Jermenija

Iz projekta Википедија

Koordinate: 40° 23' SG Š, 44° 57' IGD

Jermenija ili Armenija (jerm. Հայաստան, Hajastan), država na Kavkazu, glavni grad je Jerevan. Ima površinu od 29.800 kilometara kvadratnih, a broj stanovnika je oko 3.911.000. Nezavisna je država od 1991. godine, a pre toga je bila republika u okviru Sovjetskog Saveza (Jermenska SSR).

Sadržaj 1 Jezik 2 Geografija 3 Etničke grupe 4 Ekonomija 5 Kultura 6 Religija 7 Gradovi 8 Organizacija države 9 Vidi još 10 Spoljašnje veze

[uredi] Jezik

Službeni jezik: jermenski.

Jezici: jermenski, azerski, ruski.

[uredi] Geografija

Jermenija je planinska zemlja sa prosečnom nadmorskom visinom od 1800 m. Mali Kavkaz je na severu, a jezero Sevan je na istočnom delu središnje regije. Jermenija ima suvu i kontinentalnu klimu, ali se ona drastično menja sa povećanjem visine. Iako je postala osrednje razvijena zemlja, u Jermeniji je i dalje najbitnija poljoprivreda.

[uredi] Etničke grupe

Etničke grupe:

• Jermeni 3.148.268 (97,3%),
• Jazidi (Kurdi) 41.805 (1,3%),
• Rusi 16.079 (0,5%).

U Jermeniji žive i manje grupe Asiraca, Gruzijaca, Grka i Ukrajinaca. U Jermeniji je živelo preko 200.000 Azerbejdžanaca, koji su nakon raspada Sovjetskog savez napustili ovu zemlju.

[uredi] Ekonomija

Za više informacija pogledajte Ekonomija Jermenije.

Do sticanja nezavisnosti, jermenska ekonomija je bila mahom bazirana na industriji (hemijska, elektronska, mašinska industrija, prerađivanje hrane, sintetička guma i tekstil), i veoma zavisna o resursima. Poljoprivreda je učestvovala sa samo 20% u neto proizvodu (of net material product) i sa 10% u zaposlenosti pre raspada Sovjetskog Saveza, 1991. Jermenski rudnici proizvode bakar, cink, zlato, i olovo. Velika većina energije se proizvodi iz goriva uvezenog iz Rusije, uključujući gas i atomsko gorivo (Jermenija ima jednu nuklearku); glavni domaći izvor energije su hidroelektrane.

Poput ostalih država koje su stekle nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza, i ekonomija Jermenije pati od zaostavštine centralizovane planske ekonomije. Sovjetske investicije i podrška jermenskoj industriji su praktično nestali, tako da je malo velikih preduzeća koja su sposobna da nastave sa radom. Štaviše, posledice zemljotresa iz 1988, koji je usmrtio više od 25.000 ljudi, a bez kuća ostavio 500.000 se još uvek osećaju. Sukob sa Azerbejdžanom oko Nagorno-Karabaha još nije razrešen. Zatvaranje azerbrjdžanske i turske granice je razorilo ekonomiju, jer Jermenija zavisi od uvoza energije i većine sirovina. Kopneni putevi kroz Gruziju i Iran su ili neodgovarajući ili nepouzdani. BDP je opao za skoro 60% od 1989. do 1992. - 1993. Nacionalna valuta, dram, je doživela hiperinflaciju u prvim godinama nakon uvođenja, 1993.

Vlada je ipak uspela da sprovede šire ekonomske reforme koje su se isplatile u značajno nižoj inflaciji i u postojanom ekonomskom rastu. Primirje postignuto 1994. u sukobu oko Nagorno-Karabaha je takođe pospešilo ekonomiju. Jermenija je imala visok ekonomski rast od 1995, nakon preokreta prethodne godine, i inflacija je zanemarljiva proteklih par godina. Novi sektori industrije, kao što su: proizvodnja dragog kamenja i nakita, informacione i komunikacione tehnologije, pa i turizam počinju da nadomešćuju tradicionalnije sektore ekonomije, kao što je poljoprivreda.

