Jovan bez Zemlje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jovan bez Zemlje

Jovan bez Zemlje iz Istorija Engleske (1200-1250)
Jovan bez Zemlje iz Istorija Engleske (1200-1250)

Datum rođenja 1166.
Datum smrti 1216.
Prethodnik/ci Ričard I Lavlje Srce
Naslednik/ci Henri III Plantagenet
Poreklo i porodica
Otac Henri II Plantagenet
Majka Eleonora Akvitanska
Supružnik/ci Izabela Glosterska, Izabela Angolemeska
Potomstvo Henri III Plantagenet, Ričard Kornvolski, Izabela Engleska

Jovan bez Zemlje (24. decembar 116618. oktobar 1216) je bio engleski kralj (1199—1216), nasledivši svog brata Ričarda I. Nadimak „bez zemlje“ (engl. Lackland, fr. Sans Terre) je dobio zato što od oca nije dobio zemlju na upravu sve do smrti svoje starije braće, ali i zbog gubitaka teritorija u Francuskoj.

Pod pritiskom engleskih barona izdaje Veliku povelju slobode kojom se ograničavaju kraljevska prava. Nasledio ga je sin Henri III.

Rani život[uredi]

Bio je peti sin Henrika II i Eleonore Akvitanske. Jovan bez Zemlje je bio očev miljenik, ali pošto je bio najmlaći sin nije mogao očekivati nasleđe. Sva njegova braća su sudelovala u pobuni protiv oca. Njegova majka Eleonora je pomagala pobunu sinova protiv oca, pa je utamničena 1173, kad je Jovan bio mali dečak.

Jovan bez Zemlje i sam kasnije učestvuje u zaverama jednog brata protiv drugoga, ponekad u savezu sa jednima, a ponekad i protiv svih. Tokom 1184. i Ričard Lavljeg Srca i Jovan su polagali pravo na Akvitaniju. Jovan je postao vladar Irske 1185, ali Irci su ga mrzeli, pa je napustio Irsku za osam meseci. Njegov brat Ričard Lavljeg Srca postaje kralj 1189. godine.

Odsustvo Ričarda[uredi]

Kada je Ričard Lavljeg Srca otišao da učestvuje u Trećem krstaškom ratu Jovan je pokušao da svrgne biskupa od Elija, koga je Ričard postavio kao regenta tokom njegovog odsustva. Dok se vraćao iz krstaškog rata Ričard Lavlje Srce je zarobljen kod nemačkog cara Henrika VI. Henrik VI je tražio ogroman otkup da bi pustio Ričarda. Jovan je navodno poslao pismo u kome je tražio od Henrika da drži Ričarda što duže. Konačno su Ričardovi sledbenici platili ogroman otkup, jer su se bojali da bi Jovan bez Zemlje bio užasan kralj. Kad se vratio 1194. u Englesku, Ričard je oprostio Jovanu i imenovao ga naslednikom.

Druga grupa istoričara smatra da Jovan nije pokušao da svrgne Ričarda, nego da je želeo da oporavi zemlju nakon Ričardovih preteranih poreza korišćenih za finansiranje krstaškog rata. Moguće je da su monasi ocrnili Jovana, jer nije učestvovao u krstaškom pohodu.

Svađa sa Arturom[uredi]

Kada je umro Ričard Lavljeg Srca Jovan je odmah priznat kao kralj. Jovanov nećak Artur Bretanjski je bio sin Jovanovog brata Žofrua Bretanjskog. Artur Bretanjski se borio sa Jovanom bez Zemlje za tron. Artur dobija podršku francuskog kralja Filipa II Avgusta.

U rat se meša plemstvo Poatua i pozivaju francuskog kralja, jer nad pojedinim teritorijama u Francuskoj engleski kralj je bio vazal francuskog kralja. Francuski kralj Filip II Avgust je pozvao Jovana bez Zemlje da dođe na francuski dvor i odgovori na optužbe protiv njega. Pošto to Jovan nije učinio francuski kralj proglašava te teritorije kraljevskim teritorijama i oduzima ih Jovanu bez Zemlje. Filip II Avgust proglašava sve teritorije sem Gaskonje kao oduzete, pa napada Normandiju.

Filip II Avgust dodeljuje Arturu Bretanjskom sve teritorije (sem Normandije) koje je pre držao Jovan bez Zemlje. Kralj Francuske je tada dobio Normandiju, Anžu, Mejn i Turen. Jovan je 1203. naredio svim brodogradilištima da naprave bar jedan brod, dok su neka brodogradilišta kao Portsmut bila odgovorna za više brodova. Portsmut je postao glavna luka mornarice. Do kraja 1204. imao je 45 velikih brodova i otada je pravio 4 nova broda svake godine. Stvorio je i admiralitet od 4 admirala, koji su bili odgovorni za različite delove nove mornarice. Stvorio je i prvi veliki transportni brod. Velika unapređenja su napravljena u dizajnu brodova, Jovan bez Zemlje se zato ponekad smatra osnivačem moderne kraljevske mornarice.

Jovan udaje svoju ćerku za velškog princa u nameri da izbegne nevolje kod kuće, dok se bori da povrati francuske teritorije. Artur Bretanjski je pokušao da kidnapuje Eleonoru Akvitansku, ali uspešno je zarobljen, pa je zatočen u Ruanu.

Bordo[uredi]

Jovan je 1203. oslobodio glavnog poreza na izvoz građane i trgovce Bordoa. Zbog toga regioni Bordo, Bajon i Daks podupiru Jovana protiv francuskog kralja. Po prvi put gaskonjskim trgovcima daje otvoren pristup engleskom tržištu vina. Tokom 1204. iste povlastice daje i La Rošelu i Puatu.

Svađa sa papom[uredi]

Kada je umro nadbiskup Kenterberija 13. jula 1205. Jovan bez Zemlje ušao je u spor sa papom Inoćentijem III. Kenterberijski monasi su tvrdili da jedino oni imaju pravo da biraju novog nadbiskupa. Engleski biskupi i kralj imali su svoj interes da izaberu svog kandidata za to važno mesto. Pošto se spor nije mogao rešiti monasi tajno biraju jednoga među njima za nadbiskupa. Kralj Jovan je nametnuo drugo glasanje na kome se bira njegov kandidat. Oba kandidata su otišla u Rim, a papa je poništio oba izbora i izabrao svoga kandidata. Papa Inoćentije III je time zanemario pravo kralja da bira vlastite vazale. Englesko plemstvo i biskupi su podržavali stajalište kralja Jovana bez Zemlje i odbili su papinog kandidata za nadbiskupa.

Jovan bez Zemlje je proterao kenterberijske monahe 1207, a papa je stavio zabranu vršenja crkvenih službi u Engleskoj. Jovan je na to oduzeo sve crkvene posede, jer su odbili da vrše vazalnu službu. Pobožni u Engleskoj su tako ostali bez crkvi. Papa je uočio da dugi period bez crkvenih službi može voditi gubitku vere, pa daje dozvolu 1209. nekim crkvama da daju službu iza zatvorenih vrata. Dok je ta zabrana bila za mnoge teret nije dovela do pobune protiv kralja. Novembra 1209. Jovan je bio ekskomuniciran, a 1213. sklapa sporazum sa papom, po kome Engleska postaje gotovo papin vazal.

Svađa sa baronima[uredi]

Ugušio je pobunu u Velsu 1211. i pomirio se sa papom, pa se okrenuo ponovo situaciji u Francuskoj. Jovan bez Zemlje se udružio sa nemačkim carem Otonom IV, i grofom Flandrije Ferdinandom Portugalskim. Zajedničkim nastupom koalicionih snaga sukobili su se sa francuskim kraljem u bici kod Buvina 1214. godine. Francuska je ostvarila odlučnu pobedu u toj prvoj bici između više nacija u Evropi. Jovan bez Zemlje je posle toga bio prinuđen da prihvati nepovoljan mir, a Francuska se nastavila da se širi.

Poraz u Francuskoj okrenuo je plemstvo protiv njega, pa se sastao sa vođama pobune blizu Londona i 15. juna 1215. je potpisao Veliku povelju slobode (lat. Magna Carta). Pošto je potpisao pod prinudom papa mu je dao odobrenje da može prekršiti reč. Zbog odbijanja da prizna ono što je potpisao usledio je građanski rat u Engleskoj zvan Prvi baronski rat (1215—1217). Pobunjeni baroni su pozvali u pomoć francuskog kralja. Ponudili su krunu Luju VIII, sinu francuskog kralja Filipa Avgusta. Francuska vojska se iskrcala u Engleskoj 1216. i umarširala je u London. Luj VIII je nakratko postao nekrunisani kralj Engleske. Bio je zauzeo oko pola Engleske i bio je priznat od plemstva.

Smrt[uredi]

Dok se povlačio ispred francuske invazije Jovan bez Zemlje je prolazio kroz močvarno područje i izgubio je najvrednije blago, uključujući krunske dragulje. To ga je toliko pogodilo da mu se narušilo zdravlje i podlegao je dizenteriji 18. ili 19. oktobra 1216. godine. Postoje i brojne priče da je otrovan. Nasledio ga je devetogodišnji sin Henri III. Iako je Luj VIII nastavio da polaže pravo da bude kralj Engleske, baroni su priznali novog kralja, a Luja VIII su prisilili i da potpiše s njima 1217. sporazum da odustaje od krune.

Reputacija[uredi]

Vladavina Jovana bez Zemlje tradicionalno se opisuje kao najveća katastrofa, jer je počela porazom. Izgubio je Normandiju u toku prvih pet godina vlasti. Završio je sa građanskim ratom u samoj Engleskoj. Učinio je Englesku papinim feudom 1213. i tako rešio spor sa papom. Pobunjeni baroni su ga prisilili da potpiše Veliku povelju slobode 1215.

Robin Hud ga je takođe smatrao neprijateljem.

Spoljašnje veze[uredi]



Prethodnik:
Ričard Lavljeg Srca
Engleski kraljevi
(11991216)
Naslednik:
Henrik III
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}
Prethodnik:
{{{pre7}}}
{{{spisak7}}} Naslednik:
{{{posle7}}}
Prethodnik:
{{{pre8}}}
{{{spisak8}}} Naslednik:
{{{posle8}}}