Jusuf Bulić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Jusuf „Jusa“ Bulić

Jusuf Bulic.jpg
Jusuf Bulić

Datum rođenja: 1952.
Datum smrti: 4. mart 1998.
Mesto smrti: Beograd (SRJ)

Jusuf „Jusa“ Bulić (19521998) bio je poznati srpski kriminalac, član klana Ljubomira Magaša, i vlasnik fudbalskog kluba Železnik.

Biografija[uredi]

Bulić je kriminalom počeo da se bavi početkom sedamdesetih godina kada je zajedno sa Ljubomirom Magašem i Radetom Ćaldovićem otišao u Italiju. U Italiji je upoznao mnoge beogradske prestupnike poput Željka Ražnatovića, Đorđa Božovića i mnoge druge. U Milanu, kasnije i u Frankfurtu, bio je istaknuti član klana Ljubomira Magaša.

Prvi sukob sa evropskom policijom imao je početkom 1977. godine kada je uhapšen u Amsterdamu zbog falsifikovanja vozačke dozvole. Godinu dana kasnije na zahtev Austrije i Jugoslavije za njim je raspisana poternica, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Veljka Krivokapića u Beču dana 27. oktobra. 1978. u kafiću „Hautpost“. Na poternici sem Jusinog imena bila su imena i njegovih najbližih saradnika Ljubomira Magaša i Radeta Ćaldovića. Dok se nalazio u bekstvu, uhapšen je u pljački katedrale u Kelnu ali pošto je austrijsko sudstvo odustalo od optužnice za ubistvo Krivokapića, Bulić i Ćaldović su izašli iz zatvora u Beču a Bulić odlazi kod Magaša u London. Posle odlaska iz Londona Jusa Bulić se nastanio u Frankfurtu, gde osamdesetih godina postaje sastavni deo klana Ljube Zemunca.

Kada je 10. novembra 1986. godine Goran Vuković zvani Majmun ubio Magaša, Bulić se vratio u Jugoslaviju. Po dolasku u zemlju Jusa otkupio je najpre kafanu „Zona Zamfirova“, zatim kockarnicu „Ruski car“ i još nekoliko kazina u Beogradu i unutrašnjosti. Nakon izvesnog vremena nastanio se sa porodicom u Železniku, gde takođe otkupljuje sportsku kladionicu. Pored kafića „Pirana“ Jusa otkupljuje i kafić "22" na novom Beogadu od vlasnika hotela „Mažestik“ Miodraga Batričevića poznatijeg pod nadimkom Mija Gavran. Ipak domaćoj javnosti postao je poznatiji kada je otkupio FK Železnik Beograd, kojeg je za kratko vreme doveo u prvu saveznu ligu omogućivši klubu da igra utakmice protiv velikana kao što su Crvena zvezda i Partizan.[1]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]