Jermenija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 40° 23' SG Š, 44° 57' IGD

Republika Jermenija
Հայաստանի Հանրապետություն
Zastava Jermenije Grb Jermenije
Zastava Grb
krilatica: 'Մեկ Ազգ, Մեկ Մշակույթ
Mek azg, mek mšakoujt
Jedna nacija, jedna kultura'
Himna
Mer hajrenik
„Naša otadžbina“
Položaj Jermenije
Glavni grad Jerevan
40°11′N 44°31′E
Službeni jezik jermenski
Oblik države Predsednička republika
 — Predsednik Serž Sargsjan
 — Premijer Hovik Abrahamjan
 — Predsednik parlamenta [[]]
Kratka hronologija  
 — 'Tradicionalni datum' 11. avgust 2492. p. n. e. 
 — Nairi 1200. p. n. e. 
 — Kraljevina Urartu 840. p. n. e. 
 — Kraljevina Jermenija osnovana 190. p. n. e. 
 — DR Jermenija osnovana 28. maj 1918
 — Nezavisnost od Sovjetskog Saveza proglašena 23. avgust 1990.
priznata 21.IX 1991
Površina  
 — ukupno 29.743 km² (141)
 — voda (%) 4,71
Stanovništvo  
 — 2013. 3.017.400 [1] (137)
 — gustina 108,4/km² (99)
IHR (2010) 0,695 (76) — visok
Valuta Dram (AMD)
Vremenska zona UTC UTC +4 i +5
Internet domen .am
Pozivni broj ++374

Jermenija (jer. Հայաստան, Hajastan), ili zvanično Republika Jermenija (jer. Հայաստանի Հանրապետություն) je kontinentalna planinska država u regionu Zakavkazja. Smeštena je na raskrsnici puteva iz jugozapadne Azije [2] i istočne Evrope između Turske na zapadu, Gruzije na severu, Irana i Nahčivanske enklave Azerbejdžana na jugu, te de facto nezavisne Republike Nagorno-Karabah i Azerbejdžana na istoku.

Jermenija je država sa bogatim i drevnim kulturno istorijskim nasleđem. Kraljevina Jermenija je bila prva država na svetu koja je hrišćanstvo proglasila službenom nacionalnom religijom, još početkom 4. veka301. godine.[3][4][5][6] Iako je prema Ustavu Republike Jermenije danas država odvojena od crkve, Ustav uvažava istorijsku važnost Jermenske apostolske crkve kao nacionalne crkve Jermena.[7]

Nekadašnja članica Sovjetskog Saveza danas je članica preko 40 međunarodnih organizacija, uključujući Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Zajednicu Nezavisnih Država,ODKB,Svetsku trgovinsku organizaciju, Azijsku razvojnu banku, Organizaciju crnomorske ekonomske saradnje, Frankofonije, a takođe je potpisnica NATO programa Partnerstvo za mir. Jermenija ima status posmatrača u Evroazijskoj uniji te u Pokretu nesvrstanih.

Etimologija imena[uredi]

Jermensko izvorno ime za državu je Hajk (Հայք), a u srednjem veku tom terminu je dodat iranski sufiks za zemlju stan i tako je formiran današnji jermenski naziv Հայաստան — Hajastan. Termin Hajk se tradicionalno veže za legendarnog jermenskog vojskovođu Hajka (Հայկ) koji je po legendi bio Nojev pra-pra unuk — Togarmahov sin, koji je pak bio sin Gomera, a ovaj pak sin Nojevog sina Jafeta. Kada je imao 130 godina Hajk je otišao u Vavilon da gradi Vavilonsku kulu. Vavilonski kralj Bel ili Nimrod zahtevao je od Hajka da ostane u Vavilonu, ali je Hajk čeznuo za svojom domovinom pod Araratom pa je krišom pobegao. Zato je Nimrod krenuo sa svojom vojskom za njim i sustigao ga kod jezera Van, ali je Hajk uspeo da ubije Nimroda strelom sa tri pera što se po legendi desilo 2492. p. n. e. i da se vrati u svoju domovinu gde je i osnovao prvu jermensku državu u regionu Ararata.[8]

Termin Jermenija prvi put se spominje u staropersijskim Behistunskim natpisima iz 515. p. n. e., kao Armina. Hekatej Miletski je pisao o Jermeniji kao o Αρμενια.[9] Ksenofont je bio prvi koji je detaljnije opisivao jermenska sela i narod. On je pisao kako je jezik kojim govori taj narod veoma sličan persijskom.[10]

Geografija[uredi]

Topografska karta Jermenije
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Jermenije

Položaj[uredi]

Jermenija je kontinentalna država smeštena u regionu Zakavkazja. Iako se s geografske tačke gledišta nalazi u Aziji, često se iz kulturno-istorijskih razloga smatra delom Evrope. Pravcem zapad—istok proteže se između 43° 30‘ i 46° 00‘ istočne geografske dužine.[11] Najzapadnija tačka Jermenije nalazi se na tromeđi s Turskom i Gruzijom, a najistočnija tačka nalazi se na granici sa Azerbejdžanom istočno od grada Kapana. Pravcem sever—jug Jermenija je smeštena između 41° 20' i 38° 50‘ severne geografske širine.[11] Najsevernija tačka nalazi se na tromeđi s Gruzijom i Azerbejdžanom, a najjužnija na granici s Iranom. Udaljenost između krajnjih tačaka pravcem sever—jug iznosi 360 km, a pravcem zapad—istok 200 km.[12]

Na severu se graniči sa Gruzijom, a na istoku s Azerbejdžanom. Na jugu deli najkraću međunarodnu granicu s Iranom kao i s azerbejdžanskom eksklavom Nahčivanom, dok se na zapadu graniči s Turskom. Pod terminom Jermenija pored Republike Jermenije podrazumevaju se i neke istorijske jermenske teritorije koje se danas naleze u sastavu susednih država: Arcah, dolinu reke Araks i područje oko jezera Van u Turskoj.


Geologija[uredi]

Najveći deo teritorije Jermenije sastoji se od vulkanskih i sedimentnih stena kenozojske i kvartarne starosti, odnosno stena paleogenske, neogenske i pleitocenske starosti.[13][14] Stene miocenske i pliocenske starosti zahvataju prostor između granice sa Turskom na zapadu, od doline reke Araks, pa sve do jezera Sevan na istoku, i granice sa Azarbejdžanom.[13][14] Severne i severoistočne delove zemlje pokrivaju paleogene i jurske stene, sa manjim delovima kredne starosti u području Malog Kavkaza.[13][14] Na jugu i jugozapadu takođe su zastupljeni jurski i paleogeni sedimenti, ali sa moćnim granitnim naslagama.[13][14]

Skorašnja vulkanska aktivnost dovela je do stvaranja velikih vulkanskih formacija i visoravni koje se sastoje od nizova nižih i viših planinskih masiva. Kao rezultat tektonske aktivnosti formirana su i brojna tektonska jezera od kojih je najveće jezero Sevan.[15]

Reljef[uredi]

Gegamske planine

Republika Jermenija zahvata površinu od 29.743 km² u severoistočnim delovima Jermenske visoravni. Konkretno, teritorija Jermenije obuhvata 10% Jermenske visoravni,[15] koja se postepeno spušta ka jugozapadu, odnosno ka dolini reke Araksa i granici sa Turskom, a sa severa je okružuje Mali Kavkaz. Reljef je uglavnom planinski,[12][15] ispresecan brzim i vodom bogatim vodotocima i retkim šumama. Planinski lanci zauzimaju oko 14.000 km² odnosno 47% površine zemlje, a visoravni 11.000 km² ili više od 33% jermenske teritorije.[12] Zbog toga se 76,5% površine Jermenije nalazi na nadmorskoj visini između 1.000 i 2.500 m,[12] dok prosečna visina iznosi 1.850 m.[15] Sa visoravni se uzdižu niže planine i ugašeni vulkani, među kojima se nalazi i najviša planina Jermenije — Aragac visoka 4,095 m.[12] Najniža tačka Jermenije nalazi se na visini od 390 m u dolini reke Araks na jugu,[12] a na nešto višoj nadmorskoj visini — 430 m, nalazi se dolina reke Debed na severu zemlje.

Klima[uredi]

Klimatogram za Jerevan[16]
J F M A M J J A S O N D
 
 
22
 
1
-8
 
 
25
 
4
-6
 
 
30
 
11
0
 
 
37
 
19
6
 
 
44
 
24
10
 
 
21
 
29
14
 
 
9
 
33
17
 
 
8
 
32
17
 
 
8
 
28
12
 
 
27
 
21
7
 
 
23
 
12
1
 
 
23
 
4
-4
temperatura u °C
ukupne padavine u mm

Na prostoru Jermenije može se izdvojiti šest klimatskih zona, što je posledica geografskog položaja i nadmorske visine na kojoj se nalazi.[17][15] Vrednosti temperature vazduha najviše zavise od nadmorske visine. Visoki planinski lanci sprečavaju prodor maritimnih uticaja sa Sredozemnog i Crnog mora, stvarajući velike sezonske varijacije u temperaturi. Na Jermenskoj visoravni prosečna temperatura vazduha u toku zime iznosi oko 0 °C, a prosečna letnja prelazi 25 °C. Godišnje u proseku padne između 250 mm padavina u najnižim predelima zemlje i 800 mm na planinskim vrhovima.[18]

Uprkos činjenici da se Jermenija nalazi na suptropskim širinama, suptropska klima je zastupljena samo na krajnjem jugu zemlje, tačnije u okolini grada Megrija, gde se proizvodi karakteristično južno voće — limun, narandže, masline itd. U ostatku zemlje klima varira od planinske do kontinentalne s vrućim letima i hladnim zimama. Tako u dolinama srednja januarska temperatura iznosi −5 °C, a julska 25 °C, dok u planinama iznosi −6 °C, odnosno 20 °C. Najmanja količina padavina je u Araratskoj dolini — 200—250 mm godišnje. S porastom nadmorske visine raste i količina padavina, pa u pobrđu padne 500 mm, a u planinama 700—900 mm. Relativno velika količina padavina zabeležena je u marzu Lori koji je zahvaljujući tako vlažnoj klimi prekriven gustim šumama.[18]

Hidrografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Reke i jezera Jermenije
Reka Arpa

Većina Jermenije, 21.900 km², nalazi se u slivu Araksa i njegove najveće pritoke Hrazdana, koji je ujedno i otoka jezera Sevan.[15] Araks je ujedno i granična reka prema Turskoj i Iranu. Reke vodu dobivaju topljenjem snega, kroz padavine ili iz podzemnih voda.[15] Zbog topljenja snega i intenzivnih kiša u proleće česte su poplave. Prosečna gustina rečne mreže iznosi 0,4 km/km².[15] Doline reka Debed i Agstev koje se sa severa probijaju kroz uske kanjone su ujedno i glavni saobraćajni pravci na severu zemlje.

