Jotovanje u novoštokavskim dijalektima

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Jotovanje je spajanje nepalatalnih suglasnika c, d, g, h, k, l, n, s, t i z s glasom j pri čemu se u rečima stvaraju palatalni suglasnici č, đ, ž, š, lj, nj, i ć.

Primeri:

  • c+j = č klicati - kličem
  • d+j = đ mlad - mlađi
  • l+j = lj dalek - dalji
  • n+j = nj tanak - tanji
  • s+j = š pisati - pišem
  • t+j = ć platiti - plaćen
  • z+j = ž brz - brži
  • za poređenje prideva koristi se sufiks -ji. U ovom slučaju susedni tvrdi suglasnici postaju meki: tvrd > tvrđi, brz > brži.
  • instrumental jednine imenica muškog roda na suglasnik: so > solju, glad > glađu
  • glagoli koji imaju tematski vokal I: moliti > moljen, paziti > pažen
  • u tvorbi reči - zbirne imenice: zelje, granje, pruće
  • drugi primeri: porubiti > porubljen, moliti > moljah

Jotovanjem se smatra i nešto drugačija pojava, kada se između dvousnenih suglasnika b, m, p i zubnousnenog suglasnika v i palatala j umetne suglasnik l, koji s glasom j daje lj (glup - gluplji, grob - groblje, zdrav - zdravlje, hramati - hramljem). Ta se glasovna promena zove epentetsko (umetnuto) L.