Džordž Orvel

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno sređivanje. Ovo podrazumeva kategorizaciju, unutrašnje povezivanje, razlamanje teksta i slična uređivanja, kako bi se dobio kvalitetniji članak.

Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite.

Džordž Orvel

Džordž Orvel (engl. George Orwell), rođen pod imenom Erik Artur Bler (engl. Eric Arthur Blair), 25. juna 1903. u Indiji u selu Motihari kraj nepalske granice. Otac britanski vojnik borac protiv trgovine opijumom, Ričard Bler, druga generacija vojnika. Majka Ida Mejbel Bler. Starija sestra Mardžori.

Kada je imao osam godina (po nekim izvorima 1904.) godina, porodica se vraća u Englesku u grad Henli, i Erik upisuje privatnu školu i dobija kraljevsku stipendiju za Iton. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne interesuje se previše za nauku pa slabim uspehom završava Iton i ne uspeva da upiše koledž. Stupa u indijsku imperijalnu policiju. Služi u Burmi pet godina a onda napušta službu. Ovde zapažamo prva moguća neslaganja sa sistemom. Posvećuje se pisanju i odlazi da živi u sirotinjskim kvartovima Londona i Pariza. U Parizu radi kao perač sudova. Pri objavljivanju knjige Down and out in Paris and London („Niko i ništa u Londonu i Parizu“) uzima pseudonim Orvel.

1932. postaje učitelj u privatnoj školi. 1936. otvara seosku prodavnicu u Velingtonu, Hertfortšir, i ženi se sa Elin O‘Šonesi. Dobija zadatak od izdavačke kuće Left Book Club da istraži kako žive siromašni u Engleskoj, zapošljava se u rudniku (iako je iz srednjeg staleža) i piše knjigu „Put za dok Vigan“, tu napada engleski socijalizam što se ne sviđa izdavaču.

Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu koji je izbio između fašista i anarhista. U Barseloni mu se svidela atmosfera, izgledalo je kao da anarhija funkcioniše. Pridružuje se komunističkoj miliciji (POUM) i ratuje. Na frontu biva ranjen u vrat i vraća se u Barselonu, gde sada zatiče sasvim drugačiju atmosferu - anarhija je nestala, vratile su se klasne razlike. Orvelu su izneverena ičekivanja, i on se sukobljava sa režimom. Jedva izvlači živu glavu, i mora da beži iz Španije.

1938. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku. Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, i član je civilne zaštite, angažuje se koliko može, izveštava iz raznih krajeva sveta. 1944. usvaja sina, Ričarda. 1945. mu žena umire tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, on se loše oseća i zato je po njegovom priznanju roman toliko sumoran. Ženi se Sonjom Bromvel.

Umire 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšajr.

Godine 1946. napisao „Politika i engleski jezik“ čuveni esej o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju.