Jovan Bijelić

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Jovan Bijelić (lekar).

Jovan Bijelić
Jovan Bijelić, srpski slikar
Informacije
Datum rođenja	30. juni 1884.
Mesto rođenja	Revenik, Austrougarska
Datum smrti	12. mart 1964.
Mesto smrti	Beograd, SFR Jugoslavija
Dela

Jovan Bijelić (Revenik kod Kolunića, 30. juni 1884.^[1]^[2]^[3] ili Kolunić kod Bosanskog Petrovca, 19. jun 1886^[4] — Beograd, 12. mart 1964) je bio srpski slikar, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Bijelić je jedan od najznačajnijih srpskih predstavnika kolorističkog ekspresionizma.

[uredi] Biografija

Jovan Bijelić je pošao u osnovnu školu u Bosanskom Petrovcu sa napunjenih osam godina, što je bilo prirodno jer mu je škola bila 8 do 10 km udaljena od kuće. Po završenoj osnovnoj školi upisuje se u Veliku gimnaziju u Sarajevu. Nakon završena dva razreda gimnazije prelazi u Zantlijsku školu koja mu omogućava razvovoj njegovih sklonosti. Kada je 1906. godine u Sarajevo došao češki slikar Jan Karel Janovski i otvorio slikarsku školu, Jovan Bijelić se upisao u tu školu u kojoj je tokom školovanja dobio solidne zanatske temelje za svoj dalji rad i usavršavanje. Dalje slikarsko obrazovanje Bijelić je stekao od 1909.—1913. studirajući slikarstvo u Umetničkoj akademiji u Krakovu. kod T. Aksentovića, L. Vičulovskog i J. Pankijevića. Boravio je u Parizu 1913/14. , a od 1915. kod Vlahe Bukovca u Pragu.

Po završetku školovanja dobija posao nastavnika crtanja u gimnaziji u Bihaću. Ovaj posao mu je omogućavao da izbegne vojnu obavezu a imao je dosta slobodnog vremena da se posveti slikarstvu. U Bihaću je proveo od 1915. do 1919. godine. Tu se oženio Sofijom, zasnovao porodicu dobio dvoje dece kćer Dubravku i sina Severina.

Prvu izložbu priredio je 1919. u Zagrebu i tada je pozvan u Beograd, da bude scenograf a potom i šef slikarske radionice Narodnog pozorišta.

Najviše je slikao portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je kroz nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji čvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je pod uticajem fovizma stvarao koloritna dela izuzetne sočnosti i čulne ekspresije. U poslednjoj fazi, rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje.

Prvu samostalnu izložbu imao je 1917. u Sarajevu, a drugu 1919. u Zagrebu. Učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama. Samostalne izložbe imao je i u Beogradu (1929, 1932, 1957, 1968), Ljubljani (1959) i Bihaću (1960). Njegova dela nalaze se u više muzeja i galerija: Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej u Beogradu (38 dela), u Spomen zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu itd. Dobitnik je velikog broja slikarskih nagrada.

Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Portret devojke“, „Kupačica“ (1929), „Jajce“ (1924), „Kći umetnikova“ (1927/28), „Dvorište“ (1928), „Ženski akt“ (1929), „Sarajevo“ (1932), „Portret starice“ (1941), „Devojčica s lutkom“ (1928), „Dečak jaše lava“ (1929), „Apstraktni predeo“ (1920).

Jedan je od osnivača i pripadnik slikarskih grupa „Oblik“, „Samostalni“ i „Nezavisni“. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 1963.

[uredi] Bjelićevi đaci

Pedagoškim radom Jovan Bijelić je počeo da se bavi dok je službovao kao nastavnik crtanja gimnazije u Bihaću od 1915 do 1919. godine. Podučavanje u slikarskim veštinama je počeo 1917. godine dajući privatne časove 16-godišnjem Muhamedu Kulenoviću. Kada je prešao u Beograd, nastavio da se bavi pedagoškim radom, imao je privatnu školu iz koje je izašao čitav niz slikara koji su kasnije popularno zvani Bjelićevi đaci. Iz ove škole koja se nalazila u ateljeu Jovana Bijelića na tavanu II muške gimanzije, su izašli sledeći slikari, u prvoj grupi: Pavle Vasić, Đorđe Popović i Predrag Milosavljević, a kasnije u drugom krugu: Nikola Graovac, Ljubica Sokić, Danica Antić, Miomir Denić, Aleksa Čelebonović, Ristić, Čedomir Vasić, Stojan Trumić, Jurica Ribar, Bogdan Šuput, Bora Grujić, Bora Baruh, Milivoj Nikolajević, Dušan Vlajić. Ova škola je bila popularna među mladima koji su želeli da se bave likovnom umetnošću.

Desetoro đaka "Bijelićeve slikarske škole" je kasnije formirala slikarsku grupu poznatu pod nazivom "Desetoro/Desetorica" i predstavljala je mlade jugoslovenske slikarske snage toga doba . Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput^[5]. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa drugim fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva, intelegencije do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to, što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.

[uredi] Grupa „Oblik“

Zajedno sa svojim kolegama Petrom Palavičinijem i Brankom Popovićem, Jovan Bijelić je 1926. godine formirao grupu "Oblik" kome pristupaju: Petar Dobrović, Živorad Nastasijević, Toma Rosandić, Veljko Stanojević, Sreten Stojanović, Sava Šumanović i Marino Tartalja kao članovi osnivači, a kasnije ovoj grupi pristupaju: Ignjat Job, Zora Petrović, Ivan Radović, Mate Razmilović, Risto Stijović, arhitekt Dragiša Brašovan. Ova grupu su sačinjavali već afirmisani likovni umetnici. Pravila grupe su doneta na sednici od 8. novembra 1930. godine a Ministarstvo unutrašnjih poslova ih je potvrdilo 20. jula 1932. godine^[6].

Formiranje grupe "Oblik" imalo je presudan uticaj na afirmaciju i širi prodor savremenih umetničkih shvatanja i strujanja u beogradskom likovnom centru. Najznačajniji doprinos ovome je sigurno dao Jovan Bijelić koji ne samo da je bio osnovač nego i glavni stub ove grupe. Njegov smisao za pedagoški rad je i ovde odigrao značajnu ulogu. Uspeh ove grupe bio je ujedno i uspeh samog Jovana Bjelića.

[uredi] Umetnikov opus

Jovan Bijelić je bio veoma plodan stvaralac, ogledao se u raznim umetničkim disciplinama i tehnikama prema ^[7] iza umetnika su ostala dela:

981 slika u ulju,
103 akvarela,
52 pastela,
676 crteža,
19 ilustracija knjiga,
94 scenografije,
8 objavljenih pripovedaka i jedna u rukopisu i
1 prevod

[uredi] Samostalne izložbe

Jovan Bijelić je u toku svog života izlagao na blizu 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a samostalne izložbe su mu bile:

1919. Zagreb, Salon Urlih,
1929. Beograd, Umetnički paviljon,
1932. Beograd, Umetnički paviljon,
1957. Beograd, Umetnički paviljon,
1957. Sarajevo, Umetnički paviljon,
1958. Ljubljana, Jakopičev paviljon,
1960. Bihać, Muzej AVNOJ-a i Pounja,
1961. Zrenjanin, foaje Narodnog pozorišta,
1964. Pančevo, Atelje mladih,
1968. Beograd, Muzej savremene umetnosti,
1968. Sarajevo, Umetnička galerija.

[uredi] Priznanja

Oktobarska nagrada;
Sedmojulska nagrada
Orden rada prvog reda

[uredi] Galerija

Egzotični pejsaž 1920. god.
Mrtva priroda 1927. god.
Akt 1929. god.
Dama sa buketom 1930. god.
Motiv iz primorja 1932. god.

[uredi] Vidi još

[uredi] Literatura

Протић, Миодраг Б. (1970.). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе (na ((sr))). YU-Београд: Нолит, 596 strana.
Трифуновић, Лазар (1973.). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (na ((sr))). YU-Београд: Нолит, 533 strane.
Протић, Миодраг Б. (1965.). Музеј савремене уметности Београд (na ((sr))). YU-Београд: Музеј савремене уметности, 244 strana.
Челебоновић, Алекса (1957.). Јован Бијелић - Каталог за изложбу Уметнички павиљон 1957. (na ((sr))). YU-Београд: Уметнички павиљон.
Тихић, Смаил (1972.). Јован Бијелић-Живот и дело (na ((sr))). YU-Сарајево: "Веселин Маслеша", 437 strana.
Ристић, Вера (2007.). Никола Граовац 1907-2000. Монографија (na ((sr))). Опленац, Топола-Србија: Задужбина Краља Петра I, 163 strane. ISBN 978-86-80647-24-1.

[uredi] Izvori

^ Јован Бијелић (ср). Спомен збирка Павла Бељанског (2009.). Pristupljeno na dan 8. 2. 2012.
^ Јован Бијелић (ср). Народни Музеј у Београду (2006.). Pristupljeno na dan 8. 2. 2012.
^ Српски биографски речник, I том, А ‐ Б (2004) (ср). Матица српска (2004.). Pristupljeno na dan 8. 2. 2012.
^ Јован Бијелић (ср). Српска академија наука и уметности (2011.). Pristupljeno na dan 8. 2. 2012.
^ http://www.rastko.rs/likovne/clio/acelebonovic-povest.html Grupa "Desetorica"
^ Tihić, Smail (1972.). Jovan Bijelić-Život i delo (na ((sr))). YU-Sarajevo: "Veselin Masleša",
^ Tihić, Smail (1972.). Jovan Bijelić-Život i delo (na ((sr))). YU-Sarajevo: "Veselin Masleša",