Jirgen Klinsman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jirgen Klinsman
Klinsman 2019. godine
Lični podaci
Puno ime Jirgen Klinsman
Datum rođenja (1964-07-30)30. jul 1964. (59 god.)
Mesto rođenja Gepingen, Zapadna Nemačka
Visina 1,81 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1972—1974 Gingen
1974—1978 Gajslingen
1978—1981 Štutgart kikersi
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1981—1984 Štutgart kikersi 61 (22)
1984—1989 Štutgart 156 (79)
1989—1992 Inter 95 (34)
1992—1994 Monako 65 (29)
1994—1995 Totenhem 41 (21)
1995—1997 Bajern Minhen 65 (31)
1997—1998 Sampdorija 8 (2)
1997—1998 → Totenhem 15 (9)
Reprezentativna karijera
1987—1998 Nemačka 108 (47)
Trenerska karijera
2004—2006 Nemačka
2008—2009 Bajern Minhen
2011—2016 SAD
2019—2020 Herta Berlin
2023— Južna Koreja

Jirgen Klinsman (nem. Jürgen Klinsmann; rođen 30. jula 1964. u Gepingenu) je bivši nemački fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Trenutno radi kao selektor Južne Koreje.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Klinsman 1978. godine postaje član Štutgart kikersa, gde kao kadet i omladinac provodi tri godine (1978–1981). Sa 16 godina je potpisao profesionalni ugovor. U prvom timu je bio od 1981, ali je standardni član prve postave od sezone 1982/83. Za Kikerse je odigrao 61 prvenstveni meč i postigao 22 gola.

Godine 1984. je prešao u Štutgart. Kao igrač ovog kluba je izborio status A reprezentativca, postigao je 79 golova na 156 prvenstvenih mečeva, ali nije osvojio nijedan trofej. Bio je vicešampion Kupa Nemačke 1986, kada je Štutgart izgubio od Bajerna rezultatom 5:2, a Klinsman dao poslednji gol na meču. U sezoni 1987/88. je bio najbolji strelac Bundeslige sa 19 golova i osvojio je nagradu za fudbalera godine u Nemačkoj. Naredne sezone je igrao finale Kupa UEFA protiv Napolija, i ponovo izgubio.

U leto 1989. odlazi u Italiju i potpisuje trogodišnji ugovor sa milanskim Interom, gde se pridružio dvojici zemljaka - Andiju Bremeu i Lotaru Mateusu. Za tri godine je postigao 40 golova na 123 meča (34 gola na 95 mečeva Serije A). Osvojio je Kup UEFA 1991, kao i Superkup Italije 1989.[1]

Nakon Intera, Klinsman 1992. odlazi u Monako i francusku Ligu 1 (tada Prvu diviziju).[2] U prvoj sezoni je bio vicešampion Francuske, a Klinsman je sa 19 postignutih golova bio treći strelac lige. U drugoj sezoni ekipa je dogurala i do polufinala Lige šampiona, u kom su eliminisani od budućeg prvaka Evrope, ekipe Milana (0:3). Klinsman je drugu sezonu završio sa 10 prvenstvenih golova, bio je drugi strelac ekipe, a osvojio je i svoju drugu po redu nagradu za fudbalera godine u Nemačkoj. Za tim iz Kneževine je odigrao 65 prvenstvenih mečeva na kojima je postigao 29 golova.

U leto 1994. odlazi u Englesku i potpisuje ugovor sa Totenhemom.[3] Sa Totenhemom je igrao polufinale FA kupa, kada je postigao jedini gol u porazu od Evertona (1:4), dok je u Premijer ligi postigao 21 gol na 41 utakmici.

U leto 1995. se vraća u nemački fudbal i potpisuje za minhenski Bajern. Dve sezone je proveo u Bavarskoj (1995–1997) i u obe je bio najbolji strelac ekipe. Bio je najbolji strelac Kupa UEFA 1996, kada je na 12 mečeva dao 15 golova (taj rekord je srušen tek 2011. od strane Radamela Falkaa). Sa Bajernom je osvojio Kup UEFA 1996, kao i titulu šampiona Nemačke 1997. godine. Za Bajern je odigrao ukupno 84 utakmice i postigao 48 golova (31 ligaški gol na 65 ligaških mečeva).

U sezoni 1997/98. odlazi ponovo na Apeninsko poluostrvo, gde oblači dres Sampdorije iz Đenove. No, ostao je samo jednu polusezonu, tokom koje je postigao dva gola na osam utakmica Serije A, da bi u zimu 1998. otišao na pozajmicu u Totenhem. Došao je da pomogne klubu u borbi za opstanak, što je na kraju i ostvareno. Postigao je devet golova na 15 utakmica, od čega čak četiri u pobedi nad Vimbldonom (6:2).[4]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Klinsman je svoju zemlju predstavljao još od mlađih uzrasta. Tri puta je oblačio dres reprezentacije Zapadne Nemačke do 16 godina (1980–1981). Mladi reprezentativac je bio od 1984. do 1985. godine. U tom periodu je odigrao osam mečeva i postigao tri gola. Kao prvotimac Štutgarta stekao je status olimpijskog reprezentativca (1987–1988). Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1988. godine u Seulu. Bio je standardni član prve postave koja je osvojila bronzanu medalju (starter bez zamene na svih šest mečeva).

Za A reprezentaciju Zapadne Nemačke debitovao je 12. decembra 1987. godine protiv Brazila (1:1), a prvi gol je postigao 27. aprila 1988. u meču sa Švajcarskom (1:0).[5] Igrao je na tri evropska (1988. – treće mesto, 1992. – vicešampion Evrope, 1996. – šampion Evrope; kapiten tima i član idealne postave) i tri svetska prvenstva (1990. – šampion sveta i član idealne postave, 1994. – četvrtfinale, 1998. – četvrtfinale; kapiten tima). Na šampionatima sveta je odigrao 17 utakmica i postigao ukupno 11 golova, što ga čini trećim najefikasnijim Nemcem, posle Miroslava Klosea i Gerda Milera.[6] Ujedno je prvi fudbaler koji je postigao golove na tri različita evropska prvenstva.[7]

Odigrao je ukupno 108 utakmica za Nemačku i postigao 47 golova. Poslednju je odigrao 4. jula 1998. godine u četvrtfinalu SP protiv Hrvatske (0:3), dok je poslednji gol dao Meksiku (2:1) na istom takmičenju, 29. juna 1998. godine.[5]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

U julu 2004. je postavljen za selektora reprezentacije Nemačke.[8] Vodio je reprezentaciju Nemačke do trećeg mesta na Svetskom prvenstvu 2006, nakon čega je u julu 2006. odlučio da se povuče sa selektorske funkcije.[9]

U leto 2008. je postao trener Bajerna iz Minhena pošto je raniji trener tog kluba Otmar Hicfeld preuzeo mesto selektora Švajcarske.[10] Na klupi Bajerna se zadržao do 27. aprila 2009. kada je dobio otkaz nakon što čelnici kluba nisu bili zadovoljni rezultatima. U momentu Klinsmanovog otkaza Bajern je bio treći u Bundesligi, ispali su iz Kupa, dok su u Ligi šampiona uspeli da stignu do prvog četvrtfinala posle osam godina ali su tamo lako eliminisani od Barselone (0:4, 1:1).[11][12]

Krajem jula 2011. Klinsman je imenovan za selektora reprezentacije SAD.[13][14] Pod Klinsmanovim vođstvom reprezentacija SAD je osvojila Gold kup 2013, plasirala se u osminu finala Svetskog prvenstva 2014, gde su ih zaustavili Belgijanci. Takođe, Amerikanci su se kao gosti plasirali u polufinale Kopa Amerika, gde ih je deklasirala Argentina 4:0, a potom ih nadigrala i Kolumbija u borbi za treće mesto. S druge strane, na Gold kupu 2015. izgubili su u polufinalu od Jamajke, a potom ih je Meksiko izbacio u plej-ofu za plasman na FIFA Kup konfederacija 2017. godine.[15] Na mestu selektora SAD, Klinsman je bio do 21. novembra 2016. kada je smenjen nakon nekoliko loših rezultata koji su kulminirali porazima od Meksika (2:1) i Kostarike (4:0) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018.[16]

Krajem novembra 2019. je postavljen za trenera Herte iz Berlina,[17] a na klupi ovog kluba je bio do 11. februara 2020, kada podnosi ostavku. Klinsman je kao trener Herte dobio samo tri od deset utakmica koje je vodio, a ostavio je tim na 14. mestu na tabeli, šest bodova ispred Fortune, prvog kluba u zoni ispadanja.[18]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Kao igrač[uredi | uredi izvor]

Inter[19]
Bajern Minhen[19]
Reprezentacija[20]
Individualno
  • Najbolji strelac Bundeslige : 1987/88.[21]
  • Najbolji igrač Zapadne Nemačke : 1988.[22]
  • Bravo Oto - srebrna nagrada : 1988, 1990.
  • Najbolji tim Svetskog prvenstva : 1990.
  • Najbolji Nemački fudbaler : 1994.[22]
  • Igrač meseca Premijer lige : avgust 1994.
  • Najbolji fudbaler Totenhema : 1994.

Kao trener[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija Nemačke [19]
Reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država
Individualno
  • Najbolji nemački trener : 2006.[23]
  • Najbolji trener KONKAKAFA : 2013.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Happy birthday Jurgen!”. inter.it (na jeziku: engleski). 30. 7. 2018. Arhivirano iz originala 05. 12. 2019. g. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  2. ^ „Jürgen Klinsmann returns to Louis II”. asmonaco.com (na jeziku: engleski). 5. 8. 2019. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  3. ^ „Classic transfer: Tottenham sign Jurgen Klinsmann from Monaco in 1994”. talksport.com (na jeziku: engleski). 29. 7. 2015. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  4. ^ „Football: Klinsmann muddies the water”. independent.co.uk (na jeziku: engleski). 4. 5. 1998. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  5. ^ a b „Jürgen Klinsmann - Century of International Appearances”. rsssf.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  6. ^ „Kloze najbolji strelac u istoriji SP!”. b92.net. 8. 7. 2014. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  7. ^ „B92 Drim tim: Širer, Klinsman ili Van Basten?”. b92.net. 1. 7. 2016. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  8. ^ „Klinsman novi selektor Nemačke”. b92.net. 26. 7. 2004. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  9. ^ „Nemačka: Klinsman podneo ostavku”. b92.net. 13. 7. 2006. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  10. ^ „Klinsman u Bajernu”. rts.rs. 13. 8. 2008. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  11. ^ „Jirgen Klinsman dobio otkaz”. sport.blic.rs. 27. 4. 2009. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  12. ^ „Bajern smenio Klinsmana!”. dw.com. 27. 4. 2009. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  13. ^ „Blic Sport:Klinsman selektor reprezentacije SAD”. sport.blic.rs. 29. 7. 2011. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  14. ^ „Klinsmann named coach of U.S Men's National Team”. ussoccer.com. 29. 7. 2011. Arhivirano iz originala 25. 8. 2011. g. Pristupljeno 1. 8. 2011. 
  15. ^ „Klinsmanu nisu verovali da idu u Rusiju”. mondo.rs. 21. 11. 2016. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  16. ^ „Klinsman dobio otkaz”. mozzartsport.com. 21. 11. 2016. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  17. ^ „Klinsman i zvanično na klupi Herte”. sportklub.rs. 27. 11. 2019. Pristupljeno 5. 12. 2019. 
  18. ^ „Šok u Berlinu, Klinsman otišao posle 76 dana”. mozzartsport.com. 11. 2. 2020. Arhivirano iz originala 12. 02. 2020. g. Pristupljeno 13. 2. 2020. 
  19. ^ a b v „Jürgen Klinsmann” (na jeziku: nemački). fussballdaten.de. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  20. ^ „J. Klinsmann”. Soccerway. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  21. ^ „The Player”. Klinsmann.com. Arhivirano iz originala 6. 9. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2015. 
  22. ^ a b „Fußballer des Jahres seit 1960: Die Siegerliste” (na jeziku: nemački). kicker.de. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  23. ^ „"Trainer des Jahres" 2006: Jürgen Klinsmann” (na jeziku: nemački). dfb.de. 9. 8. 2006. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  24. ^ „"The CONCACAF Awards 2013"”. concacaf.com. 13. 12. 2013. Arhivirano iz originala 14. 12. 2013. g. Pristupljeno 13. 12. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jirgen Klinsman na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јирген_Клинсман&oldid=27386184”