Najveće jezero je Sevan, smešteno u istočnom delu Jermenske visoravni u istoimenoj kotlini između planinskih lanaca Gegama, Vardena, Sevana i Aregunija. Nalazi se na 1.916 m nadmorske visine i predstavlja jedno od najvećih planinskih tektonskih jezera na svetu.[15] Sadrži 80% svih vodnih rezervi Jermenije i ima vrlo veliku ekonomsku važnost, jer se od 1933. godine njegove vode koriste za navodnjavanje i proizvodnju elktrične energije.[15] Osim Sevana u Jermeniji se nalazi i niz manjih jezera, kao i veštačkih akumulacija poput akumulacija Ahurjan, Arpi, Aparan, Azat, Spandarjan i Tolors, koja služe za snabdevanje vodom.[15]

Biljni i životinjski svet [a][uredi]

Zahvaljujući nepristupačnom i raznolikom terenu i klimatskim varijacijama, na teritoriji Jermenije se razvio specifičan i šarolik živi svet. U vegetacijskom pogledu izdvaja se 5 bioma. Polupustinjski pojas je zastupljen na jugu zemlje i karakteriše ga oskudna vegetacija i suvo zemljište. Zona stepa se nalazi na visinama između 1.300 i 2.400 metara i odlikuju je bujne livade i pašnjaci. Pojas četinarskih i listopadnih šuma je zastupljen na krajnjem severu i istoku zemlje. Subalpska zona na krajnjem severu, na obroncima Malog Kavkaza prelazi u alpski pojas u kome dominira visokoplaninska livadska vegetacija.[19]

Flora[uredi]

Šikahogski rezervat

Biljni svet je veoma raznovrstan. Registrovane je postojanje 143 vrste algi, 4200 vrsta gljiva, 290 vrsta lišajeva (od kojih se 190 nastanilo u basenu Sevana), 430 vrsta mahovina, 2 vrste likopodijuma, 6 vrsta rastavića, 38 vrsta paprati, 9 vrsta golosemenica i 3015 vrsta skrivenosemenica.[19] Postoji oko 120 endemskih vrsta, što čini 3% celokupne flore Jermenije.[19]

Fauna[uredi]

Endemski „jermenski kavkaski gušter“

Registrovano je postojanje oko 155 vrsta mekušaca (od čega je 141 vrsta puževa i 14 vrsta školjki), oko 16.845 vrsti zglavkara (2.000 vrsta paukova i 14.845 vrsta insekata). Među beskičmenjcima je oko 316 endemskih i oko 100 zaštićenih vrsta.[19]

Postoji i više različitih vrsta kičmenjaka. Od riba izdvajaju se 22 vrste šarana, 5 vrsta iz porodice Salmonidae, 2 vrste krezubica i jedna vrsta soma. Endemska vrsta je sevanska pastrmka (ili „išhan“), jermenska haringa, sevanska mrena, deverika.[19]

Klasa vodozemaca je predstavljena sa 8 vrsta. Od žaba najraširenije su zelena žaba i krastače, kavkaska žaba (u zoni planinskih stepa), šeljkovnikova gatalinka (u severnoj šumskoj zoni), maloazijska gatalinka (na jugu), sirijska žaba, maloazijski triton (na severu).[19]

Posebno se ističe velika raznovrsnost gmizavaca. Od 156 vrsta u celom bivšem Sovjetskom Savezu čak 53 se nalazilo na teritoriji Jermenije. Međutim danas je većina njih na listi ugroženih vrsta. Postoje 3 vrste kornjača, 26 vrsta guštera i 24 vrste zmija.[19]

U svetu ptica postoji 349 vrsta, od kojih su najrasprostranjenije ptice pevačice (146 vrsta), močvarice (62 vrste), sokolovi (35 vrsta), plovuše (28 vrsta), ždralovi (13 vrsta).[19]

Postoje i 83 vrste sisara.[19] Endemske vrste su jermenski muflon, maloazijski skočimiš, planinska lasica, kavkaski miš, araksijanska sova ušara[19].

Nacionalni parkovi[uredi]

Ukupno 10% površine Jermenije su zaštićene ekološke zone. Postoje 23 nacionalna prirodna rezervata, 4 nacionalna parka i nekoliko parkova prirode.

  • Sevanski nacionalni park[20] zauzima površinu od 150.100 hektara. Obuhvata celu površinu jezera Sevan i oko 25.000 ha zemljišta na obalama jezera.
  • Nacionalni park Arevik je osnovan 2010. na jugu marza Sjunik, u gornjem toku Megrija, na 34.400 hektara površine.
  • Dilidžanski nacionalni park[21] (do 2002. rezervat prirode) zauzima površinu od 27.995 ha u dolinama reka Getik i Agstev. Od 900 vrsta biljaka, ugroženim se smatra 35 njih. Dominiraju šume bukve, hrasta i tise.
  • Nacionalni park Arpi je osnovan 2010. na severu Širaka na površini od 62.000 hektara.
  • Garnijski park prirode zauzima površinu od 14.600 hektara na zapadnim obroncima Gegamskih planina. U parku je registrovano 1.686 vrsta biljaka (polovna celokupne vegetacije u državi), a 146 vrsta je registrovano u jermenskoj Crvenoj knjizi{. Od 171 vrste životinja, 60 vrsta su endemske.
  • Šikahogski rezervat[22] zauzima površinu od 10 hektara u Sjuniku u basenu reka Šikaoh i Cav. Park je obrastao zaštićenim grabovo-hrastovim šumama.
  • Erebunski park[23] se nalazi obuhvata 89 hektara površine nedaleko od Jerevana. U njemu živi oko 293 vrste biljaka (uglavnom trave), 17 vrsta gmizavaca, 50 vrsta ptica (prepelice, jarebice), razne vrste sisara (lisica, lasica itd).

Životna sredina[uredi]

Prve javne debate o ekološkim problemima u zemlji počele su sredinom 80-ih godina, kada je i organizovana prva grupa „zelenih“ koja je upozoravala na sve intenzivnije zagađenje vazduha u glavnom gradu. Zagađenje je bilo toliko da se 60 km udaljeni vrh Ararata mogao videti samo na mahove. Vlada, svesna ekoloških problema, donela je nekoliko ekoloških zakona i osnovala poseban resor za zaštitu životne sredine. Uvedene su i tzv „ekološke takste“ za zagađivače, a novac od njih se dalje koristi za razne ekološke projekte. Međutim još uvek nema sveobuhvatnog programa o zaštiti životne sredine, a sve odluke vezane za ovu temu obično su na ad hoc osnovama jer najveći zagađivači su ogromni fabrički kompleksi od čijeg rada zavisi ekonomska stabilnost zemlje. Dva trenutno goruća ekološka problema su intenzivna deforestacija (zbog trgovačke blokade od strane Turske i Azerbejdžana zaustavljen je uvoz energenata iz tih zemalja) i konstantan pad nivoa Sevana zbog sve većih potreba industrije za vodom.

Uprkos velikom potencijalu kada su obnovljivi izvori energije u pitanju (posebno hidroenergija i energija vetra) Jermenska vlada je obnovila rad nuklearke kod Mecamora kraj Jerevana (zatvorena 1988. nakon zemljotresa) iako ne zadovoljava IAEA standarde.[24]

Istorija [b][uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Jermenije

Antički period[uredi]

Antičke zemlje Kavkaza - Jermenija, Kolhida, Iberija i Albanija

Jermenija leži na visoravni koja okružuje biblijsku planinu Ararat na kojoj se prema predanju zaustavila Nojeva barka nakon velike poplave (Stari zavet; Knjiga Postanja 8.4). Savremena arheološka istraživanja svedoče o razvijenom vinarstvu na teritoriji Jermenije iz perioda oko 4.000. p. n. e. i to je jedan od dokaza postojanja najranijih civilizacija na tom području.[25] U bronzanom dobu na području Velike Jermenije postojalo je nekoliko razvijenih civilizacija, uključujući Hetitsko carstvo na vrhuncu moći, Mitansko kraljevstvo na jugozapadu istorijske Jermenije i Hajasa-Azi carstvo (1500—1200. p. n. e.). Između 12. i 9. veka p. n. e. na području Jermenske visoravni svoje državu su imali i Nairi, kao i Urartu (1000—600. p. n. e.). Svi ovi narodi i plemena su učestovali u etnogenezi savremenog jermenskog naroda.[26] Jerevan, savremena prestonica Jermenije je osnovan 782. p. n. e. od strane kralja Argištija I.

Римски храм у граду Гарни

Краљевина Јерменија је формирана око 600. п. н. е. под јерменском династијом Оронтида (Yervanduni). Država je dostigla svoj vrhunac moći u periodu između 95. i 66. p. n. e. pod vladavinom kralja Tigrana Velikog, i u tom periodu je bila jedna od najmoćnijih sila u regionu.[27] Kroz njenu istoriju smenjivali su se periodi nezavisnosti i vazalstava. Strateški veoma povoljan položaj Jermenije između dva kontinenta, kroz istoriju joj je zadavao mnogo nevolja i dovodio do čestih invazija susednih naroda, poput Asiraca, Grka, Rimljana, Vizantinaca, Arapa, Mongola, Persijanaca, Otomana i Rusa.[28]

Dominantna religija drevne Jermenije (i uopšte celog područja Bliskog istoka) bio je zoroastrizam ili mazdaizam — religija zasnovana na učenjima svetog proroka Zaratustre. Međutim, hrišćanstvo je veoma rano počelo da se širi Jermenijom, već 40. godine.[6] Kralj Tiridat III Veliki (238314) proglasio je hrišćanstvo službenom religijom Jermenije[6] 301. godine i tako je Jermenija postala prva hrišćanska država na svetu (čak 10 godina pre nego što je imperator Galerije garantovao slobodu veroispovesti u Rimu, i 36 godina pre krštenja Konstantina Velikog).[29] Godine 428. jermensko kraljevstvo je potpalo pod vlast dinastije Sasanida i uključeno u Jermenski marzpanat Persije, da bi 451. godine dobila autonomiju i slobodu veroispovesti u okviru persijske države.

Srednji vek[uredi]

Nakon marzpanatskog perioda (428636), Jermenija je potpala pod arapsku vlast kao autonomna kneževina Jermenski Emirat (637884), koja je čak uspela da povrati neke teritorije koje su ranije bile izgubljene u ratovima sa Vizantijom. Kneževinom je upravljao knez koga su priznavali i arapski kalif i vizantijski car. Jermenski emirat (Arminiyya) je obuhvatao i delove Gruzije i Kavkaske Albanije a prestonica mu se nalazila u jermenskom gradu Dvinu. Godine 884. Kneževina je uspela da se oslobodi arapske vlasti i vrati svoju nezavisnost.[30]

Obnovljenom kraljevinom vladala je dinastija Bagratida sve do 1045. godine kada se raspala na nekoliko samostalnih kraljevina i kneževina koje su i dalje priznavale vrhovnu premoć bagratidskih kraljeva.[31]

Godine 1045. Vizantija je osvojila bagratidsku Jermeniju, a ubrzo potom i ostale jermenske države, ali se njihova vlast kratko održala, jer su ih već 1071. porazili Turci Seldžuci. Mnogi Jermeni su bežeći pred Seldžucima našli utočište u planinama Taurusa gde im je vizantijskog upravitelj pružio utočište. Na tom mestu, u području grada Tarsusa u Kilikiji je već 1080. formirana jermenska Kraljevina Kilikija (10801375).[32]

Kilikija je bila veoma važan saveznik evropskim krstašima na Bliskom istoku, i smatrala se bedemom hrišćanstva na istoku.

Tokom tridesetih godina 13. veka na teritorije jermenskih država na severu upali su Mongoli i druga srednjoazijska plemena. Mongolski upadi, koji su sve više slabili jermenske državice, trajali su sve do kraja 15. veka.[33]

Rano moderno doba[uredi]

Tokom 16. veka Jermenija je bila podeljena između Osmanskog carstva i safavidske Persije. Nakon Rusko-turskog rata (1828—1829), Istočna Jermenija potpala je pod vlast carske Rusije (uključujući tadašnji Jerevanski i Karabaški kanat koji su bili pod upravom Persije).[34]

Pod osmanskom vlašću, Jermeni su u okviru svojih enklava uživali određenu autonomiju i živeli su u relativno skladnim odnosima sa ostalim nacijama u carstvu (uključujući i vladajuće Osmanlije).[35] Ipak, život hrišćana u strogo muslimanskom društvu bio je podložan čestim diskriminatorskim aktima, što je dovelo do zahteva jermenske zajednice za većim pravima i slobodama.[34] Kao odgovor na te proteste, tadašnji sultan Abdul Hamid II sproveo je masovne čistke nad Jermenima između 1894. i 1896. godine u kojima je prema procenama stradalo između 80.000 i 300.000 Jermena.[35]

Sultan Abdul Hamid II je 1908. zbačen sa vlasti u mladoturskoj revoluciji, a Jermeni su u tome videli šansu za poboljšanje njihovog statusa građanina „drugog reda“ (već 1914. donesen je paket zakona tzv „Jermenski program reformi“ koji je trebalo da poboljša status Jermena u imeriji).[36][35]

Prvi svetski rat i genocid nad Jermenima[uredi]

U genocidu nad Jermenima stradalo je preko milion ljudi

Rusija i Turska su ušle u Prvi svetski rat kao neprijatelji, a Turci su Jermene smatrali ruskom petom kolonom.[37] Već 24. aprila 1915. turske vlasti su počele sa masovnim hapšenjima jermenskih intelektualaca, a usvajanje kontroverznog antijermenskog tehčirskog zakona (turski tehcir = deportacija) 29. maja 1915. dovelo do događaja koji je postao poznat pod imenom Genocid nad Jermenima.[38]

U periodu od 1915. do 1917. u pogromu nad Jermenima stradalo je između 600.000 i preko milion Jermena.[39] Turske vlasti nikada nisu priznale da se to zaista i dogodilo, već su uporno pričale o građanskom ratu i obostranim sukobima. Država Jermenija i jermenska dijaspora širom sveta pokrenule su opsežnu akciju službenog priznavanja ovih događaja iz Prvog svetskog rata kao genocida. U Jermeniji se svake godine 24. aprila obeležava Dan mučenika (odnosno Dan žrtava genocida nad Jermenima).[40][41][42]

Demokratska Republika Jermenija[uredi]

Nakon završetka Prvog svetskog rata boljševička Rusija je od Istočne Jermenije, Gruzije i Azerbejdžana formirala Transkavkasku Demokratsku Federalnu Republiku, koja je živela veoma kratko, od februara do maja 1918. kada se raspala. Od Istočne Jermenije 28. maja je formirana DRJ (jerm. Hayastani Demokratakan Hanrapetut’yun; 1918—1920.).

Karta nezavisne DRJ iz 1919. godine

Iako su sile Antante na sve načine podržavala novoosnovanu jermensku državu, slabašna DRJ se morala suočavati sa čestim ratovima, teritorijalnim sporovima sa susedima, masovnim prilivom izbeglica iz Otomanske Turske, epidemijama i glađu.

Prema mirovnom ugovoru iz Sevra od 10. avgusta 1920. Jermeniji je garantovan kontinuitet i teritorijalno proširenje na istorijske pokrajine u Turskoj, a razmišljalo se i o stvaranju Jermenije kao mandatnog područja pod zaštitom Društva naroda. Međutim, ugovor je odbijen od strane Turskog narodnog pokreta i nikada nije stupio na snagu. Godine 1920. Turska vojska je napala Jermeniju sa istoka što je značilo početak novog Tursko-jermenskog rata (24. septembar - 2. decembar 1920.). Za samo 8 dana turske trupe predvođene generalom Kazimom Karabekirom su uspele da osvoje ceo istočni deo zemlje i prodru sve do grada Gjumrija, a Jermenija je izgubila preko 50% predratne teritorije i većinu vojske. Gotovo istovremeno, sovjetska XI armija predvođena generalom Grigorijem Ordžonikidzeom je upala sa severa kod Karavansaraja (današnjeg Idževana), a pad Jerevana 4. decembra je označio i kraj DRJ.

Sovjetska Jermenija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Jermenska Sovjetska Socijalistička Republika

Jermenija je anektirana od strane boljševičke Rusije i zajedno sa Gruzijom i Azerbejdžanom ušla u sastav SSSR kao deo Transkavkaske SFSR 4. marta 1922.

TSFSR je postojala u periodu 1922. do 1936. kada je konačno podeljena na tri posebne Sovjetske republike. Sovjetska vlast je Jermenima donela period relativnog mira i stabilnosti, a vlada u Moskvi je izdašno pomagala Jerevan i sa zalihama hrane i medicinskim sredstvima. Međutim, situacija je bila izrazito teška za Jermensku crkvu, a naročito se pogoršala dolaskom na vlast Josifa Staljina. U Staljinovim velikim čistkama stradalo je ili raseljeno na desetine hiljada „nepodobnih“ Jermena.[43] Iako je tokom Drugog svetskog rata, Jermenija izbegla direktna razaranja na svojoj teritoriji, preko pola miliona Jermena je bilo mobilisano, a oko 175.000 vojnika je poginulo u toku rata.

Status Jermenske crkve se znatno popravio nakon Staljinove smrti 1953. a već dve godine kasnije Katolikos svih Jermena Vazgen I se i službeno vratio u Patrijaršijski dvor u Ečmijadzinu.

Tokom 80-ih godina dolazi do nemira u susednom Azerbejdžanu zbog Nagorno-Karabaha koji je bio naseljen većinskim Jermenima, a koji je Staljin 1923. isključio iz sastava Jermenije. Mirni protesti u Jerevanu u znak podrške karabaškim Jermenima, u Bakuu su protumačeni kao provokacije i doveli su do antijermenskih protesta u Sumgajitu u Azerbejdžanu. Uz sve probleme političke prirode, Jermeniju je 1988. zadesio stravičan zemljotres magnitude 7,2° u kojem je život izgubilo preko 25.000 ljudi na severu zemlje.

Nesposobnost aktuelne vlasti u Moskvi da reše sve brojnije probleme (a posebno problem oko Nagorno-Karabaha) dovodila je do razočarenja među Jermenima, i njihove težnje ka nezavisnosti su se samo pojačavale. U maju 1990. formirane su i oružane trupe Jermenije (Nova Jermenska Armija) odvojene od Crvene armije. Ubrzo je došlo i do sukoba između dve vojske u Jerevanu u kome je nekoliko ljudi stradalo. Gotovo istovremeno, u Bakuu (januar 1990.) desio se novi veliki pogrom Jermena u kome je proterano preko 200.000 etničkih Jermena.[44]

Obnova državnosti[uredi]

Jermenija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 23. avgusta, 1990. godine i tako postala prva nebaltička država koja je istupila iz zajednice, a međunarodno je bila priznata krajem septembra naredne godine. Međutim, prve postsovjetske godine bile su praćene velikom ekonomskom krizom i krvavim ratom između Karabaških Jermena i Azerbejdžana. Kao odgovor na jermensku podršku Karabahu u sukobu, Azerbejdžan je uveo trgovačku i saobraćajnu blokadu prema Jermeniji (kojoj se 1993. pridružila i Turska) što je uništilo i onako slabu ekonomiju Jermenije.[45]

Primirje je potpisano 1994. godine uz posredstvo Rusije, a u ratu je stradalo oko 30.000 ljudi dok je preko milion lica raseljeno iz svojih domova na obe strane Videti napomenu 2. Karabaški Jermeni su teritorijalno profitirali u tom sukobu jer su uspeli da zadrže 15% teritorije Azerbejdžana (uključujući i sam Karabah).

Kao demokratija u razvoju, jermenska vlada ima ambicije ka sticanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji.[46][47][48]

Jermenija je poslednjih godina učinila mnogo na prelasku na tržišnu ekonomiju (2009. je svrstana na 31. mesto u svetu po slobodi poslovanja).[49] Intenziviranje odnosa sa evropskim zemljama, Bliskim istokom i Zajednicom Nezavisnih Država dovelo je do rasta trgovačke razmene. Glavne sirovine i dobra u zemlju i dalje ulaze preko Gruzije i Irana sa kojima Jermenija ima specijalne i paralelne veze.

Demografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Demografija Jermenije i Jermeni
Kretanje broja stanovnika Jermenije 1950—2010.[50][51]
1950.
  
1.354.000
1960.
  
1.867.000
1970.
  
2.518.000
1980.
  
3.096.000
1990.
  
3.545.000
2000.
  
3.221.000
2010.
  
3.251.000
Odnos Jermena, Kurda i Azera kroz istoriju na teritoriji Jermenije

Prema procenama za 2010. godinu, u Jermeniji živi oko 3.262.200 stanovnika, što ovu državu svrstava na 134. mesto u svetu.[52] Po gustini naseljenosti od prosečno 108,4/km² nalazi se na 99. mestu u svetu, odnosno na 2. mestu na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza.[52] Jermenija je jedina monoetnička država bivšeg Sovjetskog Saveza, jer gotovo 98% populacije su etnički Jermeni.[53] Negativan prirodni priraštaj i intenzivna emigracija, posebno ka Rusiji, u prvim godinama nakon proglašenja nezavisnosti doveli su do značajnog pada broja stanovnika. Poslednjih godina, zbog sve intenzivnijeg povratka pripadnika jermenske dijaspore u maticu zaustavljen je pad broja stanovnika i ostvaren rast. Takav trend rasta populacije očekuje se i u narednim godinama.[54]

Prema popisu stanovništva iz 2001. godine od 3.213.011 stanovnika Jermenije apsolutnu većinu činili su Jermeni s 97,89%. Jedini narod čiji je udio u ukupnom stanovništvu bio veći od 1% bili su Jezidi s 1,26%. Manje od 1% stanovništva činili su Rusi s 0,46%, Asirci s 0,11%, Ukrajinci s 0,05%, Kurdi s 0,047% i Grci s 0,036%, dok je ostalih bilo 0,14%.[53] Kao nacionalne manjine registrovani su još i Gruzini, Belorusi, Vlasi, Mordovini, Oseti, Udini i Tati.[53] Pripadnici poljske i nemačke manjine danas su u potpunosti rusifikovani. U sovjetskom periodu Azeri su, po brojnosti, činili drugu nacionalnu zajednicu u zemlji, koja je 1989. činila 2,5% stanovništva. Gotovo čitava azerska zajednica je emigrirala u Azerbejdžan tokom Rata u Nagorno-Karabahu. S druge strane iz Azerbejdžana je stigla velika skupina azerskih Jermena, što je samo još više homogenizovalo stanovništvo zemlje.

Jermenija ima relativno veliku dijasporu širom sveta, čiji se broj procenjuje na nekih 8 miliona.[55] Najbrojnija dijaspora je u Rusiji, gde živi oko 2.500.000 Jermena. Najviše Jermena živi u Krasnodarskom kraju — njih oko 1.000.000 i u Moskvi — 600.000, SAD 1.500.000. i u Francuskoj oko 800.000.[55] Jermenska dijaspora je prisutna još i u Iranu (560.000), Turskoj (470.000), Gruziji (250.000), Siriji (190.000), Libanu (oko 150.000).[55] U Srbiji postoji jermenska zajednica sa oko 15.000 članova, ali najveći deo njih je asimilovan i posrbljen kroz istoriju.[56]

Jezik[uredi]

Jermenski jezik koji je službeni jezik u zemlji pripada grupi indoevropskih jezika i ima dosta elemenata preuzetih iz grčkog i persijskog jezika. Jermenski jezik ima vlastiti alfabet koji je sastavio Mesrop Maštoc u periodu između 405. i 406. godine i od tada se koristi u gotovo istovetnom obliku. Usled uticaja ruskog jezika nastala je varijanata jermenskog jezika — istočnojermenski ili ruskojermenski jezik. Ruski jezik je takođe veoma raširen i može se smatrati de facto drugim službenim jezikom. Intenzivno se izučava u školama i postoje mnogi štampani i elektronski mediji u zemlji na tom jeziku. Čak 95% odraslih Jermena smatra da je veoma važno da njihova deca govore ruski jezik.[57]

Religija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Jermenska apostolska crkva
Manastir Hor Virap iz 12. veka

U konfesionalnom pogledu 99% jermenske populacije su hrišćani. Od toga 95% su pripadnici Jermenske apostolske crkve, a postoji i manja zajednica jermenske katoličke crkve s ukupno oko 280.000 vernika u 36 parohija čiji pripadnici se nazivaju Franki i uglavnom žive na severu zemlje. Jermenija je bila prva država koja je hrišćanstvo proglasila državnom religijom, još 301. godine.[58] Koreni Jermenske crkve leže još u 1. veku, kada su prema legendi, između 40. i 60. godine, dvojica Hristovih apostolaTadej i Vartolomej širili hrišćanstvo na jermenskom tlu. Upravo u njihovu čast Jermenska crkva u svom nazivu i ima odrednicu apostolska. Jermenska apostolska crkva pripada skupini drevnoistočnih crkava, a po obredima je dosta slična Koptskoj i Sirijskoj pravoslavnoj crkvi. U 5. veku prihvatila je monofizitstvo da bi postala nezavisna od Kesarije Kapadokijske i Antiohije koje su se nalazile pod vizantijskim uticajem.[59][60]

Jezidi uglavnom praktikuju jezidizam, dok jedan manji deo ispoveda sunitski islam. Jevrejska zajednica u Jermeniji ima oko 1.000 članova[61], a postoje i dve sinagoge — u Jerevanu i Sevanu.

Prema jermenskom ustavu svim građanima zagarantovane verske slobode, no priznaje se poseban status Jermenske apostolske crkve kao nacionalne crkve.[7]

Najveći gradovi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak gradova u Jermeniji

Prema podacima Jermenskog statističkog zavoda, u Jermeniji postoji 49 urbanih sredina. Ubedljivo najveći, a ujedno i jedini milionski grad u zemlji je prestonica Jerevan u kome živi trećina celokupne populacije zemlje.

Jerevan
Jerevan
Gjumri
Gjumri

Poredak Grad Populacija Poredak Grad Populacija

Vanadzor
Vanadzor
Vagaršapat
Vagaršapat

1. Jerevan 1.107.800 11. Goris 21.935
2. Gjumri 168.918 12. Aštarak 20.636
3. Vanadzor 116.929 13. Stepanavan 19.341
4. Vagaršapat 58.000 14. Spitak 18.237
5. Hrazdan 42.150 15. Čarencavan 17.752
6. Abovjan 36.705 16. Sevan 17.377
7. Artašat 35.100 17. Sisijan 16.823
8. Kapan 35.100 18. Idževan 15.620
9. Armavir 26.387 19. Artik 14.949
10. Gavar 22.444 20. Dilidžan 13.752
Izvor: ARMSTAT[62]


Državni simboli[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Zastava Jermenije, Grb Jermenije i Himna Jermenije
Instrumental himne Jermenije

Jermenska nacionalna zastava je pravougaonog oblika i horizontalno je podeljena na tri jednaka dela. Gornje polje je crvene boje, polje u sredini je plavo, a donje polje je narandžasto. Sadašnja zastava je usvojena 24. avgusta 1990. godine od strane Vrhovnog sovjeta Republike Jermenije, a 15. juna 2006. Narodna skupština Jermenije je usvojila novi zakon o nacionalnoj zastavi.[63] Odnos širine prema dužini zastave je 1:2. Postoji mnogo tumačenja značenja boja na zastavi, ali među narodom je najšire prihvaćeno sledeće: crvena boja je simbol krvi svih onih koji su dali vlastiti život za odbranu domovine, plava boja simboliše prirodu zemlje a narandžasta hrabrost i naporan rad Jermena. Značenje boja opisano je i u Ustavu Republike Jermenije: "Crvena boja je simbol večne borbe Jermena za opstanak, slobodu, hrišćansku veru i nezavisnost na prostoru Jermenske visoravni. Plava je simbol želje jermenskog naroda za svojim parčetom slobodnog neba. Narandžasta simbolizuje rad, želju i volju za napretkom nacije."[64]

Jermenski grb je usvojen na sednici Vrhovnog sovjeta 19. aprila 1992. godine, a novim zakonom od 15. juna 2006. godine su izmenjeni neki detalji.[65]

Na grbu se nalaze sledeći elementi: štit u centru grba, sa planinom Ararat (koja predstavlja nacionalni simbol Jermena) na čijem vrhu je Nojeva barka (koja se prema Bibliji zaustavila upravo na toj planini nakon „velikog potopa"). Štit je podeljen na 4 dela koja simbolišu 4 nezavisna jermenska kraljevstva:

Aktuelni grb R. Jermenije

Lav i orao koji drže štit (kao kraljevi u životinjskom svetu) simbolizuju mudrost, dostojanstvo, strpljenje i velikodušnost. Osnovna boja na grbu je zlatna, kraljevstva su predstavljena plavom i crvenom podlogom, dok je centralni štit sa Araratom u narandžastoj boji. To su ujedno i boje koje su se tradicionalno koristile kroz istoriju, i iste su kao i na nacionalnoj zastavi. Na dnu grba se nalazi 5 važnih simbola. Polomljeni lanci predstavljaju borbu za slobodu i nezavisnost, mač je simbol moći i snage, klasje pšenice je simbol blagodeti jermenske zemlje, a grane predstavljaju kulturno istorijsko nasleđe, dok trobojna lenta predstavlja zastavu Jermenije.

Nacionalna himna je kompozicija Naša otadžbina, a potvrđena je kao himna na sednici Vrhovnog sovjeta od 1. jula 1991. godine. Ima 4 strofe, ali se u skraćenoj verziji upotrebaljavaju prva i četvrta strofa. Za osnovu je uzeta himna DR Jermenije iz 1918. godine. Muziku je komponovao Bersek Kanačjan, a tekst Mikael Nalbandijan.[66]

Politika [c][uredi]

Najviši pravni akt države je Ustav Republike Jermenije koji je usvojen na referendumu 5. jula 1995. godine. Prema Ustavu Jermenija je suverena, demokratska, socijalna i pravna država u kojoj vlast pripada narodu preko slobodnih izbora i referenduma, a sprovode je državni organi, organi lokalne samouprave i zvaničnici izabrani od strane naroda.

Predsednik se bira direktno na izborima na petogodišnji mandat. Predsednik mora biti državljanin Jermenije, ne mlađi od 35 godina, sa maksimalno 10 godišnjim stalnim boravkom na teritoriji države. Predsednik garantuje za sprovođenje Ustava, teritorijalnu celovitost, nezavisnost i bezbednost zemlje. Predsednik ima odobrenja za sprovođenje hitnih mera u slučajevima vanrednog stanja u zemlji. Trenutno dužnost predsednika Jermenije obnaša Serž Sargsjan.

Vrhovno zakonodavno telo je Narodna skupština Jermenije koja zaseda u Jerevanu. Skupštinski poslanici se biraju na petogodišnji mandat putem opštih izbora — od 131 poslanika od 2007. 41 poslanik se bira putem proste većine, a ostalih 90 proporcionalnim sistemom.

Poslednji parlamentarni izbori su održani 12. maja 2007, na kojima je najviše mesta u Skupštini osvojila Republikanska partija predsednika Sargsjana (63 mandata) i koja je formirala vlast sa liberalnom partijom Orinac Erkir (8 mandata) Artura Bagdasarjana.

Predsednik putem konsultacija sa strankama iz Narodne skupštine imenuje mandatara za sastav Vlade koji je sposoban da obezbedi većinu glasova u Skupštini. Predsednik države je takođe zadužen da na predlog premijera postavlja, odnosno smenjuje ministre u Vladi. Aktuelni premijer je Tigran Sargsjan iz Republikanske partije.

Spoljna politika[uredi]

Geopolitička karta Kavkaza

Republika Jermenija ima razvijene dobre odnose sa gotovo svim svetskim državama, sa izuzetkom Azerbejdžana i Turske. Tenzije između susednih zemalja su ekskalirale ratom u Nagorno-Karabahu.[67] Granice između dve sukobljene države su ostale i dalje zatvorene, a rešenje problema se i ne nazire, uprkos posredovanju raznih svetskih organizacija poput OEBS-a.

Turska takođe ima dugu istoriju slabih odnosa sa Jermenijom zbog odbijanja da prizna postojanje genocida prema Jermenima iz Prvog svetskog rata, a takođe je blokirala svoje granice prema Jermeniji zbog Rata u Nagorno-Karabahu.[68] Ipak Turska je službeno bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost Jermenije 16. decembra 1991. Zbog toga su i ekonomski i trgovački odnosi između dve zemlje komplikovani i na nivou neslužebenih.

Poslednjih godina došlo je do otopljavanja odnosa između dve zemlje, naročito posle posete predsednika Turske Abdulaha Gula Jerevanu 6. septembra 2008, a već 10. oktobra naredne godine u Cirihu su ministri inostranih poslova obe zemlje Ahmet Davutoglu i Edvard Nalbandijan potpisali protokol o uspostavljanju bilateralnih odnosa između dve zemlje.[69][70] Dogovoreno je i formiranje zajedničkog i neutralnog tela koje bi se bavilo pitanjem Jermenskog genocida.

Sa druge strane Jermenija ima tradicionalno dobre ekonomske i političke odnose sa Rusijom. Trgovina sa Rusijom čini 20% ukupne spoljno-trgovačke razmene države, a ruske kompanije su i najveći ulagači u jermensku privredu.[71] U blizini grada Gjumrija nalazi se velika ruska vojna baza, kao deo dogovora o kolektivnoj bezbednosti država članica ZND-a.

Jermenija ima i jako dobro odnose sa svojim južnim susedom Iranom, posebno u ekonomskom pogledu. Najvažniji ekonomski projekat između dve zemlje je izgradnja gasovoda otvorenog 19. marta 2007. i vrednog 250 miliona dolara kojim bi do 2019. Iran trebao isporučivati gas Jermeniji u količini od 2,3 mlr m³ godišnje u narednih 20 godina.[72]

Jermenija ima dobre ekonomske odnose i sa Gruzijom čije luke koristi za vlastitu trgovačku razmenu sa svetom.

Jermenija kao članica Saveta Evrope ima jako dobre bilateralne odnose sa svim evropskim državama, a posebno sa Francuskom i Grčkom. Postoji i snažna zainteresovanost vlade u Jerevanu za intenziviranje odnosa sa EU koje bi kuminiralo eventualnim članstvom Jermenije u toj organizaciji u skorijoj budućnosti.

Vojska[uredi]

Grb Vojske Jermenije

Oružane snage Republike Jermenije se sastoje od kopnenih trupa, avijacije, protiv vazdušne odbrane (PVO) i graničara. Oružane snage su formirane odmah nakon raspada Sovjetskog Saveza uspostavljanjem nacionalnog Ministarstva odbrane 1992. godine. Glavnokomandujući oružanih snaga je po Ustavu predsednik. Armija danas broji oko 81.000 aktivnih i oko 32.000 vojnika i oficira u rezervnom sastavu.[73] Nacionalna granična služba je zadužena za sigurnost duž granica sa Gruzijom i Azerbejdžanom, dok ruske trupe kontrolišu granice prema Turskoj i Iranu. U slučaju potreba, vojska je u stanju da mobiliše sve vojno sposobne muškarce starosti od 15 do 59 godina.

Od 1992. Jermenija je članica Organizacije ugovora o zajedničkoj bezbednosti. Potpisnica je Sporazuma o Konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, koji postavlja neka ograničenja kada je u pitanju naoružanje. Jermenija u skladu sa sporazumom vrši revizije brojnog stanja u vojsci. U toku rata u Nagorno-Karabahu Jermenija je pružala svu moguću vojnu pomoć Karabaškim Jermenima. Jermenija je takođa potpisnica Ugovora o neširenju hemijskog i nuklearnog oružja. Članica je i NATO programa Partnerstvo za mir.

Jermenski vojnici učestvuju i u mirovnim misijama širom sveta. U okviru KFOR-a učestvuju 34 jermenska vojnika u misiji na Kosmetu u sastavu grčkog bataljona. Jermenske trupe su učestovale i u mirovnim misijama u Iraku (u sastavu poljskog bataljona), a trenutno učestvuju u misiji u Avganistanu (obezbeđenje aerodroma u Kabulu, do kraja 2011. godine).

Planirani vojni budžet za 2011. godinu iznosi 387 miliona američkih dolara.[74]

Administrativna podela[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Jermenije
Administrativna podela Jermenije
Veći gradovi Jermenije

Jermenija je podeljena na 11 administrativnih divizija, od kojih su 10 marzevi (jer. մարզ) ili okruzi i na područje grada Jerevana.[75] Vlada je zadužena za imenovanje guvernera svakog marza,[75] dok glavnim gradom upravlja gradonačelnik koga imenuje lično predsednik države. Svaki region je podeljen na opštine, a svaku opštinu čini jedno do nekoliko naselja. Godine 2007. u Jermeniji je bilo 49 urbanih i 866 ruralnih sredina. Grad Jerevan je podeljen na 12 distrikata.

Mapa Marz Centar regiona Površina km² Stanovnika
1 Aragacotn Aštarak 2.753 141.800
2 Ararat Artašat 2.096 279.200
3 Armavir Armavir 1.242 284.500
4 Geharkunik Gavar 5.348 241.600
5 Kotajk Hrazdan 2.100 280.900
6 Lori Vanadzor 3 791 281.600
7 Širak Gjumri 2.679 281.500
8 Sjunik Kapan 4.505 152.800
9 Tavuš Idževan 3.120 134.400
10 Vajots Džor Jehegnadžor 2.406 55.800
11 Grad Jerevan 227 1.119.000

Jermenska Sovjetska Socijalistička Republika bila je podeljena na upravne okruge. Do 1928. ih je bilo 10, a kasnije 5: Zangezurski, Leninakanski, Lorijski, Sevanski i Jerevanski koji su se dalje delili na manje regione. Broj okruga je varirao do 1952. kada je izvršena nova podela na tri okruga: Jerevanski, Kirovakanski i Leninakanski i takav sistem administrativne podele je važio sve do 1995. sa čestim izmenama kada je uvedena sadašnja podela na marzeve.

Ekonomija [d][uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Ekonomija Jermenije
Proizvodnja pamuka
Nuklearna elektrana Mecamor

Jermenija je industrijsko-agrarna zemlja. Država raspolaže sa značajnijim nalazištima bakra, molibdena, boksita i građevinskog materijala, a postoje i manje zalihe plemenitih metala poput zlata i poludragog kamenja.[11] Takođe, brojni su i mineralni izvori.

Opšte odlike privrede[uredi]

BDP je prema paritetu kupovne moći 2010. godine iznosio 17,27 milijardi američkih dolara, dok je BDP po glavi stanovnika iznosio 5.800 američkih dolara. Struktrura BDP-a za 2010. je bila sledeća: primarni sektor 22%, sekundarni sektor 46,6% i tercijarni sektor 31,4%.[76]

Još u sovjetsko doba, u Jermeniji je bila razvijena moderna industrija koja je snabdevala ostatak Sovjetskog Saveza mašinama, opremom i drugim prozvodima u zamenu za sirovine i energiju. Poljoprivreda se razvijala na bazi velikih poljoprivredno-industrijskih kombinata. Raspad Sovjetskog Saveza, rat u Nagorno-Karabahu i zatvaranje granica sa Turskom doveli su do privrednog kolapsa početkom 90-ih godina. Mnoge fabrike su zatvorene zbog nedostatka sirovina i energije, a poljoprivreda se vratila u okvire proizvodnje za vlastite potrebe. Nakon sticanja nezavisnosti u zemlji se sprovode brojne tržišne reforme, uključujući i privatizaciju državnog kapitala, da bi se ublažile posledice tranzicije na tržišnu privredu. Izuzetno velika zavisnost domaće privrede od spoljnih faktora, učinila je Jermeniju posebno osetljivom na potrese na globalnom tržištu. Uz pomoć MMF-a, Vlada je 1994. pokrenula ambiciozan program ekonomske liberalizacije što je pomoglo da se smanji siromaštvo i izuzetno visoka inflacija, stabilizovana je nacionalna valuta, a intenzivirana je i privatizacija srednjih i malih preduzeća.

