportation and Maps" in Virtual Vault Arhivirano 2 jul 2017 na sajtu Wayback Machine, an online exhibition of Canadian historical art at Library and Archives Canada
• Rousmaniere, John, The Annapolis Book of Seamanship, Simon & Schuster, 1999
• Chapman Book of Piloting (various contributors), Hearst Corporation, 1999
• Herreshoff, Halsey (consulting editor), The Sailor's Handbook, Little Brown and Company, 1983
• Seidman, David, The Complete Sailor, International Marine, 1995
• Jobson, Gary (2008). Sailing Fundamentals (Revised izd.). Simon and Schuster. str. 224. ISBN 9781439136782. 
• Rousmaniere, John (jun 1998). The Illustrated Dictionary of Boating Terms: 2000 Essential Terms for Sailors and Powerboaters (Paperback). W. W. Norton & Company. str. 174. ISBN 978-0-393-33918-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Udžbenik jedrenja
• Fizika jedrenja
• Kako funkcionišu jedra
• Međunarodna organizacija za jedrenje - ISAF
• Jedriličarski savez Srbije