Jona (prorok)

Prorok Jona

Prorok Jona (hebr. יוֹנָה, arap. يونس) je jevrejski prorok koji je po svedočanstvu Biblije i Kurana tri dana i noći boravio u utrobi kita.

Jona je živao u vreme vladavine izrailjskog kralja Jerovoama II, odnosno na prelazu iz 9. u 8. vek pre nove ere; (2. Carevima 14:23-25) - starozavetni prorok severnog Carstvo, naslednik proroka Jeliseja . Pod Jerovoamom II se desilo „proširenje“ teritorije Izraela koje je predvideo Jona (2. Kraljevima 14:25) ostvareno kao rezultat uspešnog rata sa Sirijom za Severno kraljevstvo.

Jona je najstariji od jevrejskih proroka, čiji su spisi došli do našeg vremena. I bio je jedini starozavetni prorok koji je „pokušao da pobegne od Boga“ .

Prorok Jona je bio iz Gafhefera na severu Galileje, koji se nalazio samo dva sata od Nazareta, gde je Isus Hrist živeo oko osam vekova kasnije .

Otac mu je, po Starom Zavetu, bio Amatija (Amitai), a majka, po legendi, bila je ona udovica iz Sarepte Sidonske [Zap. 1], kojoj je prorok Ilija došao u vreme gladi po zapovesti Božijoj, a brašna i ulja joj nije ponestalo sve do dana kada Bog posla kišu na zemlju. Blaženi Jeronim Stridonski, pozivajući se na jevrejsko predanje, verovao je da sin sareptske udovice nije sam Jona, već njegov otac Amitai .

Prema hrišćanskom gledištu, Knjiga proroka Jone, koja je deo Starog zaveta, sadrži proročanstva o sudbini izraelskog naroda, stradanjima Spasitelja i pustošenju Jerusalima. Prema Novom zavetu, Isus Hristos je u razgovoru sa književnicima i farisejima, koji su od njega tražili znak, rekao da im neće biti dat nikakav drugi znak, osim znaka Jone proroka (Mt. 12,39). , 40), odnosno tri dana smrti i potonjeg Vaskrsenja Gospodnjeg.

Identitet proroka

Pošto je postao punoletan, Jona je vodio vrlinski život i ispunjavao sve zapovesti. Po predanju, on se ubrzo udostojio proročkog dara i predskazao je, između ostalih predskazanja, i stradanja Gospodnja, pustoš Jerusalima i smak sveta.

Dobivši od Boga dar proroštva, Jona je posle njegove smrti nastavio delo proroka Jeliseja. Dobivši zapovest od Boga, predskazao je pobedu cara Izraela, Jerovoama, u predstojećem ratu sa jakim sirijskim kraljevstvom, a Jerovoam je zaista obnovio granice carstva Izraela, vraćajući drevne oblasti koje su Sirijci okupirali.

Postoje paralele u službi Jone i njegovih neposrednih prethodnika Ilije i Jeliseja, koji su, poput njega, propovedali u zemljama Judeje i Izraela, a takođe su bili poslati u misiju među neznabošce, u Fenikiju i Siriju (1. Carevima 17- 19, 21; 2 Car. 1-9, 13).

U hrišćanskoj tradiciji se smatra značajnim to što je Bog poslao svog proroka nejevrejima da propoveda odricanje od grešnosti, što treba da govori o ljubavi Gospodnje prema svim plemenima i narodima, a ne samo prema njemu izabranom narodu Izrailja.

Po starozavetnoj Knjizi o Joni prorok Jona je dobio od Boga zapovest da ide u Ninivu, ali Jona nije želeo u Ninivu i bežao je brodom u Tars. Bog je podigao veliku oluju i mornari su po Joninoj zapovesti bacili Jonu u more te je Jona mislio da se time oslobodio zadatka. Bog je poslao kita koji je progutao Jonu i držao ga u svojoj utrobi 3 dana i 3 noći, dok je Jona u ribi tražio oprost, a Bog mu je oprostio i zapovedio kitu da ga izbaci na kopno. Kada ga je kit izbacio iz sebe, Jona je krenuo u Ninivu i propovedao. Ninivljanima je rečeno da su bili toliko zlobni da će Bog uništiti taj grad za 40 dana, a ta vest je doprla do kralja Ninive. On je razderao svoje haljine i pokajao se, a pokajali su se i 120.000 stanovnika Ninive. Bog im je oprostio i nije uništio grad.

Vidi još

• Junus, prorok u islamu