Prema Indeksu humanog razvoja UN-a Jermenija je u 2010. rangirana na 78. mesto što je najlošije u odnosu na ostale zemlje KavkazaAzerbejdžan je 67. a Gruzija 76,[77] a po Indeksu percepcije korupcije u 2010. od 178 država rangirana je na 123. mesto.[78] Prema indeksu ekonomskih sloboda svrstana je na 36. mesto (3. maj 2011.).[79]

Sredinom 2000-ih godina godišnja stopa privrednog rasta je bila oko 10%, ali je 2009. došlo do velike recesije i pada BDP za čak 14% (uprkos ogromnim ino-kreditima). Iako je sredinom 2010. došlo do blagog oporavka, magazin Forbs je u svojoj publikaciji za 2011. rangirao Jermeniju kao drugu najgoru ekonomiju na svetu.[80] Jermenija je članica STO od 2003. godine. Uprkos snažnom ekonomskom rastu poslednjih godina, i dalje je jedan od velikih problema izrazito visoka stopa nezaposlenosti.[81]

Poljoprivreda[uredi]

Jermenija raspolaže sa veoma malo obradivog i plodnog tla, i to uglavnom u dolini Araksa i na južnim obodima Araratske nizije. Na malom broju poljoprivrednih površina uzgajaja se pamuk, masline, vinova loza, bademi, žitarice i povrće. Jermenija je tradicionalno područje uzgoja vinove loze — a na njenom tlu je pronađena i najstarija vinarija na svetu.[82] Grožđe je zbog klimatskih faktora i pedoloških karakteristika odličnog kvaliteta, plod je bogat šećerom i kao takav pogodan za proizvodnju desertnih vina i rakija. Razvijeno je i voćarstvo, a po kvalitetu se posebno izdvajaju sorte kajsija, breskve, dunje, šljive i orasi.

Stočarstvo, lov i ribolov[uredi]

Zahvaljujući velikim prostranstvima koja su pod pašnjacima razvijeno je ovčarstvo i govedarstvo, odnosno mesna i mlečna industrija. Tradicionalni stočarski kraj je Lorijska visoravan, gde se uzgaja kavkasko goveče. Ovčarstvo je uglavnom rašireno na višim područjima pod planinskim livadama. Najvažniji riblji resursi su skoncentrisani na jezeru Sevan, na kom je trenutno zabranjen ribolov u ekonomske svrhe. Najvažnije vrste ribe su sevanska pastrmka, belica i šaran.

Industrija i energetika[uredi]

Sekundarni sektor osigurava najvažnije izvozne proizvode — čelik, bakar, molibden i druge obojene metale.[83] Disbalans u spoljnoj trgovini nastao uglavnom zbog turske i azerbejdžanske ekonomske blokade delimično je pokrivan sredstvima međunarodne pomoći, doznakama iz dijaspore te preko direktnih stranih investicja.[84] Nuklearna energija učestvuje sa 40% u energetskom sektoru zemlje, dok na hidroenergiju otpada svega 25% uprkos velikom hidropotencijalu jermenskih reka, a postoje planovi u vezi sa iskorištavanjem energije vetra u ekonomske svrhe.[85] U energetskom sektoru Jermenija je veoma zavisna od uvoza energenata (posebno iz Rusije i Irana).[86][87] Mnogi elektroenergetski objekti danas su uglavnom u ruskom vlasništvu.[88] Jedan reaktor nuklearkne elektrane kod Mecamora izgrađene 1970. je zatvoren nakon velikog zemljotresa 1988. (iako sama elektrana nije pretrpela veća oštećenja), dok je drugi nastavio rad sve do 1995, a poslednjih godina je ponovo počela sa radom (pod upravom ruske agencije za energiju).[89] Gradnja novih nuklearki je jedini način da se spreči zavisnost zemlje u energetskom sektoru. Krajem 2007. je završena gradnja gasovoda kojim bi se transportovao prirodni gas iz Irana za potrebe termoelektrane kod Jerevana (završene sredinom 2010.).[86]

Saobraćaj[uredi]

Armavija je nacionalni avio prevoznik

Ukupna dužina pruga je 852 km (2001. god) i sve su elektrifikovane i imaju visok propusni opseg, ali je neophodna rekonstrukcija većine od njih.[90] Jermenske železnice u međunarodnom saobraćaju imaju otvorene linije jedino sa Gruzijom. Planirane su izgradnje novih linija prema Iranu (vrednost projekta između 1 i 2 milijarde evra) ukupne dužine oko 500 km.[91]

Ukupna dužina asfaltiranih puteva je 8,4 hiljade km, i većina je u jako lošem stanju. Posebno očajna je drumska infrastruktura u provinciji gde dominira makadam.[90]

Vazdušni saobraćaj se odvija preko dva aerodroma: Zvartnots u Jerevanu i Širak u Gjumriju. Nacionalna avio-kompanija je Armavija. Međunarodni aerodrom Zvartnots se nalazi 10 km zapadno od Jerevana i povezan je sa 70 gradova širom sveta. Izgrađen je 1961., a 1998. otvoren je novi kargo terminal, i 2007. novi putnički terminal. Sa aerodroma Širak se leti uglavnom ka Moskvi, Rostovu na Donu i Sočiju, a u toku su proširenja i radovi na modernizaciji piste u skladu sa međunarodnim standardima.

Turizam[uredi]

Turistički sektor u Jermeniji još uvek nije dovoljno razvijen, a prihodi od turizma ne predstavljaju značajniju stavku u punjenju budžeta. U 2009. Jermeniju je posetilo 575.281 turista.[92] Turistima su posebno interesantni planinska odmarališta poput Dilidžana i Cahkadzora, gde se nalazi popularni skijaški centri na svega 50 km severoistočno od Jerevana i svega 5 km od Hrazdana, a koji je u sovjetsko doba bio glavna baza za visinske pripreme sovjetskih sportista. Turistima su privlačne i brojne vazdušne banje sa mineralnim izvorima na visinama od preko 2.000 m poput Džermuka, Megrija kao i brojni srednjovekovni manastiri širom zemlje. Glavni kupališni centri nalaze se na jezeru Sevan.

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kultura Jermenije
Mesrop Maštoc na slici Frančeska Mađota

Jermeni imaju karakterističan jezik i pismo koje sadrži 38 slova, a koje je početkom 5. veka sastavio monah Mesrop Maštoc. Ovaj je zajedno sa svojim učenicima preveo i Sveto pismo i dela svetih otaca sa grčkog i sirijskog na narodni jezik, zbog čega je proglašen svetim.[93] Pored jermenskog jezika, skoro 76 % stanovnika govori i ruski jezik.

Muzika i ples[uredi]

Tradicionalna jermenska muzika predstavlja mešavinu autohtonih muzičkih pravaca Jermenske visoravni. U etno muzici se mogu naći tradicionalni instrumenti poput duduka i zurne (duvački instrumenti), dola (vrsta bubnja) i kanuna (žičani instrument).

Jedna od najstarijih vrsta pevanja je tradicionalno jermensko pojanje koje se uglavnom koristi u verske svrhe (ovakav vid pevanja ima korene u prehrišćanskom periodu). Jedan od najpoznatijih jermenskih klasičnih kompozitora je Aram Hačaturjan koji je u svojim klasičnim kompozicijama dodao narodne elemente iz jermenske tradicije.

Mnogi jermenski izvođači popularne muzike danas koriste tradicionalne elemente, poput pop pevačice Sirušo, koja je predstavljala Jermeniju na pesmi Evrovizije u Beogradu 2008. Svetsku slavu stekli su i hevi metal bend System of a Down kao i pevačica i glumica Šer, koji su poreklom Jermeni, ali žive i rade u SAD. U klasičnoj muzici proslavljeni su pevač i kompozitor Šarl Aznavur, pijanist Sahan Arzruni, kao i soprani Hasmik Papijan, Isabel Bajrakdarijan i Ana Kasjan.

Umetnost[uredi]

U Jerevanu se nalazi pijaca umetničkih dela i zanatstva Vernisaž, blizu Trga republike, na kojoj stotine prodavaca nude raznovrsne rukotvorine. Na ovoj pijaci se mogu kupiti antikviteti, čipka, ručno-rađeni vuneni tepisi. Jermensko zlatarstvo ima dugu i čuvenu tradiciju, i u jednom odeljku pijace se mogu kupiti predmeti načinjeni od zlata. Takođe je veoma popularan i nakit i ukrasi od opsidijana (vulkanskog stakla).

Bogato kulturno nasleđe i burna istorija širom zemlje je ostavilo brojne arhitektonske spomenike, poput kamenih megalita krstaša hačkara, srednjovekovnih manastira i crkava i brojnih drevnih zamkova i utvrđenja. Crkve i manastiri su očuvani gotovo u prvobitnom izdanju.

Nacionalna galerija u Jerevanu[94] čuva više od 16.000 eksponata iz bliže i dalje prošlosti Jermenije. Među eksponatima se nalaze i brojne slike evropskih majstora slikarstva. Svake godine u Jerevanu se otvaraju nove privatne galerije i muzeji.

Na UNESKO-vom spisku svetske kulturne baštine u Jermeniji se nalazi 9 objekata:

Obrazovanje[uredi]

Tradicionalno, u Jermeniji se velika pažnja pridaje obrazovanju. Stoga i ne čudi da je još 1960. stopa pismenosti stanovništva bila veoma visoka. U skladu sa članom 39 važećeg ustava, svaki građanin Republike Jermenije ima pravo na besplatno osnovno i visoko obrazovanje ili druge vidove profesionalnog obrazovanja u javnim školama, a završetak srednje škole je obavezan za sve. Nacionalni parlament je još 1999. godine usvojio zakon o obrazovanju koji doprinosi razvoju obrazovnog sistema i obezbeđuje jednaka prava na obrazovanje za sve, a vlada je 2004. donela novi nacionalni program obrazovanja.[95]

Najvažnija visoko obrazovna institucija je Jerevanski državni univerzitet osnovan 16. maja 1919. godine, a prva predavanja su počela februara 1920. godine. Danas na 19 fakulteta studira oko 20.000 studenata. Od 1.660 predavača, 215 ima zvanje doktora nauka.[96] Državni mašinski univerzitet je osnovan 1933. i danas je lider u pogledu tehničkih nauka u zemlji. Ima tri fakulteta van Jerevana, u Gjumriju, Vanadzoru i Kapanu. Jerevanski državni medicinski univerzitet je osnovan 1930. i važi za jednu od cenjenijih ustanova tog tipa u regiji istočne Evrope.[97] Jerevanski državni konzervatorij je osnovan 1920. kao muzički studio, da bi dve godine kasnije prerastao u višu muzičku školu. Danas pri konzervatorijumu funkcionišu simfonijski i kamerni orkestar, te orkestar narodnih instrumenata i folklorni hor.

U Jerevanu je na inicijativu ruske vlade 1998. osnovan Rusko-jermenski državni univerzitet, koji danas ima oko 3.000 studenata.

