Južna Koreja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 36 SG Š, 128 IGD

Republika Koreja
대한민국 (Dehanminguk)
Zastava Južne Koreje Grb Južne Koreje
Zastava Grb
krilatica: 널리 인간 세계를 이롭게 하라
(
Donosi dobrobit čovečanstvu)
Himna
Aegukga
Položaj Južne Koreje
Glavni grad Seul
37°35′N 127°0′E
Službeni jezik korejski
Predsednik: Park Geun Hje
Premijer: Džung Hong-von
Nezavisnost: 15. avgust 1948.
Površina  
 — ukupno 99.646 km² (109)
 — voda (%) 0,3
Stanovništvo  
 — 2014. 50.423.955 [1] (26)
 — gustina 492/km² 
Valuta Južnokorejski von (KRW)
Vremenska zona UTC +9
Internet domen .kr
Pozivni broj ++82

Južna Koreja, ili zvanično Republika Koreja je država smeštena na južnoj polovini Korejskog poluostrva, na istoku Azije [2]. Na korejskom jeziku to ime glasi Dehanminguk (korejski 대한민국, 大韓民國). Sa severne strane graniči sa Severnom Korejom sa kojom je činila jedinstvenu državu do 1948. godine. Ovo je njena jedina kopnena granica i duga je 243 kilometra. Na zapadu je ograničena Žutim, na jugu Istočnokineskim, a na istoku Japanskim morem. Glavni grad je Seul. U celoj državi preovlađuje planinska klima. Arheološka istraživanja vezana za ovu teritoriju su povezana sa periodom kasnog paleolita. Država je podeljena na 16 okruga. Proglašena je za četvrtu najrazvijeniju azijsku ekonomiju. Članica je sledećih organizacija: Ujedinjene nacije, Svetska trgovinska organizacija, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, G20 industrijski razvijenih zemalja (trenutno predsedavajuća). Takođe je i jedna od osnivača Azijsko-pacifičke ekonomske organizacije i Istočnoazijskog samita.

Geografija[uredi]

Položaj[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Površina južne koreje iznosi 99.646 km². Od toga 290 km² pripadaju vodenim površinama; Južna koreja nema prirodnih jezera. Dužina obale iznosi 2413 kilometar. Najveće ostrvo je Čedžu koje se nalazi 150 kilometara južno od kopnenog dela Južne Koreje. Površina ovog ostrva je 1845 km², i sa nekoliko okolnih ostrvaca formira istoimenu provinciju.

Južna Koreja obuhvata južni deo Korejskog poluostrva i zahvata okolna ostrva. Većina stanovništva Južne Koreje živi u nizijama koje se prostiru duž zapadne obale. Ostatak zemlje je pretežno planinski. Šume se prostiru preko dve trećine njene teritorije.

Geologija i reljef[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Najviši vrh Južne Koreje nalazi se na vulkanu Halasan, na ostrvu Čedžu, na 1950 metara nadmorske visine. U kopnenom delu, najviši vrh je Jirisan koji se nalazi na 1915 metara iznad nivoa mora.

Vode[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Najveća reka je Nakdonggang i dugačka je 525 kilometara.

Klima[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Veći deo zemlje ima umerenu klimu i mogu se razlikovati četiri godišnja doba. Izuzetak su nizije na jugu i ostrvo Jeju-do koji imaju suptropsku klimu. Proleće obično počinje krajem marta ili početkom aprila, blago je i sunčano. Leti južni vetrovi donose topao i vlažan vazduh sa Filipina. Sezona letnjih monsuna u Južnoj Koreji obično počinje krajem juna ili početkom jula.

Flora i fauna[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Zemljište[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Istorija[uredi]

Najstarija istorija Južne Koreje veže se uz doseljenike iz Mandžurije i Sibira, koji su bili preteča današnjeg korejskog naroda.

Nezavisnost od Japana[uredi]

Posle kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu 1945. godine, Koreja je podeljena po 38. paraleli na severnu polovinu pod okupacijom Sovjetskog Saveza i na južnu polovinu pod okupacijom SAD. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1947. godine odlučila da održi zajedničke izbore na oba dela zemlje, ali je ova odluka odbijena od strane Sovjetskog Saveza. Zbog ovoga, izbori su održani samo na jugu. Petnaestog avgusta 1948. osnovana je država Republika Koreja. Sa svojim sedištem u Pjongjangu, vlada Severne Koreje, koja je sebe smatrala za jedinu legitimnu vlast, najavljuje borbe.

Sredinom 1949. godine su i Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države napustile Severnu, odnosno Južnu Koreju. Severna Koreja je uz pomoć Kine i Sovjetskog Saveza bila u stanju da brže izgradi svoju industriju od Južne. U prilog Severnoj Koreji je išlo i to što je najveći deo Japanske teške industrije iz vremena kolonizacije bio smešten na resursima bogatom severu. Jug je bio primoran da podstiče svoju poljoprivredu. Zbog svih ovih prednosti, a i uz pomoć Sovjetskog Saveza u energentima, Severna Koreja je bila u stanju da za jako kratko vreme ekonomski ojača i izgradi moćnu armiju.

Korejski rat[uredi]

Glavni članak: Korejski rat

Dvadesetpetog juna 1950. godine, narodna armija Severne Koreje je prešla granicu i time započela Korejski rat. Sjedinjene Američke Države šalju neke svoje trupe nazad u Južnu Koreju ali nedovoljno da nadoknade superiornost koju je Severna Koreja imala nad Južnom. Glavni grad, Seul, pao je za tri dana, a za oko mesec dana celo poluostrvo bilo je pod kontrolom Severne Koreje, sem nekih ostrva i uskog pojasa na jugoistoku.

Operacijom „Hromit“ sredinom septembra 1950. godine su trupe Ujedinjenih nacija uspele da zaustave napredovanje Severne Koreje. Dana 30. septembra iste godine trupe Južne Koreje u kontranapadu prelaze 38. stepen geografske širine i ponovo postavljaju svoju zastavu na Korejsko poluostrvo. U novembru su došli do rečne granice sa Kinom na reci Jalu. Kinezi nisu želeli ujedinjenu Koreju pod američkim uticajem, te su sa 300.000 vojnika „Dobrovoljačke armije“ napali Severnu Koreju. Posle ovog poteza Kine, jedinice Ujedinjenih nacija su se povukle nazad na 38. stepen geografske širine i tu se front stabilizovao.

Primirje između UN-a, Kine i Severne Koreje je potpisano 27. jula 1953. godine. Predsednik Južne Koreje odbio je da potpiše ovaj ugovor. Dokument je određivao stvaranje demilitarizovane zone oko duž 38. paralele. Iako i dalje postoje ratne tenzije, ova zona i dan danas predstavlja granicu između dve Koreje. Iako je bilo pokušaja, mirovni ugovor između ove dve države još uvek nije potpisan.

Posledice ovog rata su bile strašne. Broj ubijenih vojnika se procenjuje na između milion i tri miliona, dok je broj ranjenih višestruko veći. Infrastruktura je posle rata bila u katastrofalnom stanju. Pored materijalne štete, ovaj rat je na stanovništvo jako uticao na psihološkom planu. Opasnost od nove invazije danas vodi politike obe Koreje.

Vlada[uredi]

Južna Koreja je višestranačka republika sa jednim zakonodavnim domom. Na čelu države je predsednik koji se bira na mandat od pet godina izravnim biranjem. Osim što je na čelu države i vojske, predsednik predstavlja vrh izvršne vlasti, jer imenuje premijera kojega potvrđuje narodna skupština (parlament).

Privreda[uredi]

Mapa Južne Koreje

Južna Koreja se zbog svoga brzog privrednog rasta svrstava u grupu tzv. Azijskih tigrova, a razlog uspešne privrede Južne Koreje leži u visoko kvalifikovanoj i disciplinovanoj radnoj snazi (relativno jeftinoj), snažnoj industriji te u izrazito izvoznoj orijentaciji. Važniji izvori prihoda su ruda gvožđa, volfram, ugalj, pirinač, svila, duvan, riba itd, a nezaposlenost se kreće oko 4%.

Stanovništvo[uredi]

Južna Koreja ima 49.976.963 stanovnika (od toga 99,9% čine Korejci) i visoku gustinu naseljenosti od 480 stanovnika po kilometru kvadratnom. Najgušće su naseljene nizije na zapadu i kotline na jugu zemlje. Oko 81% stanovništva živi u gradovima. Trenutni godišnji rast stanovništva je oko 0,25% na godišnjem nivou. U zvaničnom izveštaju „Ministarstva Bezbednosti i Javnog Upravljanja“ navodi se da Južna Koreja ima 25.034.736 muškaraca i 24.942.224 žena.[3] Prosečan životni vek Korejaca je jako visok i iznosi 75,5 godina za muškarce i 82,2 godina za žene. Ovako dug životni vek je doveo do naglog porasta procenta starog stanovništva. Godine 1999. je samo 6,9% stanovništva imalo 65 ili više godina, dok je ova starosna grupa 2010. godine činila 11,1% stanovništva. Prosečna starost je 37,9 godina.

Religija[uredi]

Oko 46,5% Korejaca nije religiozno. Ostatak čine budisti sa 22,8%, hrišćani protestanti sa 18,3% i hrišćani katolici koji čine 10,3% stanovništva. Ostatak stanovništva pripada ostalim religijama.

Najveći gradovi[uredi]

Seul
Seul
Busan
Busan
Inčon
Inčon
Tegu
Tegu
Poredak Grad {{{teritorija}}} Broj stanovnika Daejeon
Daejeon
Kvangdžu
Kvangdžu
Ulsan
Ulsan
Suvon
Suvon
1 Seul Seul 9,794,304
2 Busan Busan 3,414,950
3 Inčon Inčon 2,662,509
4 Tegu Tegu 2,446,418
5 Daejeon Daejeon 1,501,859
6 Kvangdžu Kvangdžu 1,475,745
7 Ulsan Ulsan 1,082,567
8 Suwon Gyeonggi 1,071,913
9 Changwon South Gyeongsang 1,058,021
10 Seongnam Gyeonggi 949,964
11 Goyang Gyeonggi 905,076
12 Yongin Gyeonggi 856,765
13 Bucheon Gyeonggi 853,039
14 Ansan Gyeonggi 728,775
15 Cheongju North Chungcheong 666,924
16 Jeonju North Jeolla 649,728
17 Anyang Gyeonggi 602,122
18 Cheonan South Chungcheong 574,623
19 Namyangju Gyeonggi 529,898
20 Pohang North Gyeongsang 511,390
2010 Population and Housing Census of Korea[4]


Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :