Ljudovit Štur

Ljudovit Štur
Ljudovit Štur
Lični podaci
Puno ime	Ljudovit Velislav Štur
Datum rođenja	(1815-10-28)28. oktobar 1815.
Mesto rođenja	Uhrovec, Austrijsko carstvo
Datum smrti	12. januar 1856.(1856-01-12) (40 god.)
Mesto smrti	Modra, Austrijsko carstvo

Ljudovit Štur (slč. Ľudovít Štúr; Uhrovec, 28. oktobar 1815 — Modra, 12. januar 1856) je bio vodeći predstavnik i jedna od najvažnijih ličnosti narodnog preporoda Slovaka, organizator narodnooslobodilačkog pokreta, političar i ideolog, kodifikator slovačkog književnog jezika, pesnik, publicista i redaktor. Predvideo je raspad Habzburške monarhije. Predlagao je da se Sloveni politički sjedine sa carskom Rusijom i pređu na pravoslavlje pretpostavljajući njihovu pobedu, ako se udruže oko buduće demokratske Rusije.

Mladost Ljudovita Štura

Poreklom je iz napredne učiteljske familije Samuela Štura koji je bio učitelj u Trenčinu gde se oženio sa Anom Mihalcovom. Od 1810. do 1812. godine njegovu školu pohađao je František Palacki, značajan češki istoričar i političar. U Trenčinu je rođen njegov stariji brat Karol koji je Ljudovitu bio uzor. Porodici Štur se posle preseljenja u Uhrovce 29. oktobra 1815. godine rodio drugi sin Ljudovit.

Posle završetka nižih razreda gimnazije u Rabu prešao je 1829. godine na Evangelički licej u Bratislavu, gde je ostao do 1838. godine. Od 1836. godine delovao je kao zastupnik profesora Juraja Palkoviča za slovačku istoriju i književnost. Poznat je njegov izlet na Djevin 24. aprila 1836. godine, kada se 16 članova sekcije zavetovalo da će ceo život raditi na kulturnom uzdizanju naroda. Na univerzitet u Haleu otišao je 1838. godine i tu se posvetio studijama filozofije, filologije i političkoj istoriji naroda.

Štur posle završene teologije

Nije izabrao sveštenički poziv, već je nastavio rad sa omladinom čak i u to vreme kada je Meternihovska vlada zabranila studentske pokrete. U člancima i brošurama osuđivao je mađarizaciju, zbog čega ga je crkvena komisija ispitivala i kvalifikovala kao neprijatelja vlasti i protivnika mađarizacije Ugarske i oduzela mu je pravo da predaje u liceju. U to vreme većina njegovih učenika i prijatelja napustila je Bratislavu i otišla u Ljevoču. Između njih je bio i mladi Janko Matuška, autor slovačke državne himne „Nad Tatrou sa blíska“.

Ljudovit Štur posvetio se traženji i agitovanju za dozvole izdanja novina i literarnih priloga. U ovoj zavisnosti trebalo je rešiti pitanje jedinstva književnog jezika. Potrebu za stvaranjem novog književnog jezika obrazložio je Štur u članku „Nárečja slovanskuo alebo potreba písaňja v tomto nárečí“ (1846).

Svoj književni jezik je morao da brani od Jan Kolarovog shvatanja slovenske uzajamnosti koji je priznavao četiri samostalna slovenska plemena Ruse, Poljake, Čehe i Ilire (južne Slovene) i opravdavao egzistenciju samo njihovih jezika. Posle dužeg vremena mu je pošlo za rukom da dobije dozvolu za izdavanje Slovačkih narodnih novina sa prilogom Orao tatranski u kojim je kao redaktor i kao poslanik ugarskog saziva za grad Zvoljen tražio demokratske reforme i narodna prava za slovački narod. Revolucionarne godine 1848 — 1849. nisu obišle ni Slovačku, a nova ugarska vlada je sledila politiku mađarizacije. Pre nego što su ga zatvorili, Štur je otišao u Prag, gde je učestvovao u praškom julskom ustanku.

Posle gušenja ustanka

Spomen ploča na praškom Žofinu, mestu Slovenskog sabora

Posle gušenja ustanka otputovao je u Zagreb, u nameri da dobije finansijsku pomoć za organizovanje otpora nasilnoj mađarizaciji. Beč mu se posle gušenja Mađarske revolucije zahvalio time što ga je stavio pod policijski nadzor. Beč je pomagao konzervativnog Jana Kolara koji je postao savetnik za slovačka pitanja, a Štur je preživao razočarenja. Nije mu uspelo ni da obnovi izdavanje novina. Neko vreme je živeo u Uhrovcu, a kasnije se preselio u Modru iz porodičnih razloga. Tu je napisao svoje delo „Slovenstvo i svet budućnosti“ u kojem je pretpostavio raspad Austrijske imperije i pobedu naroda udruženih oko buduće demokratske Rusije.

Posle završetka knjige dogodila mu se tužna nesreća. U decembru 1855. godine posle slučajnog pada u lovu opalila mu je puška i povredila ga. Umro je od posledica ranjavanja 12. januara 1856. godine.

Porodica

• otac Samuel Štur, učitelj i svirač na orguljama
• mati Ana, rođena Mihalcova
  • braća Karol, Samuel, Jan
  • sestra Karolina

Šturovi pogledi

Neka od Šturovih shvatanja mogla su se vrednovati kao kontroverzna. Mnogi pogledi koje je formulisao u delu „Slovenstvo i svet budućnosti“ mogu se shvatiti kao njegov politički testament. Ovo delo napisao je na nemačkom jeziku, a na slovačkom je izašlo tek 1993. godine.

Štur je predlagao političko sjedinjavanje sa carskom Rusijom i nije se slagao sa slobodnom tržišnom ekonomijom i parlamantarnom demokratijom.

Nije se slagao ni sa prosvetiteljstvom i sa njim povezanom zapadnom političkom koncepcijom. Iako je bio protestant predlagao je Slovenima da se preobrate u pravoslavlje. Iako je bio osnivač književnog slovačkog jezika u svom delu - je predlagao za sva slovenska plemena upotrebu ruskog jezika. Odobravao je carsku antijevrejsku politiku.

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• stur.sk - Izvor za ovaj članak
• Muzej Lj. Štura Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. novembar 2007)
• Foto galerija i malo poznate misli Ljudovita Štura