Sport[uredi]

Levon Aronjan šahovski velemajstor

Najpopularniji sportovi u Jermeniji su između ostalih rvanje, dizanje tegova, džudo, šah, fudbal i boks. Zahvaljujući svom planinskom reljefu postoje odlični uslovi za bavljenje sportovima poput skijanja i planinarstva. Vodeni sportovi su orijentisani uglavnom na području jezera Sevan. Na međunarodnom nivou, jermenski sportisti postižu velike uspehe u šahu, rvanju i dizanju tegova. Jermenija je članica mnogobrojnih svetskih sportskih organizacija, poput MOK-a, FIFA-e, FIBA-e i drugih.

Do 1992. godine jermenski sportisti su učestovali na olimpijskim igrama i međunarodnim sportskim takmičenjima u okviru reprezentacije Sovjetskog Saveza. Prvi jermenski sportista u modernoj istoriji koji je osvojio medalju na Olimpijskim igrama bio je gimnastičar Grant Šaginjan koji je na Letnjim olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju osvojio dve zlatne i dve srebrne medalje za olimpijski tim Sovjetskog Saveza.

Jermenski sportisti su na Letnjim olimpijskim igrama 1992. u Barseloni učestovali u okviru ujedinjenog olimpijskog tima (države članice bivšeg Sovjetskog Saveza u okviru jednog tima). Tada je 5 jermenskih sportista uspelo da osvoji ukupno 4 medalje (3 zlata i jedno srebro u rvanju, dizanju tegova i streljaštvu).[98] Kao nezavisna država Jermenija se na Olimpijskim igrama takmiči od 1994. i Zimskih olimpijskih igara u Lilehameru.[99]

U okviru letnjih Olimpijskih igara, jermenski sportisti su do sada učestovali u takmičenjima u boksu, rvanju, dizanju tegova, džudu, atletici, gimnastici, skokovima u vodu, plivanju i streljaštvu, dok su u okviru zimskih Olimpijskih igara imali takmičare u alpskom, nordijskom i slobodnom skijanju, bobu i umetničkom klizanju. Sve olimpijske medalje (ukupno 9 odličja od 1996. do 2010.) su svojene na takmičenjima letnjih olimpijskih igara (8 od 9 medalja su doneli rvači i dizači tegova).[100]

Fudbal je veoma popularan sport u Jermeniji. Najuspešnija fudbalska ekipa je FK Ararat Jerevan čiji je zlatni period bio tokom 70-ih godina jer su dva puta uspeli da osvoje Sovjetski kup (1973. i 1975.) i Sovjetsku top ligu (1973). U sezoni 1974/75. uspeli su da uđu među 8 najboljih timova Evrope u Ligi šampiona (u četvrtini finala su eliminisani od Bajerna iz Minhena sa ukupno 2:1).[traži se izvor od 01. 2014.] Fudbalska reprezentacija Jermenije je osnovana 1992. godine i svoju prvu utakmicu je odigrala iste godine (14. oktobra) u Jerevanu protiv Moldavije (bilo je 0:0). Nacionalna fudbalska organizacija je Fudbalski savez Jermenije. Nacionalni fudbalski tim se nikada nije uspeo plasirati na završnicu nekog većeg takmičenja, a najbolji plasman na FIFA rang listi su imali u septembru 2011. kada su bili na 44. mestu u svetu[101] (a trenutno su na 46. mestu - novembar 2011). Najviši rang takmičenja u zemlji je Premijer liga Jermenije kojom od osnivanja suvereno vlada FK Pjunik iz Jerevana (ukupno 13 titula od 1992.).

Jermenska dijaspora je iznedrila mnoštvo poznatih fudbalera poput Jurija Đorkefa i Alana Bogosjana koji su sa Francuskom 1998. osvojili Svetsko prvenstvo u fudbalu. Rvanje je ubedljivo najuspešniji jermenski sport na Olimpijskim igrama. Upravo su prve dve olimpijske medalje za nezavisnu Jermeniju osvojene u ovom sportu. Desilo se to na Letnjim olimpijskim igrama u Atlanti 1996. kada je Armen Nazarjan osvojio zlato (grčko-rimski stil, kategorija do 52 kg), a Armen Mkerčijan srebro (slobodni stil, do 48 kg).

Tradicionalno rvanje u Jermeniji se naziva kokh gde su takmičari obučeni u tradicionalne narodne nošnje. Na osnovu ove disipline nastao je borilački sport sambo, koji je takođe veoma popularan.

Vlada Jermenije i ministarstvo za sport i omladinu na godišnjem nivou izdvajaju oko 2,8 miliona dolara za razvoj sporta u zemlji. [102] U poslednjih nekoliko godina renovirano je 16 sportskih gimnazija širom zemlje na šta je potrošeno skoro 2 miliona dolara. Najviše novca je uloženo u skijaški centar Cakhadzor sa ciljem unapređenja razvoja zimskih sportova (ukupno 9,3 miliona dolara). U Jerevanu je 2005. otvoren nacionalni biciklistički centar. Vlada je takođe obećala novčane nagrade za osvajače medalja na velikim takmičenjima (zlato na Olimpijskim igrama bi tako vredelo 700.000 dolara).[103]

Hačkar

Tradicionalno, Jermenija je veoma uspešna u šahu, a čak tri puta su osvajali Šahovske olimpijade (2006, 2008, i 2011).[104] Najuspešniji jermenski šahista svih vremena je bio Tigran Petrosjan (tri titule tokom 1960-ih), dok je trenutno najuspešniji takmičar Levon Aronjan, a jedan od najboljih svetskih šahovskih velemajstora Gari Kasparov je takođe poreklom Jermen (njegova majka je Jermenka).

Nacionalni simboli i praznici[uredi]

Jermenija ima nekoliko prepoznatljivih nacionalnih simbola, poput planine Ararata, na čijem se vrhu prema legendi zaustavila Nojeva barka nakon velikog potopa. Hačkar je simbol i kulturni spomenik Jermenije i jermenskog naroda. Hačkari, odnosno kamen krstaš postoje još iz vremena drevnog Urartua. Ove kamene gromade svedoče o drevnoj istoriji i tradiciji Jermena. Duduk je instrument koje datira još iz vremena Urartua a pravi se od kajsijinog drveta. Takođe, Jermenija je domovina kajsija (lat. 'Prunus armeniaca') koja predstavlja i jedan od zaštitnih znakova ove kavkaske zemlje. Osim kajsije simbol Jermenije je i grožđe. Po legendi, kada je Noje izašao iz Arke nakon potopa, upravo je na tlu Jermenije zasadio lozu od koje je izraslo grožđe. Klimatski uslovi u Jermenii su veoma pogodni za ovu voćku, a veliki procenat šećera u plodu garantuje vrhunska vina i rakiju. Nar simbolizuje plodnost i bogatstvo, a prema staroj jeremnskoj tradiciji, mlada udara narom o zid kuće da bi bilo mnogo dečice u braku.


Napomene[uredi]

  1. ^ Svi podaci o biljnim i životinjskim vrstama Jermenije nalaze se na službenoj stranici turističke zajednice Republike Jermenije u odeljku Flora i fauna
  2. ^ Svi istorijski podaci preuzeti su iz dela „Istorija Jermenije“ Vahana M. Kurkijiana, tako da ne postoji potreba za referenciranjem svih pojedinačnih podataka i tvrdnji u članku.
  3. ^ Podaci u celom poglavlju su preuzeti sa službenih stranica organa vlasti u Republici Jermeniji
    * Vlada Republike Jermenije
    * Narodna Skupština Republike Jermenije
    * Kancelarija predsednika Republike Jermenije
    * Ministarstvo inostranih poslova Republike Jermenije
  4. ^ Svi podaci vezani za ekonomsku delatnost u Republici Jermeniji dostupni su na službenoj stranici Privredne komore Jermenije

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ http://www.armstat.am/file/doc/99475033.pdf
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Encyclopaedia Britannica.: Armenian Apostolic Church;

    Armenia became the first country to adopt Christianity about 300 ce, when St. Gregory the Illuminator converted the Arsacid king Tiridates III.

  4. ^ Encyclopaedia Britannica.: Saint Gregory the Illuminator;

    He returned to Armenia in the midst of a Christian persecution pressed by King Tiridates III (who was a zealot for the regional idols) and was imprisoned in a burial pit. After being rescued, Gregory reputedly converted the king about 300, and Tiridates then became the first monarch in history to impose Christianity on his people. He did so about 20 years before Constantine I.

  5. ^ Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя.: Aršakidы armяnskie;

    Pri Tiridate III Velikom [287—332] hristianstvo stalo okolo 301 gosudarstvennoй religieй v Armenii.

  6. ^ a b v „Pokrštenje Jermenije je po svoj prilici najvažniji korak u istoriji iste. To ju je učinilo da se znatno udalji od njene iranske prošlosti, utisnuvši joj za vekove onu suštinsku crtu, podjednako jasnu kako za domaće stanovništvo, tako i za ono izvan njenih granica, koje je gotovo istovremeno videlo u njoj prvu državu koja je prihvatila hrišćanstvo.“ (Garsoïan, Nina (1997). ed. R.G. Hovannisian. ed. Armenian People from Ancient to Modern Times. Palgrave Macmillan. pp. Volume 1, pp. 81.).
  7. ^ a b president.am: The Constitution of the Republic of Armenia, Article 8.1((en))
  8. ^ Panossian (2006), str. 106.
  9. ^ "Χαλύβοισι πρὸς νότον Ἀρμένιοι ὁμουρέουσι (The Armenians border on the Chalybes to the south)". Chahin, Mark (2001). The Kingdom of Armenia. London: Routledge. стр. fr. 203. ISBN 978-0-7007-1452-0. 
  10. ^ Xenophon. Anabasis. стр. IV.v.2–9. 
  11. ^ a b v The Government of the Republic of Armenia: Geography ((en))
  12. ^ a b v g d đ Marzes of the Republic of Armenia in Figures, 2002—2006: Geographical Charateristic of the Republic of Armenia ((en))
  13. ^ a b v g Ministry of Nature of Protection of Republic of Armenia, Geological Agency: Geological Map of Republic of Armenia ((en))
  14. ^ a b v g Geological Map ((en)), pristupljeno dana 05. avgusta 2011. godine.
  15. ^ a b v g d đ e ž z i j The Ministry of Nature Protection: First National Report to The Convention on Biological Diversity incorporating A Country Study on the Biodiversity of Armenia, Yerevan, 1999 ((en))
  16. ^ „Weather Information for Yerevan“. Worldweather.wmo.int. 5. 10. 2006. Приступљено 19. 10. 2011.. 
  17. ^ tarefer.ru: Реферат География Армения ((ru))
  18. ^ a b Армянское Бюро путешествий: Климат в Армении ((ru))
  19. ^ a b v g d đ e ž z i „Флора и фауна Армении“. Abp.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  20. ^ „Национальный парк Севан“. Abp.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  21. ^ „Дилижанский заповедник“. Abp.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  22. ^ „Шикахохский заповедник“. Abp.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  23. ^ „Эребунийский заповедник“. Abp.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  24. ^ National Geographic News: Is Armenia's Nuclear Plant the World's Most Dangerous? ((en))
  25. ^ National Geographic: the first wine-making facility in Armenia ((en))
  26. ^ „{Armenian Soviet Encyclopedia: History of Armenia, Yerevan, 1958}“. Penelope.uchicago.edu Приступљено 19. 10. 2011.. 
  27. ^ Vahan M. Kurkijan A History of Armenia: Chapter XIII - Tigran The Great, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  28. ^ „A History of Armenia by Vahan M. Kurkjian“. Penelope.uchicago.edu Приступљено 19. 10. 2011.. 
  29. ^ Central Intelligence Agency: The World Factbook. ((en))
  30. ^ Vahan M. Kurkijan A history of Armenia: Chapter XXIII The Arab Khalifate, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  31. ^ Vahan M. Kurkijan A history of Armenia: Chapter XXIV The Bagratid Dynasty — The Bagratuni, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  32. ^ Vahan M. Kurkijan A history of Armenia: Chapter XXVII The Barony of Cilician Armenia, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  33. ^ Vahan M. Kurkijan A history of Armenia: Chapter XXIX The Kingdom of Cilician Armenia — Mongol Invasion, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  34. ^ a b Vahan M. Kurkjian A history of Armenia: Chapter XXXII: Armenia after the Loss of her Independence, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  35. ^ a b v Vahan M. Kurkjian A history of Armenia: Chapter XXXIII: The Tragic Prelude, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  36. ^ Kirakosian, J. S. (1972) (in Armenian). Hayastane michazkayin divanakitut'yan ew sovetakan artakin kaghakakanut'yan pastateghterum, 1828–1923 (Armenia in the documents of international diplomacy and Soviet foreign policy, 1828–1923). Yerevan. pp. 149-358.
  37. ^ Hajastan.com THE GENOCIDE (FROM 1914 TO 1922), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  38. ^ „Chronology of the Armenian Genocide - 1915 (July-September)“. Armenian-genocide.org Приступљено 19. 10. 2011.. 
  39. ^ The History Place: Genocide in the XX Century Armenians in Turkey 1915 - 1918; 1.500.000 Deaths, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  40. ^ "Extensive bibliography by University of Michigan on the Armenian Genocide". Umd.umich.edu. Retrieved 2010-12-30.
  41. ^ "Encyclopædia Britannica: Armenian massacres (Turkish-Armenian history)". Britannica.com. 2009-12-14. Retrieved 2010-12-30.
  42. ^ Q&A: Armenian genocide dispute. BBC News. 10 July 2008.
  43. ^ Ronald G. Suny, James Nichol, Darrell L. Slider. Armenia, Azerbaijan, and Georgia. Federal Research Division, Library of Congress. 1995. pp. 17 and following
  44. ^ Notes from Baku: Black January. Rufat Ahmedov. EurasiaNet Human Rights.
  45. ^ Croissant, Michael P. (1998). The Armenia-Azerbaijan Conflict: Causes and Implications. London: Praeger. ISBN 978-0-275-96241-8., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  46. ^ Today.Az: EU hopes to sign Association Agreement with Armenia in near future ((en))
  47. ^ EUROPA — Press Releases: EU launches negotiations on Association Agreements with Armenia, Azerbaijan and Georgia ((en))
  48. ^ Armenia News — NEWS.am: Armenia — EU association agreement may be concluded shortly ((en))
  49. ^ "Index of Economic Freedom 2009". The Heritage Foundation., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  50. ^ United Nations Statistics Division. „УН статистика“. Unstats.un.org Приступљено 19. 10. 2011.. 
  51. ^ „Јерменски завод за статистику“. Armstat.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  52. ^ a b National Statistical Service of the Republic of Armenia: Statistical Yearbook of Armenia 2009 ((en))
  53. ^ a b v National Statistical Service of the Republic of Armenia: De Jure Population (Urban, Rural) by Age and Ethnicity 2001 ((en))
  54. ^ „{Армстат — Население Армении 2009}“ (PDF) Приступљено 19. 10. 2011.. 
  55. ^ a b v Armenian Diaspora: Armenian Population in the World ((en))
  56. ^ Јермени у Србији ((sr))
  57. ^ Независимая газета (2001-05-26 / Наталья Ларина): В Армении постепенно начинают забывать русский язык Эта печальная реальность — следствие политики, проводимой властями страны ((ru))
  58. ^ ancienthistory.about.com: Which Nation First Adopted Christianity? ((en))
  59. ^ «Հայ Եկեղեցու պատմություն» (Եզնիկ Ծ. Վարդապետ Պետրոսյան) / „Istorija Jermenske crkve“ arhimandrit Eznik Petrosjan
  60. ^ Vahan M. Kurkjian: The Armenian Church — Early History, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  61. ^ „{The Jewish Community in Armenia}“. Jewish.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  62. ^ National Statistical Service of the Republic of Armenia: The Demographic Handbook of Armenia, 2009 ((en))
  63. ^ The Government of the Republic of Armenia: General Information ((en))
  64. ^ Opšti podaci o Jermeniji Vlada Republike Jermenije
  65. ^ National symbols of Armenia; Armenica.com
  66. ^ Mer Hayrenik;
  67. ^ Lionel Beehner: Nagorno-Karabakh: The Crisis in the Caucasus ((en))
  68. ^ Marshall Cavendish. World and Its Peoples: The Middle East, Western Asia, and Northern Africa. pp. 768: «Independent Armenia faced difficulties. Azerbaijan and Turkey imposed a blockade on Armenia, isolating the nation.
  69. ^ newsru.com: Турция и Армения положили конец вековой вражде ((ru))
  70. ^ bbc.com: Armenia and Turkey normalise ties ((en))
  71. ^ „Putin: Russia is traditionally major trade partner for Armenia“. Panarmenian.net. 18. 11. 2010. Приступљено 19. 10. 2011.. 
  72. ^ newsru.com: Газопровод Иран-Армения введен в строй ((ru))
  73. ^ „Armenian Army“. Absoluteastronomy.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  74. ^ Владимир Георгиевич МУХИН: Милитаризация постсоветского пространства, Национальная оборона ((ru))
  75. ^ a b The Government of the Republic of Armenia: Regions ((en))
  76. ^ CIA world fact book ((en))
  77. ^ UNDP: Human Development Report 2010 — 20th Anniversary Edition: The Real Wealth of Nations: Pathways to Human Development((en))
  78. ^ Transparency International: Corruption Perceptions Index 2010 ((en))
  79. ^ Heritage Foundation: 2011 Index of Economic Freedom World Rankings ((en))
  80. ^ ИА REGNUM: Forbes: Мадагаскар, Армения, Киргизия - худшие экономики мира ((ru))
  81. ^ Statistical Yearbook 2007, Armenia National Statistical Service, Yerevan
  82. ^ BBC Russian: В Армении найдена древнейшая винодельня ((ru))
  83. ^ „Country Studies - Armenian Industry“. Countrystudies.us Приступљено 19. 10. 2011.. 
  84. ^ „Economy of Armenia“. Absoluteastronomy.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  85. ^ „Projects: Iran-Armenia Wind Farm“. Ebrdrenewables.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  86. ^ a b „Раффи К. Ованнисян — Аналитический обзор“. Nci.am Приступљено 19. 10. 2011.. 
  87. ^ Resolving a Supply Dispute, Armenia to Buy Russian Gas, New York Times, April 7, 2006.
  88. ^ ARMENIA: NEW PROJECTS A STAB AT INDEPENDENCE FROM MOSCOW?, EurasiaNet.org, October 17, 2008.
  89. ^ "New Armenian Power Plant Set For Launch", Armenia Liberty (RFE/RL), December 21, 2010.
  90. ^ a b Armenia Country Specific Information. Travel.State.Gov
  91. ^ Marco van Uden (1. 6. 2008.). „Railway Operators in Armenia“. Railfaneurope.net Приступљено 19. 10. 2011.. 
  92. ^ Socialьno-эkonomičeskoe položenie Respubliki Armeniя v яnvare 2010 goda \\ 4.2.1. Meždunarodnый turizm (pdf). Nacionalьnaя statističeskaя služba Respubliki Armeniя.
  93. ^ »Jermenija«, u: Enciklopedija pravoslavlja, knj. 2, Beograd 2002, str. 865.
  94. ^ [www.gallery.am/ Nacionalna galerija Jerevan], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  95. ^ studymir.com: Система образования Армении; [http://web.archive.org/web/20120120045059/http://www.studymir.com/423 arhivirano ((ru))
  96. ^ Yerevan State University: Brief historical review ((en))
  97. ^ Yerevan State Medical University: University ((en))
  98. ^ „Летње олимпијске игре 1992. у Барселони“. Olympic.org Приступљено 19. 10. 2011.. 
  99. ^ „Зимске олимпијске игре 1994“. Olympic.org Приступљено 19. 10. 2011.. 
  100. ^ „Armenia Summer Sports“. Sports-reference.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  101. ^ „ФИФА ранг листа - Јерменија“. Fifa.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  102. ^ „Министарство спорта и омладине Републике Јерменије“. Gov.am. 29. 1. 2010. Приступљено 19. 10. 2011.. 
  103. ^ „Јерменија данас“. Armenianow.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  104. ^ „"Chess News - BBC lecture: Armenia, the cleverest nation on earth"“. Chessbase.com Приступљено 19. 10. 2011.. 
  105. ^ U skladu sa amandmanima na zakon od 20.novembra 2002., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  106. ^ U skladu sa amandmanima na zakon od 07.maja 2002., Pristupljeno 17. 4. 2013.
  107. ^ U skladu sa amandmanima na zakon od 26.septembra 2001., Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Sjajni članak Članak Jermenija je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.