Postojan ekonomski napredak je doneo Jermeniji povećanu podršku od međunarodnih finansijskih institucija. Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, i druge međunarodne finansijske institucije i strane zemlje izdvajaju značajne donacije i zajmove. Zajmovi Jermeniji od 1993. su premašili 1,1 milijardu dolara. Svrha ovih zajmova je: smanjivanje budžetskog deficita, stabilizacija valute, razvoj privatnog sektora, energetike, poljoprivrede, prehrambene industrije, saobraćaja, zdravstva, prosvete, kao i tekuća rehabilitacija zona pogođenih zemljotresom. Jermenija je 5. februara 2003. postala članica Svetske trgovinske organizacije

Liberalni zakon o stranim investicijama je usvojen juna 1994, a zakon o privatizaciji 1997, kao i program privatizacije državne svojine. Nastavak napretka zavisi od sposobnosti vlade da poboljša makroekonomski menadžment, uključujući povećanje naplate poreza, poboljšanje investicionke klime i borbu protiv korupcije.

[uredi] Kultura

Za više informacija pogledajte Kultura Jermenije.

Jermeni imaju svoje karakteristično pismo i jezik. 96% stanovnika zemlje govori jermenski, dok 40% govori i ruski. Stanovništvo Jermenije je potpuno pismeno; 99% stanovništva zna da čita i piše.

Većina odraslih ljudi u Jerevanu je sposobno da komunicira na ruskom, a popularnost engleskog raste.

Kavkaska gostoljubivost je legendarna i potiče od stare tradicije.

Gradska nacionalna galerija umetnosti ima više od 16.000 dela od kojih neka potiču još iz srednjeg veka. U njoj se nalaze slike mnogih evropskih majstora. Muzej moderne umetnosti, Galerija dečijih slika, i Sarjanski muzej su samo neka od mnogih mesta sa umetničkom ponudom u Jerevanu. Štaviše, postoji više privatnih galerija, uz nove koje se stalno otvaraju. U njima se organizuju rotacione izložbe i prodaje.

Jermenski filharmonijski orkestar svetske klase, svira u zgradi Gradske opere, gde se takođe izvodi opera.

Džez je popularan, posebno leti kada su žive svirke redovna pojava po gradskim kafeima.

U Jerevanu postoji više dramskih pozorišta gde se izvode predstave na jermenskom, ruskom i povremeno na engleskom.

U Jerevanu se nalazi i pijaca umetničkih dela i zanata, blizu Trga republike, na kojoj stotine prodavaca nude raznovrsne rukotvorine. Na ovoj pijaci se mogu kupiti antikviteti, čipka, ručno-rađeni vuneni tepisi. Jermensko zlatarstvo ima dugu i čuvenu tradiciju, i u jednom odeljku pijace se mogu kupiti predmeti načinjeni od zlata.

Američki univerzitet u Jermeniji između ostalih nudi studije menadžmenta i prava. Ova institucija je plod zajedničkih napora vlade Jermenije, Jermenskog dobrotvorskog saveta, USAID-a i Bolt hol skul of lou Boalt Hall School of Law sa kalifornijskog univerziteta Berkli.

[uredi] Religija

Za više informacija pogledajte Jermenska apostolska crkva.

Religija: pravoslavlje (94%).

[uredi] Gradovi

Veći gradovi (podaci iz 2005):

• Jerevan (1.093.485)
• Gjumri (148.381)
• Vanadzor (101.098)
• Ečmijadzin (49.513)
• Hradzan (40.795)
• Abovjan (35.673)
• Kapan (33.160)

[uredi] Organizacija države

Organizacija države: podeljena u 11 provincija, takozvanih "marseva": 1. Lori, 2. Tavuš, 3. Gegarkunik, 4. Vajats Dzor, 5. Sjunik, 6. Ararat, 7. Armavir, 8. Grad Jerevan, 9. Kotaik, 10. Aragatcot, 11. Širak

[uredi] Vidi još

• Genocid nad Jermenima
• Muzika Jermenije
• Himna Jermenije
• Državni praznici u Jermeniji
• Jermeni
• Spisak Jermena
• Mesrop Maštoc
• Grigor Narekaci
• Movses Horenaci
• Ananija Širakaci
• Momik
• Aršil Gorki
• Garzu
• Frik
• Rafik Hačaturjan
• Hačkar
• Žansem
• Umetnost u izgnanstvu
• Babken Simonjan- pesnik,eseist,prof. univerziteta u Jerevanu(srbista)

[uredi] Spoljašnje veze

• Armenica.org

Države članice Zajednice nezavisnih država
Azerbejdžan • Belorusija • Gruzija • Jermenija • Moldavija • Rusija • Ukrajina • Tadžikistan • Kirgizija • Uzbekistan • Kazahstan Pridružena članica: Turkmenistan