Ljubodrag Simonović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Ljubodrag Simonović

Duci Simonović u Ljubljani
Duci Simonović u Ljubljani

Lične informacije
Puno ime Ljubodrag Simonović
Nadimak Duci
Datum rođenja 1. januar 1949.
Mesto rođenja Vrnjačka Banja (FNRJ)
Državljanstvo Zastava Srbije Srbija
Pro karijera 1968–1978
Seniorski klubovi
God. Klub
Crvena zvezda
Reprezentacija
Zastava Jugoslavije Jugoslavija

dr Ljubodrag „Duci” Simonović (Vrnjačka Banja[1], 1. januara 1949) je srpski književnik i bivši košarkaš.

Igračka karijera[uredi]

Svoju karijeru počeo je u kraljevačkoj Slozi, a prvotimac je postao već sa trinaest godina. Samo četiri godine nakon toga zaigrao je i za državni tim. U Crvenoj zvezdi igrao je od 1967. do 1976. godine i u tom periodu osvojio je dve titule, tri Kupa i Kup pobednika kupova.

Najveće priznanje Simonović je dobio 1970. godine, kada je sa reprezentacijom Jugoslavije postao svetski prvak, a proglašen je i za najboljeg igrača sveta. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 107 utakmica i postigao je 1018 poena i sa njom osvojio šest zlatnih i dve srebrne medalje. Za reprezentaciju Evrope nastupao je sedam puta.

Još jedna stvar je obeležila njegovu karijeru: isključenje iz reperezentacije na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine. Portoriko je pobedio Jugoslaviju, ali je na doping kontroli utvrđeno da su dva igrača iz Portorika koristila nedozvoljene supstance. Posle utakmice ceo tim Jugoslavije je odlučio da ne nastavi takmičenje ukoliko se to ne reguliše. Utakmica je registrovana kao da se ništa nije desilo. Ipak, stiglo je naređenje iz države da se na napuštanje Olimpijade ni ne pomišlja. Jedini igrač koji je ostao dosledan prethodnim stavovima i dogovoru bio je Simonović i to ga je koštalo mesta u timu.

Upravo mu je borba za pravdu bila ne samo igračka, već i karakterna crta svih ovih godina. Jedan je od prvih igrača (možda i jedini) koji je otvoreno pričao i negodovao o učenju trenera podlim trikovima i niskim udarcima. Protivio se bilo kom sredstvu koje nije u duhu sporta i fer-pleja (droga, doping, alkohol, udaranje ili vređanje protivnika…)

Nakon Zvezde nastupao je u Nemačkoj i bio fantastičan, tokom cele sezone ubacivao je preko 40 poena. Kada bi to gledali iz današnje perspektive, sa trojkama, njegov prosek poena bi bio preko 50. Nažalost, takav igrač i čovek je imao velikih problema sve dok nije dobio nacionalnu penziju: morao je da se bavi košarkom i u zrelim godinama, igrao je u Staroj Pazovi. Veoma hladna hala i loši uslovi uticali su na pucanje jednog od kapilara na plućima, a stalno krvarenje definitivno ga je odvojilo od parketa.

Ono što je sada nepojmljivo mnogima koji prate sport je to da je Duci Simonović pored vrhunske sportske karijere beležio uspeh i u školskoj klupi. Postao je magistar pravnih nauka i doktor filozofije, a kasnije je postao i autor mnogih knjiga.

Oženjen je Milicom Arežina, profesorkom, sa kojom ima ćerku i sina i ima još jednog sina iz prethodnog braka sa Svetlanom.

Simonović je saradnik i počasni član Urbanog književnog kruga (Kanada).[2][3]

Zanimljivosti[uredi]

  • I kada se sa „Mokom Slavnićem” nije slagao po nekim životnim stavovima u košarci, na terenu su bili „strašan tandem“.
  • Na očigledne nepravedne sudijske odluke uvek je burno reagovao. Jedno vreme je igrao sa stisnutom cuclom u ustima kako bi „ćutao” kada sudije namerno pogrešno sude i to se dugo vremena prepričavalo kao „urbana legenda“.
  • Kada je sedamdesetih godina Jugoplastika iz Splita bila gotovo nepobediva i prvak Jugoslavije od Zvezde su najčešće gubili jer su „Moka” i „Duci” bili nerešiva enigma za njih (Za sezonu 1974/75. je Zvezda osvojila Kup).

Objavljene knjige[uredi]

  • „Pobuna robota”, 1981.
  • „Sport-Kapitalizam-Destrukcija”, 1995.
  • „Filozofski aspekti modernog olimpizima”, 2001.
  • „Olimpijska podvala”, 2007.
  • „Novi svet je moguć”, 2007.
  • „Ustaj radniče!”, 2011.
  • „Poslednja revolucija”, 2013.

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :