Džunka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džunka iz 13. veka
Moderna varijanta

Džunka je vrsta tradicionalnog kineskog jedrenjaka nastala u vreme dinastije Han (200. p. n. e. - 200. godine n. e). Karakterišu je visoka krma sa isturenim lukom i nekoliko jarbola sa jedrima od platna ili rogozine. Jedra se po potrebi mogu raširiti ili skupiti povlačenjemm konopaca. Umesto uobičajene kobilice, za upravljanje brodom se koristi masivno kormilo. Džunke su se pojavile u 2. veku pre nove ere, a korištene su za plovidbu do indonežanskih i indijskih obala tokom srednjeg veka. Vremenom su evoluirale, a čak se i danas mogu naći u upotrebi moderne varijante ovog broda.

Postoje dva tipa džunki u Kini: severna džunaka, koja je razvijena od kineskih rečnih brodova,[1]‍:20 i južna džunka, koja je razvijena od austronežanskog brodskog dizajna korištenog u trgovini sa istočnom dinastijom Han od drugog veka.[2]‍:12–13 Oni su nastavili da se razvijaju u kasnijim dinastijama, a uglavnom su ih koristili kineski trgovci širom jugoistočne Azije. Slične dizajne džunki usvojile su i druge istočnoazijske zemlje, pre svega Japan, gde su džunke korišćene kao trgovački brodovi za trgovinu robom sa Kinom. One su bile zastupljene, i u manjem broju su i dalje prisutne, širom jugoistočne Azije i Indije, ali prvenstveno u Kini.[3] Istorijski gledano, kineske džunke mogu biti jedan od mnogih tipova malih obalskih ili rečnih brodova, koji obično služe kao teretni brod, čamac za razonodu ili stanovanje, ali postoje i oni koji su veličine do velikog okeanskog broda. Danas se u širem smislu nailazi na sve veći broj modernih rekreativnih jedrilica u vidu džunki. Mogu postojati značajne regionalne varijacije u tipu opreme ili rasporedu plovila; međutim, sva ona koriste jedra sa podrškom.

Termin „džunka“ (portugalski junco; holandski jonk; i španski junco)[4] se takođe koristio u kolonijalnom periodu za sve srednje do velike brodove austronezijske kulture na ostrvima jugoistočne Azije, sa ili bez opreme džunke.[5] Primeri uključuju indonežanski i malezijski džong, filipinski karakoa i lanong i malaški kora kora.[6]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Džunke u Guangdžou, Kina umetnika Laj Afong
Moderna džunaka u La Rošelu 2009. godine
Džunka Bedar Naga Pelangi, nakon što je oplovila oko Kuala Trengana, Malezija in 1998

Stanovišta o poreklu reči se podeljena na ona koja smatraju da potiče kineskog dijalekta, i ona koja smatraju da je proizašla iz javanskog jezika. Moguće je da ovaj izraz potiče od kineske reči chuán (船 „čamac; brod“) — moderna mandarinska kineska reč za okeanski drveni teretni brod je cáo (艚).

Pjer-Iv Manga i Zoemulder, između ostalih, ukazuju na starojavansko poreklo, u obliku od reči jong. Reč se može pratiti iz starog javanskog natpisa u 9. veku.[7][8]‍:748 U malajski i kineski jezik je ušla u 15. veku, kada je kineska lista reči identifikuje kao malajsku reč za brod. Undang-Undang Laut Melaka iz kasnog 15. veka, pomorski zakonik koji su sačinili javanski brodovlasnici u Melaki,[9] često koristi jong kao reč za teretne brodove.[10]‍:60 Evropski spisi od 1345. do 1601. koriste razne srodne termine, uključujući žonk (francuski), ioncque, ionct, giunchi, zonchi (italijanski), iuncque, joanga, juanga (španski), junco (portugalski) i ionco, djonk, jonk (holandski).[11][12]‍:299[10]‍:60 Ovi termini se obično koriste za opisivanje svih vrsta velikih brodova koji se sreću u jugoistočnoj Aziji, kao i kineskih brodova.[13]‍:19

Poreklo reči „junk” u engleskom jeziku može se pratiti od portugalske reči junco, koja je prevedena od arapske reči j-n-k (جنك). Ova reč potiče od činjenice da arapsko pismo ne može da predstavlja zvuk koji se piše sa digrafom „ng“.[14]‍:37 Reč je korišćena da označi i javanski/malajski brod (jong ili djong) i kineski brod (chuán), iako su to bile izrazito različita plovila. Nakon nestanka džonga u 17. veku, značenje „junk“ (i drugih sličnih reči u evropskim jezicima), koje se do tada koristilo kao transkripcija reči „jong“ na malajskom i javanskom, menja značenje u isključivo se odnosi na kineski brod (chuán).[15]‍:204[16]‍:222

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Istoričar Herbert Varington Smit je smatrao da je džunka jedan od najefikasnijih dizajna brodova, navodeći da je „kao pokretač prevoza čoveka i njegove trgovine na otvorenom i olujnom moru, kao i na ogromnim unutrašnjim plovnim putevima, teško da je bilo koja druga klasa brodova ... prikladnija ili bolje prilagođena svojoj nameni od kineske ili indijske džunke, a izvesno je da je po ravnosti jedra i praktičnosti kineska oprema neprevaziđena“.[17]

Jedra[uredi | uredi izvor]

Jedro kineskih džunki je vid primene malajskog jedra džunke, koje je koristilo povrtarske prostirke pričvršćene za bambusove letve, praksa koja potiče iz Indonezije.[18]‍:191–192[2]‍:12–13 Letve pune dužine drže jedro ravnijim od idealnog u svim uslovima vetra. Shodno tome, njihova sposobnost da plove blizu vetra je lošija od drugih prednjih i stražnjih platformi.[19][20]

Car Kansi (vladao 1654–1722) na turneji, sedeći istaknuto na palubi džunke

Trup[uredi | uredi izvor]

Klasične džunke su građene od mekog drveta (iako je u Guangdungu korišćena tikovina nakon 17. veka) sa spoljašnjim oblikom koji je prvo izgrađen. Zatim je ugrađeno više unutrašnjih pregrada kojima se pristupalo odvojenim otvorima i merdevinama, koje podsećaju na unutrašnju strukturu od bambusa. Tradicionalno, trup ima krmu u obliku potkovice koja podržava visoku [poop deck[|palubu]]. Dno je ravno kod rečnih džunki bez kobilice (slično sampanu), tako da se čamac oslanja na kormilo,[21] podvodnu dasku ili veoma veliko kormilo kako bi se sprečilo da čamac sklizne bočno u vodi.[22]

Još jedna karakteristika džunki, unutrašnja pregrada, ojačala je brod i usporila plavljenje u slučaju nastanka otvora. O brodovima izgrađenim na ovaj način se govori u Džu Juovoj knjizi Pingdžu stoni razgovori, objavljenoj 1119. godine za vreme dinastije Song.[23] Ovu vrstu konstrukcije trupova kineskih brodova osvedočio je marokanski muslimanski berberski putnik Ibn Batuta (1304–1377), koji ju je opisao veoma detaljno (pogledajte Tehnologiju dinastije Song).[24]

Džunka u blizini Hongkonga, oko 1880. godine

Bendžamin Frenklin je pisao u pismu iz 1787. o projektu poštanskih paketa između Sjedinjenih Država i Francuske:

Kako se ova plovila ne opterećuju robom, njihova skladišta se bez neprilika mogu podeliti u posebne stanove, na kineski način, i svaki od ovih stanova začepljen da ne bi došao u dodir s vodom.

— Bendžamin Frenklin, 1787[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ L. Pham, Charlotte Minh-Hà (2012). Asian Shipbuilding Technology. Bangkok: UNESCO Bangkok Asia and Pacific Regional Bureau for Education. ISBN 978-92-9223-413-3. 
  2. ^ a b Shaffer, Lynda Norene (1996). Maritime Southeast Asia to 1500. M.E. Sharpe.
  3. ^ Crossley, Pamela Kyle, Daniel R. Headrick, Steven W. Hirsch, Lyman L. Johnson, and David Northrup. "Song Dynasty." The Earth and Its Peoples. By Richard W. Bulliet. 4th ed. Boston: Houghton Mifflin, 2008. 279–80. Print.
  4. ^ Real Academia Española (2020). „junco”. «Diccionario de la lengua española» - Edición del Tricentenario (na jeziku: španski). Pristupljeno 2020-04-13. 
  5. ^ Julia Jones The Salt-stained book, Golden Duck, 2011, p127
  6. ^ Emma Helen Blair & James Alexander Robertson, ur. (1906). The Philippine Islands, 1493-1898. 
  7. ^ Manguin, Pierre-Yves (1993). „Trading Ships of the South China Sea. Shipbuilding Techniques and Their Role in the History of the Development of Asian Trade Networks”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 36 (3): 253—280. 
  8. ^ Zoetmulder, P. J. (1982). Old Javanese-English dictionary. The Hague: Martinus Nijhoff. ISBN 9024761786. 
  9. ^ Reid, Anthony (1993), Southeast Asia in the Age of Commerce 1450-1680. Volume Two: Expansion and Crisis, New Haven and London: Yale University Press. pp. 39.
  10. ^ a b Reid, Anthony (2000). Charting the Shape of Early Modern Southeast Asia. Silkworm Books. ISBN 9747551063. 
  11. ^ „JONQUE : Etymologie de JONQUE”. www.cnrtl.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2018-03-30. 
  12. ^ Galang, R.E. (1941). „Types of watercraft in the Philippines”. The Philippine Journal of Science. 75: 287—304. 
  13. ^ Pham, Charlotte Minh-Hà L. (2012). „Unit 14: Asian Shipbuilding (Training Manual for the UNESCO Foundation Course on the Protection and Management of the Underwater Cultural Heritage)”. Training Manual for the UNESCO Foundation Course on the Protection and Management of Underwater Cultural Heritage in Asia and the Pacific. UNESCO. ISBN 978-92-9223-414-0. 
  14. ^ Mahdi, Waruno (2007). Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications Before 1700. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447054928. 
  15. ^ 'The Vanishing Jong: Insular Southeast Asian Fleets in Trade and War (Fifteenth to Seventeenth Centuries)', in Anthony Reid (ed.), Southeast Asia in the Early Modern Era (Ithaca: Cornell University Press), 197-213.
  16. ^ Mahdi, Waruno (2007). Malay Words and Malay Things: Lexical Souvenirs from an Exotic Archipelago in German Publications Before 1700. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447054928. 
  17. ^ Smyth, Herbert W (1906). Mast and Sail in Europe and Asia. New York: E.P. Dutton. str. 397. 
  18. ^ Johnstone, Paul (1980). The Seacraft of Prehistory. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0674795952. 
  19. ^ Dix, President Dudley (2013-09-23). Shaped by Wind & Wave: Musings of a Boat Designer (na jeziku: engleski). Lulu Press, Inc. ISBN 9781105651120. 
  20. ^ Mudie, Rosemary; Mudie, Colin (1975). The history of the sailing ship. Arco Publishing Co. str. 152. ISBN 9780668037808. 
  21. ^ Platt, Brian (2001). „The Chinese Sail”. friend.ly.net. Arhivirano iz originala 2008-12-01. g. Pristupljeno 13. 8. 2009. „The masts, hull and standing rigging" section, paragraph 2” 
  22. ^ „Mainland China: Revival of the Junk”. thomashoppe.net. Arhivirano iz originala 2009-05-05. g. Pristupljeno 2009-08-13. „Materials and dimensions" section, paragraph 5” 
  23. ^ Needham, Volume 4, Part 3, 463.
  24. ^ Needham, Volume 4, Part 3, 469.
  25. ^ Franklin, Benjamin (1906). The writings of Benjamin Franklin. The Macmillan Company. str. 148–149. Pristupljeno 5. 10. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džunka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џунка&oldid=27554328”