Jernej Kopitar
| Jernej Kopitar | |
|---|---|
|
|
|
| Datum rođenja: | 21. avgust 1780. |
| Mesto rođenja: | Repnje (Habzburška monarhija) |
| Datum smrti: | 11. avgust 1844. |
| Mesto smrti: | Beč (Austrijsko carstvo) |
Jernej Kopitar (Repnje kod Vodica, 21. avgusta 1780 – Beč, 11. avgusta 1844) je bio slovenački lingvista i slavista.
[uredi] Biografija
Bio je član bečke dvorske knjižnice i cenzor slovenskih i novogrčkih knjiga. Radio je na stvaranju zajedničkog književnog jezika Slovenaca, a pomogao je i projektu Vuka Karadžića u oblikovanju srpskog književnog jezika temeljenog na narodnom govoru. Naime, Jernej Kopitar je preveo (istolkovao) reči na nemački i latinski jezik. Kada je Vuk Karadžić došao u Beč 1813. nakon Prvog srpskog ustanka, napisao je knjigu o propasti tog ustanka. Zamolio je Jerneja, kao cenzora slovenskih knjiga u Beču da mu je objavi. Jernej to nije učinio ali se zainteresovao za rad Vuka Karadžića, pa mu je već naredne godine objavio
- „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“ kao i
- „Malu prosto-narodnju slavenoserbsku pjesnaricu“.
Do kraja Kopitarevog života, među njima je vladalo izuzetno prijateljstvo i borba za narodni srpski jezik kao zvaničan u Srbiji.
Kao Vukov saradnik Jernej ga je savjetovao:
- da objavi prvu gramatiku srpskog jezika
- da prikuplja a zatim objavi narodne umotvorine
- da prikuplja reči narodnog govora kako bi izdao Prvi srpski rečnik
[uredi] Literatura
Mario Grčević. Jernej Kopitar kao strateg Karadžićeve književno-jezične reforme[1]. Filologija 53, 2009.
[uredi] Spoljašnje veze
